U kraljevstvu arhitekture oblici vladaju iznad svega. Vekovi kontinuirane potrage ka transcendentalnoj arhitekturi služe kao dokaz da je čist oblik ultimativna estetska utopija. Hardorizam je teorija arhitekture kao čistih geometrijskih oblika. Kao prvi beskrajni arhitektonski manifest, on najavljuje pojavu arhitekture već poznatih izgleda. Hardkorizam je forma ideologije. Ideologija forme.
Arhitekte su u potrazi za čistim oblicima otkako su započeli zapažanje oblika u monumentalnoj skali. Čisti oblici su postali beskrajna opsesija. Platonski fetiš. Ponavljajuća tema. Čisti i jasni oblici predstavljaju krajnju težnju čovečanstva. Direktnu vezu sa bogovima. Obrazac kao hram. Religiju kao geometriju.
Hardkorizam je nesakrivena čista forma. On je jasan i eksplicitan. On predstavlja sebe kao ono što jeste, i zasupa ono što predstavlja. Bez ukrasa. Bez nijednog zločina. Bez ornamentike, skulptura, smetnji, programa i izgovora. Bez dijalektike, bez trikova i dijagrama. Arhetip jungovske proporcije, hardkorizam jeste čista slika ugrađena u kolektivno nesvesno. Hardkorizam je arhitektura napravljena za fotografije, za graviranje, za pravljenje modela. Hardkorizam je nedvosmislen; konačan. Hardkorizam je redukcionistički. On je arhitektura u osnovi.
Harkordizam I:
a. Kaa’ba, Meka
b. Etienne Louis Boulee, Newtwon Cenotaph, Chaux, c 1785
c. Kefrenova piramida, IV Dinastija, Giza, 2694-2563 pne
Kazimir Maljevič je bio prvi hardkoristički umetnik. Kroz svoje slike Crni kvadrat, Crni krug i Crni krst (poslednja ideološka prepreka?) on je otkrio krajnji metafizički paradoks: što je apstraktniji put umetnika, što je konkretniji njegovo delo, to je bliže hardkorizmu. Supermatizam je bio konzumacija nematerijalnog kao uzvišenog. Neopisivost grafičkog predstavljanja. Njeni oblici akcije su ultimativni umetnički plato. Supermatizam je umetnost hardkorizma.
Teorija
Raniji propusti razumevanja čitave generacije arhitektonskih formalista su sputavali priznavanje hardkorizma kao teorije dizajna. Pogrešno data etiketa "sporadičnih podudarnosti" su zamaglile sveprisustnost tekućeg manifesta. Umesto hardorizma, nepoštena sociološka objašnjenja šarenih dijagrama i pesudo naunih grafikona izobličavaju siluete bezvremenosti.
Hardkorizam jeste poziv za objektifikaciju oblika. On traži priznavanje najstarije arhitektonske "tradicije". Vernakularnost ničega. Kritika bez kritičara. Hardkorizam predstavlja najosnovniji mogućnost arhitektonskog postojanja: arhitekturu kao formu. On prkosi iskorišćenju i stilu. On je bezbojan i egalitaran. On je retrospektivan, savremen i projektivan. On predstavlja ultimativnu arhitektnosku istinu: forma kao suština, suština kao forma.
Hardkorizam je savršena strategija dizajna. On je otkrovenje između početne ideje i besprekornog postignuća. Hardkorizam je "Rigor mortis" konceptualne arhitekture; krut, nepokretan, rigidan, nefleksibilan. On je ujedno i čist koncept i ukidanje koncepta. Hardkorizam kao koncept čini sve druge koncepte zastarelim.
Harkordizam II:
a. Palazzo della Civilta Italiana, Đovani Guerini, Rim 1939
b. Haus des Gaertners, Klod Nikolas Ledoks, Chaux, c 1789
c. Piramida Kestiusa, Đanbatista Piranesi, Rome, c 1747
Teorija hardkorizma razmontira Kolhasovu teoriju Veličine (Theory of Bigness). Nezavisno od veličine, arhitektura uvek može da se kontroliše jedinstvenim arhitektonskim gestom. Ako je Veličina ultimativna arhitektura, onda je hardkorizam ultimativna veličina. Hardkorizam je veličina na svakom nivou.
Program
Hardkorizam je kao arhitektonska crna rupa: svešireći niz programa koji su progutani od strane sveukupnog tela koji ih sadrži. Grobnice, palate, kenotafi, ruševine, zabavni parkovi, religiozni objekti, tržni centri, vojne baze, skloništa, politički spomenici, komunalna postrojenja, kuće, gradovi; Hardkorizam se automatski ažurira preko programa modernizacije. U obliku sfere, piramide i kocke, hardkorizam je rigidan u svom formalnom izgledu kao što je fleksibilan u upotrebi. Hardkorizam jeste mesto susreta Diznija i Egipta, Žan Nuvela i Džorža Lukasa.
Razumevanje teorije hardkorizma zahteva revizuju nekoliko svetih arhitektonskih pretpostavki, kao i inkorporaciju novog sistema vrednosti:
1. Prostor je irelavantan - U hardkorizmu, arhitektura nije definisana prostorom koji sadrži, već omotačom ovog prostora. Zbog toga što je oblik zgrade glavna ideja, prostor postaje rezidualan. Jedini nepromenljivi prostor u hardkorizmu jeste onaj stvoren između zgrade i rastojanja koje je potrebno da on bude priznat od strane posmatrača.
2. Imidž je sve - Zbog važnosti forme, hardkorizam je prva vojaristička arhitektura. U hardkorizmu ukupna slika objekta određuje njegovo postojanje.
3. Forma je apsolutna - Pošto sve što je važno pod vladavinom hardkorizma jeste oblik zgrade, arhitektura postaje ravnodušna prema pitanjima poput programa, veličine, tipologije i lokacije. Bez apsolutističke forme ne postoji hardkorizam.
4. Arhitektura je nematerijalna - Kada arhitektura dostigne stanje hardkorizma, njeno postojanje transcendentuje materijalnost. Hardkorizam je arhitektura kao stiropor, plastika, smola, kamen, beton, čelik, drvo, staklo, karton, papir, glina.
Harkordizam III:
a.Modena groblje, Aldo Rosi, Modena, 1971
b.Svemirski brod Zemlja, Walt Disney Imagineering, Orlando 1983
c.Palata mira i pomirenja, Foster + Partners, Astana, 2006
Politika
Zbog svoje ravnodušnosti prema bilo kojoj ideologiji, hardkorizam je savršen mamac za političke ikonografije. Njegova iskrenost forme ima krajnje kameleonske osobine: zbog toga što ne može biti ništa drugo, za nju se uvek kaže da je nešto drugo. Hardkorizam je bio fašistički i demokratski, tiranski i populistički, kapitalistički i komunistički, komercijalni i duhovni, ekološki i destruktivni. On je bio protagonsta u istorijskim knjigama i antagonist u filmovima naučne fantastike. On je predstavljao sve dobro što čovečanstvo može pouditi i sva zverstva čoveka. Hardkorizam je forma beskrajne modernosti. Vanvremenski klasik. Tragedija u toku. Hardkorizam se javlja kada je roman arhitekture dostigao svoj vrhunac i gde je visio u neizvesnosti od tada.
Neranjiv na socijalne, političke i ekonomske uticaje, hardkorizam predstavlja arhitekturu kao čisto autonomiju. Prisustvo hardkorizma briše potrebu za autorstvom. Hardkorizam izdvaja arhitekturu iz arhitekte. On najavljuje uklanjanje autora. Nestanak vizionara. To je arhitektura post arhitekte. Hardkorizam je bezgrešno začeće arhitekure. Kreacija bez inspiracije. Arhitektura kao umeće. Hardkorizam zahteva prepisivanje svetih spisa. Sedmog dana, hardkordizam je napravljen.
Doksa
Zato što svodi arhitekturu na njen najmanji moguć oblik postojanja, hardkorizam predstavlja atomizaciju arhitekture. Njegovo flagrantno postojanje prikazuje najsvetije zastarele dogme. Hardkorizam ostavlja ogoljenu arhitekturu. On predstavlja čišćenje od stilova, kraj detalja. Hardkorizam je post Mis arhitektura. Bog je u oblicima.
Presek kroz istoriju arhitekture bi otkrio da je hardkorizam kao voz u neprekidnoj pruzi: nije bitno koliko se okolni pejzaž menja, na kraju on neminovno mora da se vrati tamo gde je počeo. Hardkorizam je on što je arhitektura oduvek tražila. On predstavlja i rađanje i smrt arhitektonske istorije. Epistemološka posledica, teorija hardkordizma podrazumeva arhitekturu kao večitu reinkarnaciju u telu koje izgleda isto.
Harkordizam IV:
a. Škola menadžmenta i dizajna, Sana, Zollverein 2006
b. RAK izložbeni centar, OMA, Dubai 2008
c. Le projet triangle, Herzog & De Meuron, Paris 2008
Hardkordizam je krajnja ortodoksija arhitekture. Hardkordizam označava nepotrebnost razmišljanja. Harkordizam je arhitektonska nesvesnost. Harkordizam jeste posthumna ideja. Nije genius loci. Nije fenomenologija. Harkordizam je svuda i nigde u isto vreme. On je zeitgeist večnosti. Hardkordizam je arhitektura u svom nepomičnom stanju. On je ikona u gradu, u pustinji, na moru, na nebu. Kao u supermatističkim slikama, Hardkordizam je sve ono što ostaje nakon prestanka sveta. Harkordizam jeste slogan moći i etos subverzivnosti.
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
