Na osnovu raspisanog opšteg javnog neanonimnog konkursa za izbor koncepta i dizajna izložbe na temu Common ground (Zajedničko polje) koju je odredio kurator Bijenala, Dejvid Čiperfild, izabrano je rešenje JEDAN:STO.
Autori projektа su: Aleksаndаr Ristović, Jаnko Tаdić, Mаrko Mаrović, Mаrijа Miković, Mаrijа Strаjnić, Milаn Drаgić, Miloš Živković, Nebojšа Stevаnović, Nikolа Andonov, Olgа Lаzаrević.
Opšti javni konkurs za predstavljanje Republike Srbije na 13. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji, raspisali su Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva Republike Srbije i Udruženje arhitekata Srbije 8. marta 2012 godine. Konkurs je trajao do 10. aprila 2012 godine. Do isteka roka za predaju konkursnih predloga u prostorije Udruženja stiglo je 34 rada.
Oglas
Žiri je 23. aprila doneo odluku o proglašenju projekta JEDAN:STO za pobednika konkursa i predstavnika Srbije na ovogodišnjem bijenalu. Organizacija 13. Bijenala arhitekture u Veneciji poverena je Udruženju arhitekata Srbije, a za komesara izložbe imenovan je predsednik Udruženja, arhitekta Igor Marić.
Dаnа 23.04.2012.godine Sаvet Bijenаlа / Žiri je doneo odluku dа rаd pod imenom „JEDAN : STO“ ( ime izložbe: 100 ) аutorа projektа u sаstаvu: Mаrijа Miković, Olgа Lаzаrević, Mаrijа Strаjnić, Nikolа Andonov, Aleksаndаr Ristović, Mаrko Mаrović, Jаnko Tаdić, Nebojšа Stevаnović, Milаn Drаgić i Miloš Živković bude izаbrаn zа predstаvljаnje Republike Srbije nа 13. Međunаrodnom Bijenаlu аrhitekture u Veneciji 2012.godine, kаo rаd koji premа dаtim kriterijumimа i dodаtnim sugestijаmа (uvođenje video sekvenci koje su prezentirаne nа dodаtnoj demonstrаciji zvukа) nаjviše odgovаrа ovogodišnjoj temi “Common ground” (Zаjedničko polje).
Opis projekta koji su dali autori „JEDAN : STO“ (ime izložbe: 100):
Predloženi dijalozi će, nadajmo se, izbrisati starosne, stilske, geografske i granice delatnosti. D.Čiperfild, tekst,Tema 13. Bijenala u Veneciji.
Naše tumačenje common ground-a svelo se na sledeće pojmove:
Common / jedno celo, nedeljivo, podrazumeva se, svakodnevno, obično;
Ground / mesto, zemlja, polje.
Rešenje koje nudimo je sto koji površinom svoje ploče skoro pa ispunjava paviljon.
Površina paviljona 25mx8m;
Površina stola 22,5mx5,5m;
Visina stola 1,1m.
Ploča stola je na sredini paviljona. Prostor koji preostaje je prostor oko ploče širine 1,20m. To je prostor za hodanje, stajanje, sedenje.
Visina stola je uobičajena ili malo viša od standardne, dok je površina ploče preuveličana. Negiranjem ili izvrtanjem razmere hteli smo da objekat dovedemo do krajnjih značenja, tj. do opšteg, nedeljivog, skulpturalnog, banalnog. Veličina ga prevodi u površinu dok ga visina vezuje za reč sto. Unutrašnjost paviljona zauzeli smo jednom projektovanom prazninom.
Rešenje je skulpturalno jer je naglašena tj. uvećana do monumentalnosti jedna dimenzija objekta. Želeli smo da naglasimo jedan pojam – veliku praznu površinu.
Odnos između površine stola i zapremine paviljona stvara tenziju i definiše veličine. Sagledivost je tema koja se javlja i koja najviše pripada atmosferi. Jednostavno je asocijativno i podložno različitosti u percepciji. Nemogućnost sagledavanja objekta u celosti i njegov prelazak u površinu ono je što ga čini lepim. Velika površina je lepa.
Rešenje je transparentno i strukturalno. Priroda velikih ravnih površina vezuje se za izlivanje, gravitaciju i pritisak. Ploča je zamišljena kao monolitna. Materijal i način izrade pripadaju tehnici livenje (smole, maltera, lima).
Sto dovoljno veliki da skoro u potpunosti ispuni paviljon svojom površinom. Sto je pozicioniran na sredini paviljona. Preostali prostor oko stola je ostavljen kao uski hodnik širine 1,2m za hodanje, stajanje, sedenje.
Negiranjem i invertovanjem razmere stola, ovaj arhetipski objekat je doveden do svojih krajnjih značenja – univerzalno, nedeljivo, skulpturalno. Ekstremna veličina stola utiče na sopstvenu (ne)sagledivost i tu dolazi do paradoksa: što je veći objekat - praznina je veća. Velika površina je lepa.
Na sajtu DAB-a možete pogledati i ostala rešenja pristigla na konkurs.
