Urbanisti u Berlinu ispituju jezivi fenomen - savremenog grada duhova. Od napuštenog odmarališta na Kipru do potpuno novog grada u Kini bez stanovništva, oni se pitaju zašto ljudi napuštaju svoje zajednice i istražuju priče koje čine ova prazna mesta tako ubedljivim.
Japansko ostrvo Hašima je nekada bilo među najgušće naseljenim područjima na svetu. Međutim, sa padom industrije uglja, ostrvo je napušteno 70-tih godina prošlog veka. Sada entuzijasti za istorijom vole da ga istražuju u nadi da će otkriti ostatke rudarskog grada kakav je nekada bio. Opustošene ruševine naselje takođe inspirišu filmske reditelje da ponove te zastrašujuće prizore u svojim filmovima.
Hašima je samo jedan od primera savremenih 'gradova duhova' širom sveta, koji je privukao pažnju urbanista koji se bave ovom temom na izložbi otvorenoj prošle nedelje u Berlinu.
Oglas
Neft Dašlari je nešto drugo. Veštačko naselje na obali Azerbejdžana izgrađeno je od strane Sovjeta posle Drugog svetskog rata, kada je država bila pred velikom nestašicom nafte. Pošto su pronašli veliki nalazište nafte 42 kilometara od azerbejdžanske obale, zvaničnici su odlučili da izgrade grad koji će primiti radnike na bušotini, praveći autoputeve i stambene blokove na vrhu velikih čeličnih stubova. Ali sada, kako su rezerve pri kraju, naselje počinje da liči na napuštenu scenografiju nekog filma naučno fantastičnog žanra.
Veš još uvek visi na žicama
Mada gradovi duhova nisu samo posledica deindustrijalizacije. Ljudske greške i konflikti mogu da opustoše neku zajednicu. Bivše odmaralište Varoša (Varosha) na Kipru je napušteno kao rezultat turske invazije 1974. godine, što je navelo celokupnu populaciju grada da napusti to područje. Stolovi u napuštenim kućama su i dalje postavljeni i veš još uvek visi na živama blizu dugačkih šetališta napuštenih plaža.
Nesreće i prirodne katastrofe takođe mogu uzrokovati da ljudi napuste svoje domove. Podzemni požar u rudniku još uvek gori U Centraliji (Pensilvanija, SAD) nakon što je počela ranih 1960-tih i isterala je skoro sve stanovnike. Samo sedam odlučnih stanovnika živi u tom gradu danas i to bez struje i infrastrukture.
Gradovi duhova svakako nisu novi fenomen, ipak. U samo jednom od mnogih takvih slučajeva, promena klime oko 1400. godine, kako se veruje, je dovela do napuštanja prospritetnog antičkog grada Angkor u Kambodži, koji se mogao pohvaliti sa naprednim vodenim sistemom i sofisticiranim međunarodnim odnosima.
Ali, možda čak i najupečatljivije jeste postojanje novoizgrađenih gradova koji su skoro prazni, kao što je Ordos u Kini, koji je opisan kao "najbolje održavan grad duhova na svetu". Savremeni grad koji je projektovan za 300.000 ljudi, sa uličnim svetiljkama koje se pokreću vetroturbinama i modernom infrastrukturom, sada je dom za ne više od 5.600 ljudi, pretežno baštovana i graditelja koji su došli zbog dobro plaćenih sezonskih poslova.
Emotivna veza
Brižit Šulc (Brigitte Schultz), urbanista i urednik nemačkog časopisa koji se bavi arhitekturom Bauwelt, pripisuje fascinaciju sa gradovima duhova emotivnoj, umesto intelektualnoj vezi sa ovim fenomenom.
"Mislim da ljudi mogu da se povežu sa ovim pričama", rekla je Šulcova u izjavi nemačkom listu Špigl (Spiegle) na otvaranju izložbe fotografija gradova duhova širom sveta u Muzeju arhitekture na Tehničkom univerzitetu u Berlinu prošle nedelje. "Priče ne bi trebalo da budu didkatičke", rekla je ona. "Oni nas često podsećaju na našu humanost. Uzmimo slučaj Centralije, na primer. Tu je sedam ljudi koji kažu, 'Ne, ovo je naš dom. Mi nećemo ići.', čak i kada to znači život bez puteva i struje.
Umetnička vizija napuštenog Dubajia
Direktor muzeja Dr Hans-Diter Negelke (Hans-Dieter Nägelke) tvrdi da arhitektura predstavlja 'suštinu ličnosti'. Bacajući pogled na spoljašnjost oko muzeja, gde buseni trave niču divlje između betonskih ploča, on je izjavio da ga Berlin podseća na neka mesta koja su prikazana na izložbi.
"Ovi gradovi duhova nas teraju na razmišljanje koliko dugo ćemo biti ovde", rekao je on. "Napredan grad se može pretvoriti u grad duhova mnogo brže nego što to mislimo."
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
