Specifičan prostorno-društveni kontekst koji opisuje zemlje Magreba često se sumira kroz mediteransku i saharsku klimu, vernakularnu gradnju opekom i većinsko islamsko stanovništvo. Upravo je na takvim zasadama niknula zgrada Tehničke škole Guelmim u Maroku.
Reč je o projektu kojeg potpisuju arhitekte Sad El Kabaj, Dris Ketani i Mohamed Amine Siana, a koncept je bio napraviti zgradu koja odiše savremenošću, dok istovremeno daje značaja svojoj tradiciji i korenima. Koristeći tehniku slaganja opeke koja simbolizuje marokansku zemlju i tradicionalnu gradnju, struktura sledi veoma jednostavan i modernistički pristup koji se zasniva na linearnosti i simetriji.
Kompleks zgrada je organizovan tako da sledi L-plan i pozicioniran je na osi sever-jug. Njihov volumen je poprilično masivan, što čini veći kontrast prema enterijeru oblikovanom prema načelima intimnijih jedinica. Upravo takvo naizgled snažno merilo spoljnog prostora ritmizirano je neočekivanim otvorima, predvorjima i kvadratnim ispupčenim otvorima, bazirajući svoju pojavnost na efektu chiaro-scuro (italijanski termin u umetnosti koji bukvalno znači 'svetlo-mračno').
Samo pozicioniranje zgrada vođeno je izlascima i zalascima sunca, tako da sunčevi zraci prodiru kroz senice i hodnike, pa sam volumen izgleda mnogo prozračniji. Takođe, zahvaljujući detalju popločenja koje je izvedeno u svetlom kamenu, celi kompleks izgleda kao da malo lebdi izdignut od tla.
U kompleksu se nalazi krajnje jednostavno oblikovan amfiteatar, učionice, radionice, laboratorije, administracija, biblioteka, kancelarija za učitelje i osoblje. Sve prostorije oblikovane su jednakim jezikom čiste bele ljušture s uskim i malim otvorima, čija je sirovost i belina u popriličnom kontrastu s detaljima okrenutom eksterijeru u oker boji i zemljanim bojama.
Zahvaljujući tako precizno izvedenim detaljima, kompleks je u potpunosti uklopljen u okoliš, uprkos kontrastu dva različita oblikovana jezika enterijera i eksterijera.
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs: