Klanica savremenog stvaranja – upravo bi se tako prevelo ime madridskog kulturnog centra čije se gradilište nakon osam godina polako zatvara. Matadero (klanica) prvi je u nizu kulturnih centara i inkubatora nastalih u Madridu u zadnjih desetak godina u napuštenim ili zapuštenim objektima različitih veličina i namena.
Među njima treba istaknuti socijalni samoupravljani centar Tabacalera (bivšu fabriku duvana). Iako postoje paralele, Matadero od svih ostalih bitno razlikuje njegova ukupna površina od 150.000 kvadratnih metara, izuzetno kvalitetno graditeljsko nasleđe, koje obično karakteriše slične komplekse pregažene brzinom industrijskog razvoja, i latentna pretenzija da postane najveći prostor kulturne produkcije na jugu Evrope.
Podignut početkom prošlog veka, između 1911. i 1925. godine, u jeku ekspanzije Madrida, kompleks od 48 zgrada projektovali su arhitekta Luis Belido i Gonzales (Luis Bellido y González) i inženjer Hose Eugenio Ribera (José Eugenio Ribera) u neomudejar stilu. Ondašnja nova klanica, koja je nastala dislociranjem stare iz centra grada, bila je ujedno stočna tržnica, pred kraj delimično i skladište krompira, a potom i staklenik. No, s industrijskim napretkom i ponovnom dislokacijom pojedinih segmenata počinje zapuštanje i 1996. godine definitivno zatvaranje Matadera.
Oglas
Godine 1997. uvršten je u zaštićenu arhitektonsku baštinu i već tada se uz lokalne ahitektonske zahvate u njemu nastanjuju španski nacionalni balet i nacionalna plesna grupa. Istinska prenamena Matadera počinje 2003, kada je grad javnim, regionalnim i institucionalnim partnerstvima i uz pomoć niza fondacija odlučio pokrenuti celokupnu sanaciju i transformaciju u, kako danas samo ime kaže, „centar suvremenog stvaranja“ investirajući za osam godina oko 110 miliona evra.
Nakon 100 godina postojanja, osam godina radova i četiri godine rada smanjenim kapacitetom, Matadero danas poprima novi sjaj proširujući svakodnevno svoju kulturnu ponudu i otvarajući prošle godine završni niz objekata; Cinetecu – prostor namenjen isključivo dokumentarnom filmu arhitekta Hosea Marije Čurtičage (José Maríja Churtichaga), smešten u brodove (nave) 15 i 16, polivalentne izložbene prostore, čiju izvedbu potpisuju Alehandro Virseda (Alejandro Vírseda), Hose Ignacio Karnikero (José Ignacio Carnicero) i Ignacio Vila Almazan (Ignacio Vila Almazán), nakon dobijenog internacionalnog arhitektonskog konkursa, i kuću čitatelja (La Casa del lector), prostor posvećen španskom jeziku i literaturi smešten u brodovima 13 i 14.
Svi su otvoreni prošle godine i tako su se pridružili onima već otvorenim za javnost: Naves del Español, pozornici pozorišta Teatro Español ili prostoru „Intermediæ“ i vestibulu kompleksa arhitekta Artura Franka (Arturo Franco) otvorenom još 2007, a pre toga otvoreni „El Depósito de Especies“ (Spremnik vrsta) arhitekata Langarita i Navara čini najnoviji deo Matadera. Reč je o bivšem vodotornju na samom severoistočnom uglu kompleksa koji je danas namenjen očuvanju biljnih i životinjskih vrsta koje su nastanjivale prostor klanice u vremenu njenog propadanja u drugoj polovini prošlog stoleća.
Na projektima je radilo više od 20 arhitektonskih biroa ili samostalnih arhitekata većinom mlađe generacije. S obzirom na prepoznatljivost i kvalitet industrijske arhitekture, u većini slučajeva se radilo o suptilnim intervencijama obnove i prilagođavanja postojećih građevina od cigle i samih unutrašnjih prostora celom spektru kulturnih namena od likovnih i vizuelnih umetnosti, arhitekture, dizajna do performativnih i dramskih, dok se izrazito velik broj umetničkih intervencija i instalacija prilagođava u samom kreativnom procesu zatečenom prostoru (site-specific).
Uz već spomenuti Teatro Español, u Mataderu su naravno prisutni madridska društva i asocijacije arhitekata, dizajnera i vizuelnih umetnika s pojedinačnim centrima za savremenu arhitekturu (Centro de Arquitectura Actual) i dizajn (La Central de Diseño) smeštenim u brodovima 8 i 9.
Celokupni kompleks je zamišljen kao otvoreni grad kojem posetitelj ima pristup svakodnevno od jutra do mraka u cilju prožimanja gradskog života s kulturom. Voditelj Matadera Pablo Berástegui ističe interdisciplinarnost, eksperimentisanje i savremeno stvaranje, odbijajući međutim još uvek poređenje sa sličnim renomiranim primerima transformacije industrijskih, odnosno tržnih objekata poput londonskog Kovent Gardena ili centra Pompidu.
Uz namenu jednog od objekata za administrativne svrhe lokalnog gradskog okruga, na samom kraju planira se i superponiranje manjeg sloja komercijalnih sadržaja uz već postojeće ugostiteljske, čime bi se diverzifikovala namena koja je urbanističkim parametrima 75% definisana kao kulturna, dok se sa programaske strane uvode zabavni sadržaji poput koncerata i festivala „neozbiljne“ muzike.
Uz sveobuhvatnu ponudu kakva se samo poželeti može, Matadero nudi i rezidencijalni boravak za mlade umetnike, kao i sufinansiranje projekata i pomoć pri realizaciji, o čemu više, uz brojne druge informacije možete pronaći na njihovoj internet stranici.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
