Psihologija iza uređenja prostora enterijera rigorozno dobija maha i postaje ključna stvar obzira prvenstveno zbog visokog nivoa uticajne moći koje njeno razumevanje može doneti. Ako je ovaj efekat moguće postići i u eksterijeru, razumljivo je da se isti elementi mogu koristiti u eksterijeru objekata.
Kroz prostor, dizajn, boje i niz drugih faktora, arhitekte su u stanju da stvore izgrađenu sredinu koja utiče na raspoloženje, zdravlje i sveukupni stav onih koji se nalaze u njemu.
Postoje brojni faktori koji utiču na razumevanje nivoa psihologije arhitekture eksterijera, ali dva ključna elementa su percepcija i tranzicija.
Percepcija
Eksterijerna arhitektura objekata je u suštini njegova koža. To je prvi utisak koji pojedinci imaju na lokaciji, i zbog povezivanja konstruktivnih elemenata, on postavlja temelje u smislu dizajna i konstrukcije unutrašnje forme.
Iako je ovo važno u smislu strukturalnog dizajna, 'privlačnost' priroda fasada je ono što je posebno važno u tome kako pojedinci zapravo doživljavaju objekte.
U svom članku "Arhitektura za tren" (Architecture of the Blink), Džef Manaug (Geoff Manaugh) preuzima ideju "mesta treptljaja" (blink-spots), teorija koja je tipično povezana sa filmskom umetnošću, i prenosi je na to kako mi zapravo vidimo zgrade ispred nas. Ideja mesta treptljaja je da kada nešto vizualizujemo, kao što je film, individue imaju tendenciju da trepću složno, tumačeći na taj način nesvesno ono što oni smatraju da je suviše važno da propuste, a ono što je iskreno 'u trenutku'.
Manaugova ključna poenta je ako se to prenese na arhitektonske forme, pojedinci možda sagledavaju objekte na isti način, uniformisano propuštajući ono za šta se smatra da su suptilne karakateristike dizajna. Ovo može donekle objasniti zašto neki sjajni dizajn koncepti nisu estetski ugodni u svom izgrađenom obliku.
Tranzicija
Kako se ljudi kreću iz spoljašnjosti objekata ka njegovoj unutrašnjosti, oni će verovatno više trepnuti ili izgubiti fokus, i tako na taj način gubeći uticajne projektne tranzicione alate koji stvaraju objekte koji imaju "protočnost" ili koje imaju fluidnost spoljašnjeg prostora ka unutrašnjem.
Vreme provedeno u ulasku u unutrašnjost objekta je označeno kao 'treptonosno bezbedno" mesto (blink-safe space), pošto se naši umovi pripremaju za vizuelne napade koji čekaju unutra, naše oči se opuštaju i dozvoljavaju nam da trepćemo više u pripremi.
Međutim, ovo može stvoriti jaz između percepcije spoljašnjeg i unutrašnjeg prostora, čime se gubi privlačnost i pravi smisao onoga što je stvoreno.
Stvaranje fokusa
U cilju borbe protiv onoga što su navodno dve štetne sile, istraživačka kompanija Sensing Architecture u svom članku "Šta privlači najveću vizuelnu pažnju u vašoj arhitekturi" (What Gets the Most Visual Attention in your Architecture) je uvela ideju o aklimatizaciji fokalnih tačaka. Iako se stvaranje prostora koji su vizuelno neodoljivi i imaju fokus na dizajn koji teče direktno kroz strukturne forme može posmatrati kao privlačna arhitektura, to zapravo ne može biti najefikasniji način da se stvori atmosfera i prikažu elementi dizajna objekta.
Umesto toga, stvaranjem fokusnih tačaka dizajna - karakteristične tačke dizajna koje imaju neku vrstu stimulansa koji skreće pažnju - kroz prostor, moguće je da provede pojedinca kroz taj isti prostor, bez da ih on preplavi ili da im nudi toliko toga u smislu vizuelnog iskustva u kome su važni trenutci, karakteristike i kritične tačke dizajna propušteni.
U slučajevima kada su oči namerno stimulisane, treptanje omogućava proces drugog pogleda, gde naše oči, koje su osvežene od prethodnog treptljaja u očekivanju daljih stimulansa, mogu da primete i preuzmu druge, nove elemente koji bi inače bili propušteni.
Prostori koji su uzeli ove elemente dizajna u obzir zatim stvaraju prostore koji "maksimiziraju privlačnost treptanja".
Gradovi su prepuni zgrada, a naročito fasadama, koje su neverovatno privlačne i bodu oči. Tradicionalno se smatralo da što je više neobična ili jedinstvena fasada, veći je njen arhitektonski uspeh. Međutim, umesto da projektujete veće i grandioznije objekte, projektovanjem na pametne načine uzimajući u obzir na koji način se elementi dizajna najsnažnije doživljavaju je pravi put. Ovo pruža obećanje privlačnosti ljudskim arhitektonskim čulima u celini, omogućavajući pravom smislu dizajna da komunicira bez da posmatrači propuste bilo kakve detalje.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
