Naučnici sa Univerziteta Južne Kalifornije (USC - University of South California) razvili su tehnologiju proizvodnje jeftine tečne solarne ćelije koja može biti farbana ili odštampana na čistim površinama. Tehnologija se oslanja na solarne nanokristale koji su oko četiri nanometara veličine - što znači da možete da stavite njih oko 250 milijardi na glavu čiode. Njihova veličina im dozvoljava da budu u tečnom rastvoru, tako da mogu biti odštampani poput novina.
Tečna solarna ćelija koja se sastoji od nanokristala veličine 4 nanometara primenjena na staklo
Iako su tečne nanokristalne solarne ćelije jeftinije za proizvodnju od vafer ćeija od jednokristalnog silicijuma, one nisu uopšte efikasne u pretvaranju solarne ćelije u elektricitet. Ovo je delom zbog činjenice da organski ligand molekuli koji su spojeni sa nanokristalima u cilju da ih održe stabilnim i da ih spreče da se grupišu zajedno, takođe sadrže kristale, smanjujući njihovu električnu provodljivost.
Ričard L. Brutčej (Richard L. Brutchey), vanredni profesor hemije na Koledžu za umetnost i nauku USC-a (Dornsife College of Letters, Arts and Sciences), i postdoktorski istraživač USC-a Dejvid H. Veber (David H. Webber) razvili su sintetički ligand koji ne samo da pomaže da stabilizuje nanokristale, već i stvara tanke mostove između njih koji im pomažu u prenosu električne struje. Ovo im je omogućilo da stvore stabilnu tečnost koja takođe provodi elektricitet.
Kako novi površinski premaz koristi procese na relativno niskim temperaturama, istraživači kažu da postoji potencijal za štampanje solarnih ćelija na plastici umesto stakla bez brige o topljenju plastike. To bi moglo da omogući jeftine, fleksibilne solarne panele koji mogu biti oblikovani da stanu skoro bilo gde.
Oglas
Veličina nanokristala je tako mala da oni mogu da postoje kao tečno mastilo za štampu
Pošto je novi površinski premaz za nanokristale napravljen od poluprovodnika selenid kadmijuma, koji se suočava sa restrikcijom komercijalne primene zbog toksičnosti, istraživači planiraju da rade na građenju nanokristala od drugih materijala.
"Iako je komercijalizacija ove tehnologije još uvek godinama daleko, vidimo jasan put ka integraciji ove u narednu generaciju tehnologija solarnih ćelija", rekoa je Brutčej.
Rad istraživača je objavljen u međunarodnom časopisu za neorgansku hemiju Dalton Transactions.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
