Novi poslovni centar gradi se u novobeogradskom bloku 20, tik uz poznatu zgradu nekadašnjeg preduzeća “Rad”. Radi se o energetsko-poslovnom kompleksu koji će postati nova administrativna centrala EPS-a (Elektroprivrede Srbije) i EDB-a (Elektrodistribucije Beograd), ali i infrastrukturnog objekta sistemske trafo stanice 110/10 kV, 2x40 MVA. Zgrada se gradi kako bi se objedinile tehničke i poslovne funkcije EPS-a, koje se do danas odvijaju na više različitih lokacija uz brojne logističke i finansijske probleme.
Parcela na kojoj se gradi nalazi se uz ulicu Vladimira Popovića, a prostorno i funkcionalno ovaj kompleks je podeljen na 5 povezanih celina od čega se na toj parceli već nalazi izgrađen objekat trafo stanice. Izgradnju na lokaciji otpočela je EDB samostalno još 1988. godine, ali je dovršena u dve faze samo u delu trafo stanice (koja je jedna od najvećih u Beogradu), a nije nastavljena u tom periodu zbog ulaska u krizne godine, čime je ostao nezavršen taj ekskluzivni blok Novog Beograda.
Izgrađeni objekat je objekat A u sistematizaciji kompleksa i pored trafo stanice sadržaće i prateće tehničke prostorije, ITC centar i rezervni dispečerski centar EDB-a. Zatim objekta B ili kancelarijskog dela kompleksa, gde će se nalaziti dispečerski i ITC centar EPS-a i poslovni prostor EPS-a i EDB-a. Objekti C, D i E su podzemni ili poluukopani objekti sa garažom, skloništem, saobraćajnim vezama i tehničkim prostorijama.
Projektovana bruto površina kompleksa iznosi 42.250m2, gde su obuhvaćeni i spoljni i vezni objekti, a orijentaciona bruto površina tehnološko-poslovnih objekata A i B iznosi oko 30.000m2.
Oglas
Svi pripremni radovi su završeni i trenutno se izvode građevinski radovi prve faze ili do kote 0. Radove na gradnji izvode "AR Gradnja", "Gradina", "Novkol" i "Termoinzenjering", svi iz Beograda. Prema rečima nadležnih, rok za završetak prve faze gradnje je maj 2012. a konačni rok za čitav kompleks je 24-30 meseci u zavsnosti od sprovođenja tenderskih procedura i planskih i finansijskih mogućnosti EPS-a.
Pozitivna strana svega jeste da se jedno veliko javno preduzeće uključilo u izgradnju i uređenje grada. Novi objekat će svakako doprineti iskorišćenju jedne od ekskluzivnijih lokacija u gradu, kada govorimo o poslovnim zonama. Čak je i praksa u drugim zemljama da baš javna preduzeća daju svoj pečat gradu, kroz napredna i hrabra arhitektnska rešenja koja podižu standarde gradnje u čitavom gradu. Zanimljivo je da je ovom objekatu jedva odobrena dozvola sa svojom spratnoscu od 2Po+P+11, dok u susednom bloku nije bilo problema da se planira zgrada od 35 spratova.
Blok 20 inače ima visoku dozvoljenu gustinu gradnje, ali sa druge strane postoje stroga ograničenja u spratnosti pa se gradi slabo provetren blok bez javnog prostora. Ako je postojala potreba za više spratova, a pri tome se radi o potpuno adekvatnoj lokaciji, postavlja se pitanje zašto trenutne odredbe ograničavaju razvoj bloka 20? Jedanaest spratova je ipak prilično konzervativno za ovaj blok, pa je očigledno ovde učinjena velika greška.
Kada javna preduzeća grade svoje objekte stvara se prilika da se ostavi arhitektonski pečat jednog vremena, da se možda malo pomere granice. U široj javnoj interakciji treba dobiti objekat koji će biti novi simbol grada. Kao što je gradski most, tako su zgrade institucija i javnih preduzeca takođe javna dobra koja moraju da doprinose izgledu grada i njegovoj prestižnosti. Arhitektura je koliko inženjersko toliko i umetničko delo, pa tako predstavlja i izraz kulture jednog grada. Možda je ovde ta prilika propuštena, ali će za blok 20 novo zdanje biti solidan dodatak.
