Za naredne četiri godine, kariokasima, kako se zovu stanovnici Rio de Ženeira, će trebati mnogo strpljenja s obzirom da se grad polako pretvara u ogromno gradilište. Ipak, kariokasi se oslanjaju na nadu da ono što se planira i gradi za FIFA Svetsko prvenstvo 2014 i Letnju Olimpijadu 2016 će uveliko poboljšati njihove živote.
Rio je napravio Park nasleđa zasnovan na četiri stuba: saobraćaj, urbanu infrastrukturu, životnu sredinu i socijalni razvoj. "Rio nije bio imun na izazove povezane sa brzim rastom brazilske ekonomije, kao što je nedostatak stambenih prostora, infrastrukture i javnog prevoza", kaže američki arhitekta Bil Hanvej (Bill Hanway).
Hanvej je projektovao urbanistički plan za Barra olimpijski park, što je pobednički dizajn za brazilski olimpijski park, koji razrađuje londonska kancelarija međunarodne arhitektonske firme AECOM. "Pored ovih problema, dodatni veliki izazov je fizički kontekst grada, koji mu daje svoj jedinstveni prirodni izgled i što ga svakako čini jednim od najlepših mesta na svetu. Planine, plaže i zalivi su prelepi, ali oni stvaraju prepreke fizičkom rastu i gradskom prevozu."
Oglas
U Rio de Ženeiru, saobraćaj se graniči sa haotičnim. Može da potraje više od sat vremena da se pređe 20km od južnog dela grada do dela Barra da Tijuca, gde se gradi olimpijski park. Da bi popravili situaciju, grad ulaže u izgradnju četiri nova koridora za ekspres autobuse koji će biti povezani sa trajektima, vozovima i podzemnom železnicom. "Investicija koja se pravi sa ovim koridorima je veoma važan korak ne samo za Olimpijadu, već i za budući razvoj Barra i zapadnog dela grada", kaže Hanvej.
Grad će takođe dobiti sistem lake železnice (ili VLT), koji će povetzati obale sa aerodromom Santos Dumont i prolaziće kroz gradski centar. Ruinirana lučna oblast Rio de Ženeira, koja je zapuštena u poslednjih nekoliko decenija, se revitalizuje. Projekat, nazvan "Valičanstvena luka", vrednosti od 8 milijardi dolara, će biti realizovan kroz model javnog-privatnog partnerstva koje će imati kontrolu nad lokacijum u narednih 15 godina.
Međutim, biće potrebno ulagati ne samo u izgradnju olimpijske luke, sa površinom od 850.000 metara kvadratnih i hotelom od pet zvezdica i kongresnim centrom, već i u infrastrukturu, kao što je voda, kanalizacija, gas i telekomunikaciona mreža.
Plan takođe predviđa izgradnju dva muzeja u toj oblasti, Muzej umetnosti i Muzej sutrašnjice - muzej nauke koji je projektovao čuveni španski arhitekta Santjago Kalatrava (Santiago Calatrava). Dugoročna očekivanja je da će revitalizacija luke doneti mnogo više zelenih površina oblasti i smanjiti saobraćaj i zagađenja. Za deset godina, očekuje se da će lokalna populacija porasti sa 20.000 na 100.000 stanovnika.
"Naša namera u razvoju projekta Olimpijske luke je uvek bila da se stvori demokratsko i održivo susedstvo u kome se javni prostori vrednuju kao mesta društvene i kulturne promocije za grad", kaže arhitekta Džon Piter Bekhojzer (John Peter Backheuser), projektant Olimpijske luke, koji radi u partnerstvu sa arhitektonskom firmom u Barseloni.
Iako i dalje ima još četiri godine do početka Olimpijade, Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014 je mnogo bliže i podiže mnogo više zabrinutosti. Za početak, aerodromima u 12 gradova domaćina, koji se nalaze na dalekim mestima kao na primer Manaus na severu u sredini Amazona, i na krajnjem jugu u gradu Porto Alegre, biće potrebno mnogo ulaganja. Aerodromi su već pod pritiskom kako je putnički saobraćaj porastao. Iako je rast u globalnom putničkom saobraćaju između 2003. i 2010. godine bio 40 posto, u Brazilu je taj procenat bio 118 posto.
Putnici su morali da se suočavaju sa kašnjenjima, dugim redovima čekanja na šalterima i retkim prodavnicama i restoranima po aerodromima. U nastojanju da poboljša situaciju, vlada je u februaru predala tri aerodroma privatnom sektoru na 25 godina nakon javnog tendera: aerodrom Guarulhos u Sao Paolu (najprometniji u zemlji), Brazilija i Campinas.
Oni zajedno imaju 30% prometa putnika u Brazilu. Stručnjaci iz industrije čekaju da drugi aerodromi prođu kroz isti proces, pošto su i njima hitno potrebna ulaganja, kao štp je slučaj sa Galeon međunarodnim aerodromom u Rio de Ženeiru, gradu koji će ugostiti Olimpijadu za četiri godine.
Da bi bili domaćini Svetskog kupa, FIFA je zahtevala da hoteli u gradovima koji će ugostiti utakmice imaju dovoljan kvalitet i kapacitet da prime turiste. Ministarstvo turizma Brazila garantuje da će do 2014. godine, biti povećanje u raspoloživosti soba za 30 posto, prvenstveno zahvaljujući izgranji novih objekata.
Sada se približavamo završnoj fazi igre: stadionima. Ukupno će ih biti dvanaest, neki novi, a neki potpuno obnovljeni. Jedan od projekata rekonstrukcije koji privlači najviše pažnje jeste Marakana, na koji će biti potrošeno procenjenih 705 miliona brazilskih reala pre nego što bude spreman da ugosti finale Svetskog kupa. U međuvremenu, radnici rade naporno danju i noću da pripreme arenu koja će biti domaćin prvih igara u Sao Paolu na stadionu Itakuerao.
Brazil još mora da investira u oblast telekomunikacija, tako da obožavaoci širom sveta budu u stanju da prate mečeve kupa. FIFA zahteva adekvatnu infrastrukturu za prenos utakmica na televiziji. To znači da će u svim grdovima domaćina, digitalna mreža morati da funkcioniše besprekorno.
Investicija će biti 200 miliona reala u ovaj sektor, ali lokalno stanovništvo će takođe imati koristi. "Prelazak na stalno nasleđe se neće desiti preko noći. Naš rad treba da bude manje politički i više fokusiran na najbolji dizaj za gradove i zajednice u kojima radimo", kaže arhitekta Bil Hanvej.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
