Da li je održivo zoniranje budućnost Njujorka?

Pravljenje gradova da budu više održiviji je od vitalnog značaja ako Konvencija o klimatskim promenama Ujedinjenih nacija (UNFCCC - United Nations Framework Convention on Climate Change) i njena borba protiv klimatskih promena bude usvojena. U ovom tekstu, urbanista Klaudija Huerta (Claudia Huerta) posmatra kako se zoniranje gradova može koristiti da promoviše više održivo okruženje, kao i da istraži potencijalne nedostatke.

U septembru, njujorški Komitet za korišćenje zemljišta, planiranje i zoniranje (New York City Bar Association Committee on Land Use, Planning, and Zoning) je objavio rad o budućnosti zoniranja nazvan - Dodatno korišćenje urbanističkih rezolucija u cilju stvaranja održivog Njujorka, koji će biti bolje pripremljen da se prilagodi klimatskim promenama (Further Utilizing the Zoning Resolution to Create a More Sustainable New York City, Better Prepared to Adapt to Climate Change).

Rad je zasnovan na idejama predstavljenim na nedavno održanom forumu na Gradskom koledžu (City College) koji je okupio urbaniste iz celog Njujorka da diskutuju o tome kako pedestogodišnja uredba o zoniranju može da se koristi u cilju smanjenja emisije ugljenika, poboljšanja održivosti i pomogne gradu da se na vreme pripremi na realnost klimatskih promena.

U suštini, zoniranje određuje stambene, komercijalne i industrijske okruge u celom gradu. U Njujorku ono takođe reguliše korišćenje zemljišta, veličinu, visinu, pa čak i oblik zgrada, dodeljuje bonuse za sadržaje i odredbe socijalne jednakosti kao što je pristupačno stanovanje, i navodi procese odobravanja posebnih dozvola. Njujorški komitet se zalaže da se kroz amandmane trenutna odredba o zoniranju poboljša i učini grad više održivim.

Oglas

Poziv za amandmane održivog zoniranja je odavno trebao da se desi. Od objavljivanja plana PlaNYC 2007. godine (sveobuhvatni dokument o održivosti grada), 'zelene' odredbe su dodate Uredbi o zoniranju. Ovo uključuje ohrabrivanje tranzitno orijentisanog razvoja (TOD - transit oriented development), koji zahteva parking za bicikle u svim novim zgradama i garažama, a kojim se poziva na strože propise o propusnim površinama. Gradonačelnik Njujorka Majkl Blumberg (Michael Bloomberg) i predsednica Saveta Kristina Kvin (Christine Quinn) su takođe sastavili radnu grupu pod nazivom Green Codes Task Force koja bi ažurirala građevinske propise tako da uključe nove, zelene, održive standarde i pravila.

Posebno jedna stategija se čini razumnom kao podsticaj da pomogne više održivi razvoj jeste "Program održive izgradnje" (Sustainable Building Program). Program će obezbediti dodatne podsticaje za građevince da postignu potrebne energetske i emisione standare pružajući slične podsticaje poput sadašnjih povoljnih bonusa za stanovanje kao što su: dodatni odnos spratnosti i površine, dozvoljene prepreke (kao što su solarni paneli), ili oslobađanje od određenih visinskih i ograničavajućih zahteva.

Iako ovo zvuči poprilično lako, postavljanje održivih standarda koji građevinci moraju da ispune može biti teško. Kako sve više 'zelenih' standarda stupa na snagu i nove održive tehnologije dospevaju na tržište, izbor najefikasnijih 'održivih' amandmana za dugoročno planiranje gradova postaje sve teže.

Sa takvim velikim rastom tražišta zelenih tehnologija, održivi proizvodi postaju ekonomski konkurentni sa svojim ne-zelenim kolegama. Kako se uloge izjednačavaju, postavljanje ciljeva sistemskog održivog učinka, takođe, postaje složenije nego prosto zahtevanje efikasnijih energetskih performansi današnjih sistema.

Ako se ciljevi postave prenisko oni će morati da se ažuriraju redovno, kako bi održivi propisi nadmašivali ono što inače tržište proizvodi bez vladinih intervencija. Štaviše, politika i regulisanje promena u javnom sektoru ima tendenciju da bude vremenski intenzivna, tako što će odabrati optimalne održive ciljeve koji postaju najvažniji za kreatore politike.

Godine 2010. partnerstvo grada Njujorka i programa Solar America City je odabralo nekoliko naselja koji su podložni nestašicama i restrikcijama, ali mogu da podrže veliku proizvodnju solarne energije kao Zone solarnog osnaživanja (Solar Empowerment Zones). Međutim, sadašnje visinske odredbe i dvorišni propsi zabranjuju solarne panele na krovovima ili u dvorištima zato što solarni paneli ili vetroturbine nisu deo dozvoljenih prepreka koje mogu premašiti maksimalnu visinu zgrade.

To znači da ako vlasnici zgrada žele da učine svoje zgrade zelenije i postave solarne panele ili turbine na vetar, oni se suočavaju sa teškom bitkom sa demotivacionim propisima zoniranja koji 'ozelenjavanje' itekako otežavaju.

Iako ovo može delovati čudno, razumljivo je zašto su neki kreatori politike umorni od dozvoljavanja postavljanja solarnih panela i vetrotrubina na krovovima Njujorka. Ogromni solarni paneli ili vetroturbine mogu zauvek transforsmisati njujorški pejzaž na estetski negativan način.

Solarni paneli vetroturbine su se već susreli sa čvrstim protivljenjem političara, prezervacionista, izvođača i članova zajednice. Ako žele da budu prisutni u gradovima koji su manje ekološki napredni oni moraju da budu manji od sadašnjih malih vetroturbina i solarnih panela koji se postavljaju na urbanim farmama obnovljivih izvora energije.

Danas, pedeset godina posle druge zvanične njujorške Odredbe o zoniranju iz 1961. godine, pitanje koje se mnogi urbanistički stručnjaci, profesori i kreatori politika pitaju je: "Koja je budućnost zoniranja u Njujorku?" Komitet za korišćenje zemljišta, planiranje i zoniranje ocrtava tekuće probleme kojima zoniranje do sada nije na adekvatan način pristupilo: održivost.

Njujork se drastično promenio od 1961. godine, i kao što sada nastavlja da se menja usred rastuće zabrinutosti za klimatske promene, Odredba o zoniranju bi trebalo da se menja sa njim. To znači da treba da se odluči koje izmene treba doneti koje će pomoći promociju i stvaranje zelenije, više održive, životne sredine i ublažavanja uticaja klimatskih promena u Njujorku.

Linkovi:

Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs: