"Kina nesumljivo raste. Ako se vozite severno od Pekinga, možete videti minijaturne gradove koji pokušavaju da izniknu u vidu klastera od dvadesetpetospratnih stambenih objekata koji su u različitim fazama izgradnje, i koji urezuju kinesku civilizaciju u planinskim krajolicima."
"Verovatno da je okupacija prostora sekundarna misao u ovim predgrađima, jer izgleda da ne postoje komercijalne fokalne tačke već samo zgrade koje kao da su pale u dolini." Kris Hopkinson (Chris Hopkinskon), engleski student arhitekture, opisuje brz bum u izgradnji koje je video od kako se preselio u Peking pre tri meseca.
To je bum epskih proporcija - izgradnja na skali kojoj je Velikoj Britaniji trebalo čitav vek da razvije, završena za manje od decenije. Rečeno je da rast može da se vidi u danima.
Očigledno je impresivna transformacija u toku - stvaranje istinski moderne metropole. Međutim, gospodin Hopkinson aludira na skoro kancerogeni rast na periferiji glavnog grada nacije, i navodi da novogradnja ne uspeva da predstavi kinesku kulturu i maštu na pravom nivou. Projekti izgradnje na periferiji grada se posmatraju na individulanoj bazi, bez kontaksta i izgleda da dovodi do "mreže kvadratnih zgrada sa istom visinom, na kvadratnim parcelama, sa jedinstvenim fasadama".
Oglas
Gospodin Hopkinson veruje da to vodi do toga da stanovnici ovih kvartova neće moći da identifikuju gde žive. On dodaje: "Bez identiteta, lični osećaj i društveni ponos je izgubljen. Iako razni plakati širom grada oglašavaju nova naselja kao lepa, čista, prijateljska i pogodna mesta za život, arhitektonskom izrazu koji oni poseduju kao da nedostaje inspiracija."
Nejasno je u ovoj fazi razvoja Kine kako će ove regije isplivati kada jednom ponu da se naseljavaju, ali u ovom trenutku, oni deluju kao mahune prisilne civilizacije za ljude kojima još nisu potrebni, ili nisu u stanju da obezbede sopstvene stanove. Strategija naprednog razmišljanja je potrebna kako bi se izbegla uspavanost novih naselja, uzimajući u obzir potencijal smanjenja ekonomskog rasta, kao što se desilo u drugim zemljama na globalnom nivou.
Izgradnja van granica grada, a ne samo na marginama, znači da je zemlja jeftinija, ali to takođe dovodi do bržeg rasta grada. Guste saobraćajnice će polako krenuti da se šire napolje, što će možda u budućnosti značiti da će stanovništvo koristiti manje svoje automobile.
Gospodin Hopkinson ukazuje na neke od najuspešnijih i odgovornih stambenih projekata u poslednjih nekoliko godina, kao što su oni koji se nalaze u Kopenhagenu u Danskoj - projekti izrađeni od strane Bjarka Inglesa i njegovog biroa Bjarke Ingles Group (BIG). Arhitektonski biro je poznat po njihovoj sposobnosti da obuhvate sve aspekte i integrišući faktore kao što su socijalni, ekološki, kontekstualni, estetski i fizički.
Projekat BIG-a sa najviše publiciteta je The 8 House, koji je šablon koncepata, i čini se da je jedan od relativno razrešenih velikih projekata. Gospodon Hopkings kaže: "Ako odvojene globalne prakse daju svoj sopstveni stil, sa takvim razmatranjima aspekata arhitekture, ona bi možda arhitektonska industrija počela da se oporavlja ako ljudi shvate vrednost koja potiče iz struke, umesto da se oslanjaju na dizajnerske i građevinske kompanije koja oblikuju naše urbane prostore."
Ne sugerišem da Kina treba da usvoji sopstvenu verziju projekta The 8 House, niti da oni neodgovarajuće razmatraju neke od najpotrebnijih aspekata arhitekture, ali zemlja sa brzorastućom populacijom (bez obzira na ograničenja rasta porodica) treba da bude oprezna u smislu ogromne razlike između brze gradnje i pravilne gradnje."
Očigledno je da je Kina još uvek ekspanzivno platno koje je spremno da se njemu izrazi. Ali, to mora biti urađeno davanjem odgovarajućeg razmatranja programa izgradnje, potencijalnih korisnika i kulture zemlje, ujedno estetski i pristupačno.
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
