Septembra 1901. godine, 300 ljudi se okupilo u Birmingemu (Birmingham), Engleska, na konferenciji o gradu budućnosti. Tadašnji gradovi su ostavili mnogo čega nepoželjnog. Ozbiljna prenatrpanost u urbanim centrima širom Britanije značila je da su se porodice radničkih klasa često sabijale u prenatrpanim stanovima gde je privatnost bila luksuz a bolesti raširene. Čak i da su se uslovi u velikim gradovima poboljšali, mnogi reformatori su verovali da oni uzgajaju socijalnu nejednakost koja je bila duboko ukorenjena i nerešiva.
Ali postojao je protivotrov za moralnu i fizičku degradaciju metropola, novi urbani model koji će biti zdraviji za telo i dušu: Vrtni grad (The Garden City). Ovo bi bila samo-sadržana zajednica od 32.000 ljudi smeštenih usred poljoprivrednog zemljišta, daleko od dima i čađa industrijskih metropola.
Ebenizer Hauard (Ebenezer Howard), "pronalazač" (njegova preferirana reč) Vrtnog grada, imao je na umu vežbu odnosa sa javnošću kada je izabrao Birmingem kao mesto susreta - uzgred, prva konferencija urbanog planiranja u Britaniji ili Americi. Postojalo je mesto koje je Hauard želeo da delegati vide. Četiri milje od centralnog Birmingema, eksperimentalno selo nazvano Bornvil (Bournville) izgrađeno je pored fabrike čokolade Cadbury. Do 1901. godine, ono je imalo 313 udobnih koliba u umetničkom i zanatskom stilu sa dovoljno bašte, kao i prodavnica i rekreacionog prostora. Socijalni i kulturni centar, versku kuću i školu.
Oglas
Hauard nije imao nikakvog udela u kreiranju Bornvila: to je bio projekat industrijalca Džordža Kadburija (George Cadbury), vernika, koji je predavao u jednoj od dobrotvornoj školi za odrasle u Birmingemu, gde je video iz prve ruke životne uslove koje trpe njegovi učenici. Izgradnja modela sela je bila omiljena razonoda tajkuna u 19. veku, ali Kedburi je uradio dve stvari koje su napravile Bornvil izuzetnim.
Prvo, on je angažovao nadarenog arhitektu, Vilijam Aleksandar Harvija (William Alexander Harvey), koji je projektovao lepe, raznovrsne ali ekonomične kućne planove. Dalje, odlučan da Bornvil bude više od fabričkog grada, Cadburi je osnovao organizaciju Bournville Village Trust 1900. godine koja će upravljati zemljištem i kontrolisati budući razvoj.
Glavni cilj neprofitne organizacije bio je "da obezbedi zdrave stanove za ljude, sa dosta svetlosti i vazduha". Shodno tome, ona je izdvojila jednu desetinu zemljišta i pretvorila ga u javni prostor i zadržala pravo da pregleda sve arhitektonske projekte. Organizacija se, takođe, obavezala da "poboljša stanje radničke klase", koja je pokušana smanjenjem dadžbina i tržišnih stopa stanovanja u približno jednakim merama. Već 1906. godine, samo oko 40 posto odraslih muškaraca koji žive u Bornvilu je radilo u fabrici Cadbury; ostatak je radilo u obližnjim selima i u Birmingemu, odlazeći na posao biciklom, tramvajem ili železnicom.
Uspostavljanjem organizacije, Džordž Kedburi je uspostavio i kodifikovao svoj brend - revnostanog paternalizma (zealous paternalism). "Dišite kroz nozdrve držeći usta zatvorenim, naročito noću", opisao je Kedburi u zdravstvenom vodiču koji je izdao za sve nove stanovnike. "Jabuke su najzdraviji plod; trebalo bi ih koristiti slobodno, i sirove i kuvane." Na godišnjem vašaru u selu, deca su merena u cilju utvrđivanja da li je njihov rast pretekao rast gradske dece (jeste).
Vek kasnije, ova organizacija i dalje vlada Bornvilom sa visokim idealima, držeći čvrsto uzde u svojim rukama. Danas, Bornvil leži unutar granica grada Birmingema i ima više od 25.000 stanovnika, ali ne postoje pabovi (Džordž Kedburi je bio antialkoholičar) i prodavnice ne prodaju časopise za odrasle. Oko polovina stanova je subvencionisana. Neverovatnih devet od dvanaest članova organizacije su potomci Kedburija.
Neke, Bornvil će gušiti ili će izgledati čak i jezivo, realna verzija "Sela" u TV klasiku "Zatvorenik" (The Prisoner). Ipak, to je jedan od najtraženijih naselja u Birmingemu. Liste čekanja za smanjenje stambenih stopa su duge i privatne kuće se ponekad rasprodaju pre nego što se i nađu na tražištu, kaže Alan Šrimpton (Alan Shrimpton), dugogodišnji član organizacije. Ljudi koji se presele u Bornvil nisu skloni ponovnom preseljenju.
Naselje Bornvil je impresioniralo i očaralo Hauarda i njegove delegate 1901. godine. Njihova turneja je opisana u bezbroj novina, i uspeh Bornvila je omogućio osnivanje Vrtnog grada Ebenizera Hauarda samo dve godine posle toga. Teško je prenaglasiti Bornvilov utivaj na planiranje u 20. veku: Kadburijev eksperiment popločao je put, ne samo za Vrtni grad i posleratne Nove gradove (New Towns) koji su ga nasledili, nego je bio i od kritične važnosti za donošenje prvih britanskih urbanističkih zakona 1909. godine.
Linkovi:
- Više o pokretu Vrtni grad (engleski jezik)
- Više o Džordžu Kedburiju (engleski jezik)
- Više o naselju Bornvilu (engleski jezik)
- Bournville Village Trust
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
- Ulična borba: pejzažni urbanizam protiv novog urbanizma
- Vlada Britanije ukida odeljenja za urbanizam lokalnim samoupravama
- Post-Olimpijsko planiranje
- IKEA urbanizam: Nova era u urbanom dizajnu?
- Naselja budućnosti: Montiranje gradova po narudžbi
- Rezervni gradovi
- Šta danas proizvode kineske fabrike: Gradovi u kutijama
