Šta je to što čini da se osobi dopadne neki objekat? Zanemarujući jednostavne razlike u individualnim ukusima, naučnici idnetifikuju biološki zasnovane odgovore koji određuju naše sklonosti.
Zeleni dizajn može da znači mnogo stvari. Čak i najviše strukturirani rejting sistemi zelene gradnje odražavaju tu činjenicu. Sveobuhvatno, rejting sistemi mogu uključivati dalekosežne socijalne i kulturne ciljeve; pragmatično, ovi sistemi još uvek naglašavaju značaj kvaliteta životne sredine za krajnjeg korisnika. Međutim, ova vrste nepreciznog razmišljanja je često u senci komponenata koje su više merljive, kao što su energetski efikasno grejanje i hlađenje ili korišćenje vode.
Međutim, ne postoji manjak podataka o tome šta čini poboljšanje životne sredine, a jedno od rešenja pravljenja što boljih objekata jeste, ironično, njihovo pravljenje što sličnije prirodi.
Biofilija i izgrađena sredina
Biolog sa Harvarda, E. O. Vilson (E.O. Wilson) prvi put je upotrebio izraz 'biofilija' 1984. godine. Bukvalno preveden, termin znači 'ljubav prema životu'. Suština koncepta je da ljudi reaguju, na svom najdubljem nivou, na prirodnu sredinu.
Devedestih godina, tim kolega sa Instituta Roki Mauntan (Rocky Mountain Institute) sproveo je istraživanje koje ih je dovelo do ideje. "Studije o poslovnim prostorima i uslovim u njima pokazale su nam da su radnici više produktivniji kada ima obilje dnevne svetlosti", kaže Bil Brauning (Bill Browning), jedan od prvobitnih članova tima i osnivač kompanije Terrapin Bright Green. Iako je dnevna svetlost bila centralni fokus njihovog istraživanja, objašnjava Brauning, prostori koji su proučavani su bili prirodni: "Počeli smo da se osvrćemo na kontekst koji dovodi do poboljšanja produktivnosti."
U svom radu, "Biofilja, zdravlje i blagostanje" (Biophilia, Health, and Well-Being), ekološki i evolucioni psiholog Džudit Hervagen (Judith Heerwagen) povezuje naše afinitete prema prirodi sa našim korenima sakupljača/lovaca. Hervagen je posvetila veliki deo karijere na identifikaciji naših, najviše, urođenih sklonosti i razvila je iz tog znanja osnovu za ponovnu izgradnju naše izgrađene sredine.
Kako objekat može da kopira prirodu?
Uključivanje kvaliteta prirode u objekte može biti odrađeno na više nivoa. Najosnovniji način, naravno, jeste dovođenje elemenata pejzaža unutar objekta. Zatim, tu je ono što Brauning naziva 'prirodna analogija', kao što su slike i umetnička dela koja predstavljaju prirodu. "U bolnicama su hirurški pacijenti pokazali da imaju koristi od umetnosti koja prikazuje prirodu, za razliku od apstraktne umetnosti, koja je imala negativan aspekt", kaže Brauning. On nastavlja da objašnjava da čak i upotreba prirodnih materijala, kao što su drvo i kamen, može imati pozitivin efekat. Čak i kada su ovi materijali odvojeni iz svojih originalnih konteksta, ljudi i dalje mogu da 'čitaju' iz njih.
Osim toga, otkriveno je da i sami obrasci i ritam prirode izazivaju rekaciju kod ljudi. Hervagen objašnjava: "Naša fascinacija sa prirodom potiče ne samo od prirodnih elemenata, već i od kvaliteta i atributa prironih sredina koje ljudi smatraju naročito privlačnim i estetski zadovoljavajućim... Iako je živa priroda uvek veoma poželjna, moguće je projektovati sa kvalitetima i karakteristikama prirode u vidu, čime se stvaraju više prirodno evokativni prostori."
Hervagen identifikuje aspekte prirode, kao što su sunčeva svetlost, oblaci, trave, i voda, koje se kreću bilo sa sopstvenim ritmom ili snogom vetra. Brauning kaže: "Postoji zanimljivo istraživanje neuronauke koje pokazuje da mozak reaguje na pokrete povezane sa fraktalnim obrascima. Postoje ustanovljeni fraktalni obrasci u kretanju talasa, ili vatre - i mi smo naučeni da obratimo pažnju na njih."
Pored prirode u prostoru i prirodnih analogija, Brauning kaže da je moguće da se iskoristi ljudska težnja ka preferiranim prostornim obrascima, i korišćenje "prirode prostora" u cilju građenja forme koja evocira osećanja koja bi inače bila u vezi sa prirodom. Mnoge kulture imaju drevne prakse koje se bave ovim - Feng Šui, na primer. "Ovakve stvari mogu da deluju mistično", smeje se Brauning. "Ali postoje neke osnove za to. U zapadnom društvu, Džej Eplton (Jay Appleton) je u šesdesetim pitala zašto volimo više neke prirodne pejzaže od drugih."
Epltonov odgovor je bio, delom, teorija perspektive i utočišta. Perspektivni pejzažni obrazac je onaj koji je izdignut sa pogledima; ljudi (i druge životinje) osećaju se bezbednije kada mogu da vide. Pandan perspektivnom pejzažu je utočište: sigunro povlačenje, posebno ono koje je dovoljno zatvoreno da zaštiti glavu i leđa. Ako projektanti mogu da kombinuju ova dva tipa pejzaža, objašnjava Braunin, "to je stvarno moćan obrazac. Na primer, pomislite na povišene tremove".
Postoji i četvrti element koji sadrži određenu privlačnost ljudima, i, iznenađujuće, to je opasnost. Brauning upozorava da se ovo mora koristiti retko, ali, kada se koristi pravilno, može da stvori interes. On nudi primer fontane sa padajućom vodom, ili način na koji su betonske ograde kod rampi u muzeju Gugenhajm malo niske.
Intuitivni dizajn izaziva intuitivni odgovor
"U zavisnosti od istraživača", Brauning govori, "postoji između šest i šesnaest obrazaca u prirodi prostora. Da biste projektovali snažnu biofiličnu zgradu, potrebno je da utkate sve ove komponente u nju." Ovaj trud možda neće biti očigledan krajnjem korisniku objekta. "Koje su najvoljenije zgrade?", pita Brauning. Biofiličko temeljenje se često može naći u tim zgradama. Bruning se poziva na istoričara arhitekture Granta Hildebranta (Grant Hilderbrand) sa Univerziteta Vašingotn, koji je ispitivao popularnost kuća Frenk Lojd Rajta (Frank Lloyd Wright) u svojoj knjizi The Wright Space: Pattern and Meaning in Frank Lloyd Wright’s Houses. "Zašto ljudi toliko vole njegove kuće? Kada je prostorna analiza svih trideset i šest kuća odrađena, utvrđeno je da je Rajt koristi sve ove obrasce."
Savremeni dizajn je, generalno, napravio korake ka uključivanju prirode u prostor, smeštanjem nekih karakteristika pejzaža u prostor. Arhitekti i graditelji su takođe postali svesni značaja prirodnih analogija, kao što se može videti širokom upotrebom prirodnih materijala. To je neka vrsta 'naprednog nivoa razmišljanja' koje mora da bude zastupljeno. Projektanti moraju da priznaju da ljudi prirodno odgovaraju na neke obrasce bolje od drugih, i moraju da razviju metod inkorporiranja ovih obrazaca, kako u malim razmerama elemenata, tako i u sveukupnom planu objekata.
Linkovi:
Povezani tekstovi sa portala Gradjevinarstvo.rs:
