Japanci iz teško pogođene oblasti predlažu sopstveni plan relokacije

Grupa stanovnika u regiji Kesenuma koja je pogođena katastrofom nedavno je podnela sopstveni plan za relokaciju lokalnoj opštinskoj vlasti, što predstavlja potez koji bi mogao da postane model za druge teško pogođene oblasti. Stanovnici gradske oblasti Koizumi završili su plan koji je zasnovan na brojnim raspravama i istraživačkim sednicama. Oni još uvek drže sednice verujući da oni treba da projektuju svoj sopstveni grad, zaštićen od cunamija, za svoju decu i unuke.

U mnogim oblastima koje je razorio Veliki istočni japanski zemljotres i cunami, stanovništvo još nije postiglo koncenzus o planovima za rekonstrukciju svojih gradova. Zato projekat oblasti Koizumi urbanisti i zvaničnici u Ministarstvu za zemljište, infrastrukturu, saobraćaj i turizam smatraju za model.

Grupa kaže da drži istraživačke sednice tri puta mesečno. Na nedavnom sastanku, učesnici su iskreno diskutovali o stambenim projektima svojih budućih domova. "Želela bih da moja kuća bude u stilu japanske kuće za cermoniju čaja", kaže jedna od učesnica. "Kako bi bilo da bude brvnara?", pita drugi učesnik kako rasprava teče.

Iako je napolju bilo hladno, topli vazduh uzbuđenja ispunio je sobu za sastanke koja se nalazi u montažnoj zgradi blizu privremenih stambenih objekata sagrađenih za raseljene žrtve cunamija. Nagako Oikava (63), radnica, kaže da je redovna učesnica. "To je kao da svi zajedno stvaramo naš grad od nule. Zbog toga osećam da sam na gubitku ako ne prisustvujem", objašnjava Oikava.

Oglas

Oblast, koja se nalazi na obali oko 40 minuta vožnje od gradskog centra, popularna je među surferima zbog svog lepog pejzaža. Od ukupnog broja od 308 kuća, oko 60% je postalo neupotrebljivo ili je teško oštećeno u cunamiju.

Šigeaki Oikava (55) i oko dvadesetak lokalnih stanovnika u svojim četrdesetim i pedesetim osnovalo je malu grupu krajem aprila kako bi isplanirali budućnost oblasti. Stanovnici su bili zabrinuti da bi njihova zajednica mogla da nestane ako se ništa ne preduzme. Grupa je pronašla potencijalno mesto za preseljavanje na brdu 50m iznad nivoa mora i kilometar gusto naseljenog dela oblasti i predložila ga opštinskoj vlasti. Takođe su pozvali oko 150 lokalnih domaćinstava da učestvuju u njihovom projektu, stvarajući veću i više sistematsku grupu. Ova nova grupa počela je rasprave i istraživačke sednice u julu. Na svakoj sednici, oko 40 učesnika podeljeno je u tri diskusione grupe. Ovi učesnici prezentuju svoje ideje kako bi se na kraju odlučilo o detaljima plana.

Profesor Suguru Mori sa Univerziteta Hokaido i jedna arhitektonska firma, koji su učestvovali u sličnom projektu preseljavanja nakon zemljotresa na Okuširi ostrvu u Hokaidu, takođe su, na poziv grupe, učestvovali u projektu.

Grupa o svom napretku često je izveštavala grad, a neki od njenih članova su odlazili i u Tokio kako bi se sreli sa Takuja Hatorijem, zvaničnikom Minstarstva koji je zadužen za planiranje sistema preseljenja nakon martovske katastrofe. Kada bi Hatori bio na službenom putu, članovi grupe su ga pratili. Hatori objašnjava: "Upoznali su srž sistema i bili su tako ozbiljni. Bilo je neverovatno".

Početkom jeseni, nacrtali su tri gruba plana. Nakon što su saslušali mišljenje nadležnih opštinskih zvaničnika, uklopili su planove u finalnu verziju i podneli je gradu krajem novembra. Plan obuhvata široku pešačku zonu, prostor za javni parking i prostor za okupljanja u centru oblasti zajednice. Takođe, predloženi su javni povrtnjak za zajedničku upotrebu i zelena površina.

"Potreban je izvestan rad na koordinaciji kako bi se rešili putni i finansijski problemi vezani za projekat, ali potrudićemo se da njihov plan uzmemo u obzir u što je moguće većoj meri", kaže jedan gradski zvaničnik.

Čak i nakon podnošenja plana, grupa i dalje održava rasprave u vezi sa materijalima i bojama za zidove i krovove njihovih domova. U nedavnoj raspravi, učesnici su izneli različite ideje kako bi bilo najbolje pristupiti izgradnji novih krovova. "Ne bi trebalo da koristimo crep, znate, nakon što smo iskusili zemljotres", smatra jedan učesnik. "Moja baka kaže da bi volela galvanizirani metalni krov", kaže drugi. "Ali trebalo bi da uzmemo u obzir toplotnu izolaciju. Problem bi mogao da predstavlja i zvuk kiše na krovu", dodaje neko.

Prošlo je skoro devet meseci od katastrofe 11. marta, te su se neki stanovnici već preselili u druge gradove, pa se grupa nada da će projekat biti pokrenut što je pre moguće.

"Za razliku od nekih drugih oblasti koje su samo čekale da lokalna vlast isplanira njihovo preseljenje, grupa je nezavisno raspravljala i čak podnela konkretan plan gradu", kaže prof. Mori. "To je verovatno najnapredniji slučaj u Tohoku regionu."

"Projekat preseljenja grupe zahteva pristanak lokalnog stanovništva", objašnjava Hatori. "Ako opštinska vlast nauči iz iskustva koje je grupa iz Koizumija stekla, možda će moći da olakša proces preseljanja u drugim oblastima."

Linkovi:

Povezani sadržaji sa portala Gradjevinarstvo.rs: