Arhitektonski istraživač Skot Maršal (Scott Marshall) proširuje alternativne percepcije boje u arhitekturi.
Viđenje osobe bez oboljenja
Svaki arhitekta i dizajner razume ili makar ima mišljenje o korišćenju boje u arhitekturi. I, većina je obrazovana u oblasti teorija boja kao i pravilnom načinu primene istih u svojim projektima. Ali, šta ako svi posmatrači ne doživljavaju nameru autorovog korišćenja boja? Namera ovog teksta nije da sugeruše ukidanje upotrebe boje, već je namera da doprinese razumevanju i da izazovu sve arhitekte i dizajnere da razmotre percepciju ljudi koji su slepi za boje kada donose odluke u korišćenju boja širom svakog aspekta njihovog posla.
Viđenje osobe sa Deuteranopijom
Biti slep na boje najčešće ne znači da ta individua samo percipira boje u nijansama crne i bele. Termin slepila na boje je, u stvari, pogrešan naziv zato što samo mali procenat ljudi nije sposoban da vidi boje uopšte. Najčešće, boje su primetljive. Teško je razlikovati razlike između boja što, na kraju, rezultira izmenjenom vizuelnom percepcijom.
Oglas
Priblićno deset posto svetske populacije je slepo na boje ili ima problema u razlikovanju istih. Većina su muškarci, ali postoji i manji procenat žena. Slepilo na boje (daltonizam) po generalnoj definiciji je nesposobnost razlikovanja boja, ali više ispravniji termin bi bio imanje defekat vida prema bojama. Najčešći tipovi slepila na boje su Deuteranopija, Protanopija i Tritanopija.
Viđenje osobe sa Protonopijom
Deuteranopija je najčešća i pogađa oko 68 posto ljudi, i najbolje se opisuje kao slepilo na boje označeno konfuzijom između purporne crvene i zelene. Pratonopija je druga najčešća i pogađa oko 30 posto ljudi, i definiše se kao viđenje spektra u tonovima žute i plave sa konfuzijom između crvene i zelene i smanjenom senzitevnošću na monohromatske boje. Naposletku, Tritanopija je najređi oblik ove bolesti i pogađa oko 2 posto ljudi, i to je kada je dihromatizam (u kome se spektrum boja viđa) u tonovima crvene i zelene boje.
Imajući sve ove informacije u vidu, jasno je da je izbor samih boja, pa i njihovih nijansi, vrlo važan proces. Moj omiljeni osnovni primer, kao arhitektonskog stručnjaka koji je slep za boje, je kada se crna, bela i crvena boja koriste zajedno. Za ljude koji vide "normalne" boje, crna i bela predstavljaju ekstrem za svetlo i tamno, dok se crvena veoma izdvaja, naglašavajući važnost. Ipak, za one koje imaju problema sa raspoznavanjem boja, tonovi crne i crvene boje su slični i počinju da se mešaju, tako da se namenjeno isticanje gubi. Ne pridviđanje ključnog aspekta kao što je ovaj može da zatvori vrata iskustva mnogim posmatračima.
Viđenje osobe sa Tritanopijom
Arhitekte i dizajneri treba da shvate da je vrlo verovatno da će čovek koji je slep za boje biti korisnik njihovog projekta (zapravo jedna osoba u deset), a možda će čak biti i njihov klijent. Boje su se koristile, a i koriste se, od strane arhitekata i dizajnera da evociraju emociju i naglase ideju. Ali, moramo shvatiti da oni koji imaju defekt u viđenju boja ne mogu da iskuse isti koncept koji je originalno zamišljen, zbog njihovog nemogućstva da razlikuju boje kao jezika vizuelnog identiteta koji je autor upotrebio.
Linkovi:
