Enri Mato, albanski arhitekta koji je diplomirao na Visokoj nacionalnoj školi arhitekture Pariz-Belvil (Ecole nationale supérieur d'architecture de Paris-Belleville - ENSAPB) piše za francuski portal Courrier de l'Architecte o Tirani, gradu koji, između sna i jave, evoluira u sprezi sa bilo kojom teorijom.
"Emotivni odnos se razvija prema određenim mestima, gde imamo uspomene, navike. Da bi to upamtili, vezujemo za ta mesta određene standarde koji u stvarnosti mogu nestati."
Tirana - moja ljubav
Prostor je realan, jasno definisan. Da bismo ukazali na pitanja vezana za njegovu percepciju, naše je da ga shvatimo. Grad je činjenica. Nikada nećemo moći da ga opravdamo, niti da objasnimo njegovo postojanje.
Oglas
Pogled luta po prostoru i daje iluziju reljefa i dubine. Čovek se pomera. Levo, desno, ispod, iznad, on primećuje ono što ga okružuje. Njegov pogled se zaustavlja i seže dalje. Ako ne susretne ništa, on ne vidi ništa. Prostor vezuje pogled. Cigle, ugao, tačka preseka, toliko prepreka za pogled.
Ravnica nedaleko od planine Dajti, Tirana. Albanska metropola, proglašena za prestonicu 1920. godine, izgrađena je oko ose koja ide od Univerziteta ka železničkoj stanici. Na centralnom trgu dominiraju spomenici i zgrade, odrazi vremena i sećanja.
Statua Skenderbega (1403-1468), nacionalnog heroja nalazi se pored džamije podignute 1789. godine. Nasuprot njima, Nacionalni albanski muzej, Opera i Narodna biblioteka.
Drugi, gušće naseljen, gradski centar - Blok nekada je bio kvart naseljen pretežno kadrom Komunističke partije Albanije. Smešten je duž Bulevara narodnih mučenika (Deshmoret e Kombit) i zatvoren za saobraćaj. Živo mesto susreta, Blok je prostor gde se sastaje novo albansko potrošačko društvo. Tu se reklamiraju velike firme, a cene zakupa prodajnog prostora sve su veće. Preplavljeni gostima, kafići i restorani svedoče o živom društvenom životu.
Od dinamičnog centra ka periferiji, još uvek siromašnijoj, pružaju se prave ulice. Razvoj Tirane favorizovao je odvajanje tih naselja.
Gradski centar biće u potpunosti preuređen i to prema studiji koju je uradio francuski Architecture Studio. Pariski biro je pobedio na konkursu koji je organizovala gradska vlada Tirane 2003. godine za nadogradnju albanske prestonice.
Od tada, Tirana se menja. Ona je ogromno gradilište. Šta se dešava sa identitetom grada dok novi centar dobija oblik? Ako ništa ne izgleda uspešno, Tirana sigurno svetu postaje razumljivija.
Grad urbanih iskustava gde se preobražaji dešavaju u velikom obimu, istovremeno nastavlja restauraciju starih fasada.
Tirana nije teorijski grad. Od prošlosti ka budućnosti, veza je još uvek slaba. Sadašnjost je, kao posledica toga, organska. Poetski, grad je inspirisan stvarnošću. Lirski, on se sanja putem hipotetičkih projekata.
Reakcija ne kasni, te je usvojen kritički pogled na potrošačko društvo. Predlozi se vraćaju osnovama arhitekture. Primenjuju se principi situacionista. Grad se predstavlja kao megastruktura sastavljena od modularnih ćelija i elemenata.
Ako pristup odiše predloženim predstavama, on ima smisla ali još uvek je poetski i futuristički.
Link:
Francuski biro Architecture Studio
