Tipologija sakralnih objekata - Sinagoge

Od svih religioznih objekata, sinagoge su veliki kameleoni arhitektonske forme. To ima neke veze sa istorijom jevrejskog naroda. Prvi hram, koga je izgradio Kralj Solomon u Jerusalimu sredinom desetog veka pre nove ere, je uništen, kao i Drugi hram koji ga je zamenio. Velika dijaspora koja je usledila pratila je rasute jevreje po zemljama u kojima su često bili proganjani. Kada su se sinagoge gradile, one su često morale biti kontekstualne, da urade sve osim da privlače pažnju na sebe. I kada je jevrejska vera postala opšte prihvaćena, sinagoge su ostale ukorenjene prema ukusima kongregacije i zajednice.

Sinagoga B’nai Israel

"Jedna stvar koja važi za arhitekturu sinagoga jeste da ne postoji mnogo pravila", kaže Džoun Sorano (Joan Soranno), podpredsednik arhitektonske firme HGA iz Mineapolisa. Sorano i njen partner, Džon Kok (John Cook), projektovali su B’nai Israel sinagogu u Ročesteru. Ovaj objekat je 2009. godine dobio nagradu Američkog instituta arhitekata (AIA - American Institute of Architects). "Katoličke crkve mogu biti veoma preskriptivne. U Judaizmu ne postoji istorija arhitektonske tipologije per se za koju morate da se vežete. Judaizam veoma prihvata savremenu arhitekturu."

Kako je jevrejska zajednica u SAD-u rasla nakon Drugog svetskog rata, uzore su nalazili u velikanima arhitekture da im projektuju sakralne objekte: Volter Gropijus, Frenk Lojd Rajt, Luis Kan, Erik Mendelson i Filip Džonson, su neki od njih. U poslednjih dvadeset godina potražnja za novim i renoviranim sinagogama je porasla, prema Semjuelu D. Gruberu, istoričaru arhitekture i autoru knjige "Američke sinagoge: vek arhitekture i jevrejske zajednice" (American Synagogues: A Century of Architecture and Jewish Community).

Oglas

Enterijer sinagoge B’nai Israel

Džej Broun (Jay Brown), podpredsednik firme Levin/Brown & Associates iz Merilenda, koja je završila više od 150 projekata sinagoga, kaže da je izgradnja novih sinagoga skoro usporila. "Iz razloga opadajućeg članstva kongregacije i manjka finansiranja, nema dovoljno novca za nove objekte", kaže Broun. Ali, dodaje on, ova finansijska kriza ima i pozitivnu stranu jer je uveliko porasla potražnja za renoviranjem postojećih objekata - uključujući i neke od istorijskih zgrada projektovanih od strane Rajta i Kana.

Novi načini bogosluženja i spajanja ljudi

Enterijeri svih sinagoga dele par standardnih elemenata. Tu je svetilište - glavna soba za bogosluženje - gde se bogosluženja služe sa bimah-a, izdignute platforme sa koje se Tora čita naglas. Na bimah-u se nalazi kovčeg, u kome se nalaze svitci iz Tore i on se idealno postavlja na istočnom zidu, prema Jerusalimu. Oko bimah-a se nalaze stolice ili klupe za kongregaciju. (U ortodoksnim kongregacijama muškarci i žene su odvojeni.)

Mnogo decenija su jevreji u SAD-u uzimali iskustva iz crkava i stvarali su velika svetilišta sa fiksiranim sedištima u teatarskom stilu. Izdignuti bimah je ključna tačka i kongregacija sedi usmerena ka njemu i ka rabinu. Danas postoji potreba za više javnijim iskustvom. "Bogosluženje je mnogo interaktivnije, tako da većina modernih sinagoga okružuje vernike u teatarskom, okruglom, stilu", kaže Broun.

Sa ovom promenom javlja se potreba projektovanja više prilagodljivih objekata. Mnoge kongregacije porastu u broju za čak tri puta tokom praznika. Sinagoge su takođe mesta aktivnosti zajednice - od škole hebrejskog i obdaništa pa do obrazovnih kurseva za odrasle i specijalnih događaja.

Prilagodljivost je ključna odlika Sinagoge B’nai Israel, koja je završena 2009. godine i koštala je oko tri miliona dolara. Sinagoga se nalazi blizu Klinike Mejo i površine je oko 1.400 metara kvadratnih i ima svetilište sa 150 mesta. "Svetilište je šire nego što je dublje, što utiče na učešće, za razliku od crkve, gde je dugačko i usko i mnogo više hijerarhijski", kaže Sorano. Sedišta okružuju bimah i postoji pregrada koja se otvara ka susednoj društvenoj sali, koja proširuje broj mesta za sedenje na 250. Obližnja košer kuhinja opslužuje posebne događaje. "Bogosluženja su veoma važna, ali važno je i okupljanje i deljenje hrane i slavlje", dodaje Sorano.

Oživljavanje istorijskih hramova

Najuobičajeniji razlog za renoviranje sinagoge jeste rekonfiguracija prostora tako da on ohrabri socijalnu interakciju i da pruži više prirodne svetlosti. Treći razlog jeste modernizacija istaknute zgrade.

Sinagoga Beth Sholom

U čast slavlja pedesetogodišnjice predivne Beth Sholom sinagoge, koju je projektovao Frenk Lojd Rajt, 2009. godine otvoren je novi centar za posetioce koji je projektovao biro Venturi, Scott Brown and Associates. On se smestio u okviru postojećeg prostora od 130 metara kvadratnih unutar zgrade koja je Nacionalni istorijski spomenik. "Centar daje koreografiju poseti sinagogi i daje potpuno novi sloj materijala za tumačenje", objašnjava projektanat Džejms Kolker.

Enterijer sinagoge Beth Sholom

Hram Beth El u Čapakui (država Njujork) je doživeo mnogo veću renovaciju. Ovaj objekat, završen 1972. godine, je jedina preživela sinagoga čuvenog arhitekte Luisa Kana. Zgrada, koja je prvobitno projektovana za 450 porodica, je danas prebukirana sa oko 625 porodica koja u nju dolaze. Umesto da prošire Kanovu postojeću zgradu, Beth El je naručio novu zgradu - koja je trenutno u izgradnji - koja će ugostiti obilje aktivnosti.

Aleksandar Gorlin, direktor biroa Alexandar Gorlin Architects iz Njujorka, projektovao je objekat u bliskoj saradnji sa kongregacijom. Gorlin je ekspert za Kanovu arhitekturu pošto je podučavao njegovu arhitekturu na Jejl Univerzitetu mnogo godina. "Kanov objekat nika zapravo nije funkcionisao pravilno", kaže Gorlin. "Kan je normalno imao oivičenu cirkulaciju oko centralnog prostora. Ovde, vi zapravo hodate kroz svetilište da biste došli do učionica. Na neki način, to je vraćanje na staru tipologiju sinagoga kao socijalnog prostora, ali to danas ne funkcioniše."

Hram Beth El

Dodavanjem novog objekta, Gorlin je uspeo da doda aktivnosti koje dopunjuju Kanov originalni projekat i smesti ih u blizini samog hrama. Njegova inspiracija je prostorni odnos koje je postojao u ranim hramovima, gde su svetilište i drugi socijalni prostori organizovani oko centralnog dvorišta. "Dodatna zgrada se razlikuje od postojeće; a u isto vreme, ima svoje prisustvo", kaže Gorlin. "Razbijanjem veličine nove zgrade i stvaranjem dvorišta, stvara se utisak sela u kome je originalna zgrada najvažniji objekat u selu."

Održive sinagoge

Iako mnoge jevrejske zajednice danas zastupaju progresivnu arhitekturu, sinagoge mogu biti manje napredne u pogledu održivosti. Ujedno Gruber i Braun veruju da je stvar u ceni. "U poslednjih četiri godine, svaka kongregacija je bila zainteresovana za LEED pokret, ali malo njih je imalo finansija za njih", kaže Braun.

Kuća Jevrejske rekonstrukcionističke kongregacije

Izuzetak vredan pomena jeste nova kuća Jevrejske rekonstrukcionističke kongregacije (JRC - Jewish Reconstructionist Congregation) iz Evanstona. Završena 2008. godine i projektovana od strane Ross Barney Architects, ona je jedina LEED Platinum sinagoga. "JRC je odlučio da će idelja vodilja za objekat biti tikkun olam, što na hebrejskom znači 'popravka sveta'", kaže Kerol Ros Barni. "To je popularan termin u jevrejskoj zajednici, ali se skoro uvek koristi kada se govori o socijalnoj odgovornosti. JRC je bio radikalan kada je govorio o popravci same Zemlje."

Za samo 2.475 dolara po metru kvadratnom, Ros Barni i njen tim su stvorili upečatljivo zgradu oblika kutije odevenu u daske od regenerisanih čempresa površine 1.670 metara kvadratnih. Veoma uočljiva građevina rezultirala je velikim brojem poseta. I javni interes nije jedino što napreduje u JRC-u. "Njihova zajednica se rapidno povećava svakim danom", kaže Ros Barni. "Znam da objekat ima ulogu u tome."

Linkovi: