Kinesko najbogatije selo započinje svoj arhitektonski preporod otvoranjem nebodera od 328 metara.
1950. godine selo je bilo dom za oko 600 vrednih seljaka. Danas je ova cifra porasla na oko 35.000 ljudi. Mi, naravno, pričamo o Huaxi, takozvanom "selu" u kineskoj Jiangsu provinciji, sa neverovatno brzim rastom, koje je prošle nedelje otvorilo neboder od 328 metara visine koji je koštao 3 milijardi juana (oko 301 miliona britanskih funti).
Velika internet oluja je pratila otvaranje po blogovima i tviter nalozima sa neverovatnim izveštajima iz pouzdanih izvora koji opisuju neverovatnu statistiku: statuu vola od čistog zlata tešku preko jedne tone i vrednosti oko 31 miliona funti; veliki broj seljana iz Huaxi-ja koji su donirali po 10 miliona juana u deonicama; prave intarzije u zlatu postavljene u prijemnom holu...
Oglas
Neboder sa 800 apartmana koji ima primarnu ulogu hotela i konferencijskog centra nazvan Longxi International Hotel postao je simbol kineske građevinske industrije, ali za mnoge, ovo je malo previše. Džonatan Vots (Jonathan Watts), ugledni novinar britanskog Gardijana (The Guardian), napisao je prosvetljeni članak prošle nedelje koji detaljiše o problemima koji mogu da se pojave u pozadini ovog luksuznog hotela.
On objašnjava: "U procesu pravljenja tranzicije od trećerazrednog sela do prvorazrednog nebodera, Huanxi je u mnogočemu mikrokosmos Kine. Ali sledeći korak će biti teži kada se bude borio sa posustajućom konkurentnosti sopstvene sržne industrije (gvožđe i čelik), naduvanim cenama zemljišta i brigom oko okruženja. U ovom slučaju, još veće poređenje se može povući: kao i globalna ekonomija, Huaxi naleće na limite rasta."
Ovo nije novi fenomen u Kini. Mnogi od zemljinih industrijskih gradova su se brzo proširili kroz preinačenje u nova polja, praveći tranziciju sa poljoprivrede na čeličnu i metalnu industriju i ka brzom bogaćenju. Hong Kong i Peking su obojca progutali po više manjih sela na njihovoj periferiji pošto su dodatne površine bile potrebne kako su stanovnici počeli da se nadeljavaju ubrzano u njima, privučeni finasijskim prosperitetom i obećanjem boljeg života.
Ali, ipak, u Šangaju možemo naći najbliže poređenje. Šangaj je pre bio skroman, priobalni grad koji se oslanjao na tekstilnu i ribolovačku industriju. Ali u devetnaestom veku ekonomija je procvetala kako je međunarodna trgovina počela da raste. Rast je usporio sredinom dvadesetog veka i zajednica (sada smatrana gradom) porasla je znatno u zadnje dve decenije u smislu trgovine i arhitektonskog razvoja i sada je dom jednih od najimpresivnijih (i najskupljih) objekata na svetu.
Dakle, da li je Šangaj postavio održivi poslovni model za Huaxi? Potencijalno da, ali mnogi vide bogatstvo Huaxi-ja u rukama jednog čoveka za razliku od postojećih geografskih elemenata koji su bili potrebni za ekonomski razvoj Šangaja. Wu Renbao je partijski šef Huaxi sela, bio je delagat na dva Nacionalna kongresa komunističke partije Kine i izabrani je zamenik u Narodnom kongresu. Njegov rad u poboljšanju životnih uslova i kvaliteta života u Huaxi-ju mu je donelo mesto na listi "Vodeći nacionalni saradnici u iskorevanju siromaštva".
U razgovoru sa Gardijanom, osamdesetčetvorogodišnjak Renbao izjavio je: "Longxi International Hotel je moja ideja. Učili smo od Dubaija, ali uzimajući u obzir našu domaću situaciju, odlučili smo se da visina bude 328 metara. Zašto 328m? Zato što je to visoko koliko i najviša zgrada u Pekingu... Pre smo imali mnogo težak život. Živeli smo u starim šupama, jeli mekinje i nismo imali ništa u našim džepovima. Mislim da nikada neće biti pogrešno proširivati ekonomiju i praviti obične ljude bogatim. Po našem mišljenju, to je prioritet."
Linkovi:
- Rastu sumnje u finansijsku moć Kine - link
- Kineski projekti na tankom ledu? - link
- Kineski stambeni bum - link
- Šta danas proizvode kineske fabrike: Gradovi u kutijama - link
- Perspektive razvoja građevinske industrije u 2012. godini - link
- Adrian Smith + Gordon Gill Architecture projektuju 4. najveću zgradu na svetu - link
