U našem društvu i dalje vlada nasleđen, a pogrešan stav – da je Srbija bogata energijom i da je energija element socijalne politike, a ne roba. U kojoj meri je ovo netačno pokazuju podaci iz strategije energetskog razvoja Srbije: rezerve kvalitetnih energenata, nafte i gasa, čine manje od 1% u ukupnim bilansnim rezervama Srbije.
Ostatak rezervi čini ugalj, i to u najvećoj meri niskokvalitetni lignit, sa čak 92%. Srbija je, dakle, prinuđena da uvozi energente, a sudeći po trendu rasta njihovih cena na svetskom tržištu, rasipanje tako skupog artikla mora da se odrazi na budžet, kako države, tako i svakog pojedinca.
Upravo rasipanje energije je ono što se u Srbiji događa danas. Statistike kažu da Srbija troši i do dva i po puta više energije nego što bi trebalo (150 – 250 kWh/m2, nasuprot evropskom proseku od 138 kWh/m2).
Ko i kako troši tu energiju?
Bahatost u raspolaganju energijom zastupljena je u svim sektorima (industrija, saobraćaj), ali ubedljivo najviše energije, što (ne) iznenađuje, troši se u zgradarstvu! U EU na zgrade odlazi 40% ukupne energije, a u Srbiji i do 46%! Od toga, čak do 65% odlazi na grejanje i hlađenje stambenih i poslovnih prostora.Neobaveštenost, (ne)kultura stanovanja, relativno jeftina i dostupna čvrsta goriva, potpuno neracionalan sistem naplate utroška električne energije u Srbiji (po kvadraturi a ne po realnoj potrošnji) i inertnost države u rešavanju ovih problema, dopuštaju našim građanima ovakvo ponašanje.
Kako to izgleda u Evropi?
U EU se odavno bore protiv ovakvih navika, a imaju i više razloga za to:
- visoke cene energenata (ako mislimo da je električna energija u Srbiji skupa, osvrnimo se malo na okolne zemlje, da ne govorimo o visokorazvijenim zemljama Zapada)
- zavisnost od uvoza energenata (svaka mala promena u kriznim područjima iz kojih se energenti uvoze izaziva skok cena na svetskom tržištu)
- potpisan Kjoto protokol (koji svaku zemlju obavezuje da smanji emisiju CO2 za određeni procenat).
Na koji način Evropa štedi energiju?
S obzirom da se energija najviše troši u zgradama, najracionalnije i dugoročno najisplativije rešenje jeste – ulaganje u energetsku efikasnost zgrada. U stambenim objektima, toplota se gubi kroz:
- spoljašnje zidove 21%
- krov 10%
- pod na tlu 6%
- prozore 51%
- sastave grejanja 12%
Shvatajući ozbiljnost situacije, proizvođači mineralnih vuna u Evropi su se ujedinili u organizaciju pod imenom EURIMA (European Insulation Manufacturers Association; www.eurima.org). EURIMA postoji od 1959. godine i bavi se promovisanjem standarda i regulativa za profesionalnu i kvalitetnu upotrebu izolacionih materijala. U poslednje vreme, njen razvoj i rad ide u smeru rešavanja gorućih pitanja zaštite životne sredine, a u tome imaju podršku evropskih institucija, kao i drugih sličnih organizacija u svetu.
Imajući za uzor ovakvu organizaciju, koja sagledava probleme potrošnje i uštede energije iz šireg, društvenog ugla, srpski proizvođači i uvoznici mineralnih vuna su se ujedinili u organizaciju MIVUS (Mineralne Vune Srbije).
|
|
MIVUS – članice Asocijaciju MIVUS sačinjavaju tri člana: KNAUF-INSULATION (proizvođač kamene vune), URSA i ISOVER (proizvođači staklene vune). |
Budući da je jedan od najvažnijih načina za usporavanje i smanjenje globalnog zagrevanja ušteda energije koja se koristi za grejanje i hlađenje, uvođenje i korišćenje termoizolacije u cilju optimalnog trošenja energije, predstavlja najefikasniji i najbezbedniji način inteligentne kombinacije privatnih i opštih interesa.
Izolacioni materijali na bazi mineralnih vlakana, u prvom redu kamena i staklena vuna, predstavljaju optimalnu formu termoizolacione i zvučne zaštite koja je ekološki poželjna. Primarni cilj promocije ove vrste izolacije je poboljšanje kvaliteta života ljudi i očuvanje planete, što je ključni izazov savremene ubrzane industrijalizacije.
Ugradnjom toplotne izolacije postižemo nekoliko efekata u isto vreme:
- velika ušteda energije, samim tim i novca
- brzi povraćaj investicije (3-5 godina)
- doživotni vek izolacije i doživotna ušteda
- zvučna izolacija
- protivpožarna zaštita
MIVUS će se truditi da javnim akcijama skrene pažnju stručne javnosti, Vladinih agencija i same Vlade na neophodnost šire društvene akcije i ozbiljnijeg pristupa problemima energetske efikasnosti, kao i da podigne svest stanovništva o ovim problemima, pruži neophodnu tehničku podršku i informacije o načinima da se energija pametno sačuva i uštedi ukorist svih nas.
