Dosta se ljudi slilo u Niš u proteklih 10-ak godina. To je, naravno, diktiralo ubrzanu izgradnju, uglavnom stambenih objekata. Puno različitih stvari je moglo da bude viđeno. Da li zbog one: Dobar se glas daleko čuje, a loš još dalje, uglavnom ostaje utisak da je većina tih objekata ispunila samo jednu od mnogobrojnih funkcija – onu krajnju – stambenu. Možda sve ovo zvuči i opravdano, s obzirom na sociološke faktore u kakvim funkcionišemo i s obzirom da je arhitektura i počela tako što je čoveku bilo neophodno sklonište. Ipak, malo misaonog procesa pri projektovanju dovodi nas do korektnih rešenja, a još malo tog procesa do skladnih i odgovarajućih rešenja. Pokušavajući da prkosimo pomenutoj izreci, predstavićemo neke od dobrih rešenja nadogradnji i revitalizacija objekata u Nišu. Svi su izvedeni uz kompletno poštovanje istorijskih vrednosti koje su objekti posedovali pre intervencije. Čini se da bi ovakve poteze i sami prvobitni projektanti poželeli.
Prvi objekat koji ćemo predstaviti jeste stambeni objekat i nalazi se u ulici Prvog ustanka br. 15. Delo je našeg poznatog arhitekte Aleksandra Medvedeva i izvedeno je 1936. godine. Nađena je samo projektna dokumentacija rađena za potrebe nadziđivanja već 1941. godine. Projekat nadziđivanja uradio je projektant Ratomir Novaković i na osnovu njega je iste godine dobio zahtevanu dozvolu. Ipak, nadziđivanje je iz nepoznatih razloga stopirano.
S obzirom da je objekat izveden pre skopskog zemljotresa, on zasigurno nije zadovoljavao odredbe važećeg pravilnika za projektovanje i građenje objekata visokogradnje u seizmičkim područjima koje se odnose na zidane zgrade bez vertikalnih serklaža.
Ponovna inicijativa za nadziđivanje zgrade počinje u toku 2003. godine, da bi konačno juna 2004. bio izrađen i glavni projekat. Odgovorni projektanti su mr Dragan Zlatkov, dipl. inž. građ. i mr Miomir Vasov, dipl. inž. arh, a investitor i izvođač projekta je preduzeće DMB INŽENJERING d.o.o, Niš.
Oglas
Jedina karakteristika na fasadi koja, pomalo simbolično, odslikava naše vreme je niža spratna visina, koja je po mišljenju autora teksta dobro došla u oblikovnom smislu menjajući ritam naglašene horizontalnosti objekta. Objekat je bio spratnosti Po+P+1, sada je dobio još dva sprata čija unutrašnja organizacija odslikava današnje potrebe življenja, kao što i prva dva sprata odslikavaju potrebe življenja 1936. godine.
Stambena zgrada u ulici Generala Milojka Lešjanina 41 pripada istom vremenu i stilu i, kao i predhodna, izgrađena je 1933. godine, a uknjižena 1938. godine. Bila je vlasništvo menjača Leona Hazana. Objekat je bio spratnosti Po+P+1+Tav. Sada je dobio novu fasadu, dva sprata i osveženu uspomenu na arhitekturu toga vremena. Radi se o objektu čiji je vlasnik jednog dela dugo vremena država, a u tom delu se nalaze prostorije Politike, pa je zgrada i po reklami ovih novina spontano dobila naziv – Politikina zgrada.
Projektovana je uobičajeno za taj period gradnje, svaki stan sa dva ulaza, i sa dva mokra čvora. Sada se iza fasade sa duhom 30-tih godina na 3. i 4. spratu kriju stambeni sadržaji čija je organizacija uticala na neka odstupanja u vidu otvora na fasadi u odnosu na prvobitno stanje. Postojeća drvena stolarija je zadržana, kao i ulazna vrata u objekat, dok se na 2. i 3. spratu pojavila PVC stolarija sa sličnom podelom prozorskih krila. Betonske ograde su i u ovom slučaju zadržane, kao i „testerasta" obrada fasade između prozorskih otvora, i dalje naglašavajući horizontalnost. Objekat je, takođe, na dograđenom delu dobio dva kubusa, proizašla iz rešenja unutrašnje organizacije. Interesantno je napomenuti da objekat i dalje poseduje unutrašnju stepenišnu ogradu koja je dobro interpretirana i ponovljena na sledeća dva sprata. Projektant nadgradnje je Miodrag Marković, dipl. ing. arh, a investitor agencija STAN PROMET. Lepo je videti da je jedna takva zgrada, koja je predstavljala savremenu stambenu gradsku arhitekturu u stilu konstruktivizma, i dalje predstavnik svoga vremena.
Sledeća dva objekta obradićemo zajedno, zato što su se nekako, uvek kroz istoriju, vezivali jedan za drugi, iako obrada njihovih fasada govori da su različito tretirani. To su dve zgrade u samom centru Niša, na trgu Kralja Milana broj 15 i 17.
Zgrada na trgu Kralja Milana broj 15 je podignuta ranije, 1940. godine, spratnosti P+2. Projektant ovog objekta je Desimir Misić, a investitor je bila firma STEFANOVIĆ I ŠUMARAC. Projektovana je kao poslovno-stambena zgrada, sa lokalima u prizemlju. Kasnije, 1957. godine, došlo je do inicijative u okviru investicionog programa trgovačkog preduzeća Robna kuća NAPRED. Predstavnik investitora je bio Vladimir Šurdilović, službenik Robne kuće NAPRED. Ideja je bila da se nadogradnjom postojeće zgrade do visine P+4 i izgradnjom nove zgrade P+4 na praznom prostoru između zgrada dobije jedna arhitektonska celina na tadašnjem trgu Oslobođenja. To je i urađeno 1957. godine projektom arhitekte Dušana Jakšića.
Prva zgrada ima naglašenu horizontalnost sa po tri prozora na svakom spratu postavljena u ustaljenom ritmu i podcrtanih zajedničkim simsom. Druga zgrada ima ortogonalnu ravnotežu uspostavljenu vertikalnom opnom koja nosi terase stanova.
Objekti predstavljaju spomenike kulture, zato su i ušli u program adaptacije i revitalizacije zaštićenih objekata Lepša Srbija. Svaki rad na njima se vrši u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, pa je Skupština grada Niša ispred svega postavila Zavod za zaštitu spomenika koji je i izdao uslove projektovanja adaptacije i revitalizacije. Odgovorni projektant građevinsko-arhitektonskog dela je Milorad Meco, dipl. ing. arh.
Objektima su potpuno zamenjeni krovni pokrivači, limarija je zamenjena u skladu sa postojećom, fasadni zidovi su potpuno malterisani i bojeni bojom koju određuje Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš, fasadna bravarija je bojena uljanom bojom. Svi radovi su izvođeni u skladu sa propisima Zavoda za zaštitu spomenika. Detalji dekorativne limarije su, na primer, rađeni prema autentičnim sačuvanim ostacima pomoću izrade metalnog kalupa-šablona, profilisani venci i pilastri su izrađeni, takođe, pomoću odgovarajućih šablona koji odgovaraju originalnim. Kroz ovaj projekat unutrašnjost objekta nije obrađivana.
Ova rešenja kroče put, nadamo se, još brojnijim dobrim rešenjima nadgradnje i rekonstrukcije objekata.
