Porast cena retkih zemalja zabrinjava industriju osvetljenja

06.10.2011. | Batiactu

Lantan, cerijum, europijum, terbijum, iterbijum, neodijum... Iza ovih neobičnih latinskih reči kriju se nezamenljivi elementi za proizvodnju fluorescentnih sijalica i cevi: retke zemlje. Ovi oksidi minerala, inače prisutni u obilju u zemljinoj kori, danas su žrtve svog uspeha, te počinje da vlada njihova nestašica. Špekulacije divljaju, tržišta lude, a stručnjaci industrije osvetljenja se brinu.

Retkim zemljama danas odlično pristaje njihovo ime! Naime, radi se o grupi od 17 elemenata koji su u Zemljinoj kori prisutni kao i drugi mnogo poznatiji metali kao što je bakar. Retke zemlje imaju hemijska i fizička svojstva veoma interesantna savremenoj industriji i koriste se u brojnim oblastima: solarna energija, aerogeneratori (vetroturbine), baterije za električna vozila i mobilne telefone, staklo, legure metala itd.

Oni, takođe, ulaze i u sastav luminofosfornog praha fluoroscentnih lampi. "Njihova upotreba omogućava da se do 25% poveća energetska efikasnost lampi uz istovremeno poboljšavanje kvaliteta svetlosti", preciziraju u francuskom Sindikatu osvetljenja (Syndicat de l'éclairage). Na sadašnjem stupnju istraživanja, nijedna materija ne može da zameni 8.500 tona retkih zemalja (ili 7% tržišta) korišćenih tokom 2010. godine u proizvodnji sijalica…

Kina stavlja tržište pod pritisak

Glavne rude u kojima se nalaze ovi elementi jesu monazit i bastanezit. Obe ove rude se u najvećoj meri nalaze u Kini. Ova zemlja, naime, drži između 40 i 45% poznatih svetskih rezervi i snabdeva skoro celokupno svetsko tržište - 130.000 tona u 2010. godini.

Ali Kina je istovremeno i najveći potrošač ovih minerala! Peking polako smanjuje svoju ponudu, "primenom kvota koje se redovno smanjuju i uvođenjem poreza na izvoz (od 15 do 25% u zavisnosti od vrste retke zemlje)", napominju u Sindikatu osvetljenja. Kina tako stvara nesigurnost na tržištima.

Pomoću špekulacija, cene retkih zemalja bukvalno su eksplodirale poslednjih dvanaest meseci. Uprkos tome što je Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organisation - WTO) osudila Kinu zbog restrikcija koje je nametnula na izvoz osnovnih sirovina, cena po toni nastavlja da skače. Kilogram oksida terbijuma tako trenutno košta 3.000 dolara. To je cena kavijara!

Industrija fluorescentnih lampi uzvraća udarac

Bojazan industrije osvetljenja tim je veća što je potražnja procenjena na 13.000 tona u 2015. godini – a verovatno i više u godinama koje slede. U komunikeu od 23. avgusta 2011. godine, Evropsko udruženje proizvođača lampi (European Lamp Company Federation - ELCFed) izražava se "zabrinutost u vezi sa razvojem savremene tehnologije koji bi mogao biti značajno usporen zbog ograničenog pristupa retkim zemljama", i poziva Evropsku komisiju da upotrebi primerena sredstva za suzbijanje takvog pravca razvoja".

Industrijalci širom sveta traže način da se oslobode tog kineskog pritiska. U iščekivanju otvaranja rudnika retkih zemalja u Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji i otkrića proizvoda koji bi služio kao zamena, industrija se angažovala na traženju alternative koja bi bila valjana i trajna. Jedno od rešenja moglo bi da bude i reciklaža.

Dva projekta, Valoplus - Nacionalne agencije za istraživanja (Agence nationale de la recherche) i Coleoptere preduzeća Rhodia, imaju za zadatak stvaranje tehnike odvajanja luminofornog praha iz upotrebljenih sijalica. Prema navodima Sindikata osvetljenja, Rhodia čak najavljuje otvaranje već 2012. godine prvog centra za tretman ovog praha u Francuskoj.

Napomena redakcije portala Gradjevinarstvo.rs:
Retke zemlje
je termin koji se koristi za skup koji čine petnaest lantanoida i dva njima srodna elementa – skandijum i itrijum. One su pronađene krajem XVIII veka u rudama i Zemljina kora ih sadrži u prilično velikoj meri. Reč je o oksidima minerala, a u vreme njihovog otkrića, engleski naziv za mineral bio je earth – zemlja, odatle i njihov naziv.

Lantanoidi su grupa elemenata sa atomskim brojevima u periodnom sistemu od 57 do 71. Naziv su dobili po prvom iz grupe – lantanu čije ime je nastalo od grčke reči lanthanein – skrivati se.


Linkovi:

Povezane vesti:

Komentari: 1

Ivan 08.10.2011 15.28.30

Jel ste sigurni da ti lantanoidi nisu neke biljke? lol

TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Mićo 20.11.2019.
Ko to kaže da je most graditi pored mosta j...
Invekta 18.11.2019.
Odlično rešenje, olakšava posao, a efekti s...
boki 14.11.2019.
kao prvo idealno ravnih dasaka iz paleta je...
Nemanja Rodić 05.11.2019.
Bravo,molim vas da pošaljete ekipu da okrpi...
Maja 19.10.2019.
Gde mogu da nabavim ovakav beton? I po koj...