Izgleda neverovatno, ali modul Održivog razvoja u građevinarstvu, kako je nazvan u planovima i programima zanimanja u oblasti građevinarstva, u okviru aktuelne reforme obrazovanja Republike Srbije, Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu ZUOV) vidi kao najsporniji predmet. Zbog naziva modula koji zaduženi za reformu u okviru ZUOV ne prepoznaju.
Održivi razvoj u građevinarstvu je modul sa ishodima viđenim kao važnim za savremenog Arhitektonskog tehničara koji, od 2007, ima status oglednog zanimanja u našem obrazovnom sistemu. Održivi razvoj u građevinarstvu je tada prepoznat kao važan za struku, zbog savremenog pristupa zanimanju, kroz sve bitne aspekte života. Uostalom, danas je nemoguće baviti se bilo kojom oblasti, a ne razmišljati o primeni ekonomskih, ekoloških ili socijalnih postulata održivog razvoja. Autorski tim koji se bavio razvojem ovog oglednog zanimanja postavio je problem održivosti kao jednu od okosnica savremenog zanimanja, tehnološki i metodološki sukladno vremenu i prostoru u kome živimo, kroz formiranje stava o unapređenju životne sredine i uz aktivno delovanje u struci zasnovano na principima održivog razvoja.
Ishodi obrazovanja, definisani onim što učenik treba da zna, ume, usvoji kao stav, jesu da se usvoji održivi razvoj, kako je to rekao Ranko Radović, „kao filozofija novog načina života i racionalnog gazdovanja dobrima, mudrog i demokratskog napredovanja, tolerancije i visokih ciljeva humanističke kulture usred epohe u krizi", da se objasni značaj pažljivog, kontrolisanog, stvaralačkog i demokratskog korišćenja prostora prirode i gradova kao najvažnijeg resursa, da se ukaže na odgovornost čoveka i struke za zahteve i potrebe okruženja sredine u kojoj radimo i živimo, ali i da se predlože elementi koji bi vodili ka održivosti, racionalnijem korišćenju resursa i boljem gazdovanju.
Oglas
Na osnovu datih ishoda, programom modula se preporučuju odgovarajuće teme koje realizuju profesor ekologije i zaštite životne sredine (odgovarajuće struke) i dipl. inž. arhitekture ili stručnjak odgovarajuće struke prema ishodima i preporučenim sadržajima predmeta, u međusobnom dogovoru, svaki sa po 50% časova. U preporukama za realizaciju nastave stoje aktivnosti u realnoj životnoj sredini i korisćenje principa aktivne nastave kroz izradu seminarskih i grafičkih radova spram aktuelnih tema. Vrednovanje ostvarenosti ishoda sprovodi se kroz praćenje ostvarenosti ishoda, ocenjivanje grafičkih, seminarskih i praktičnih radova, te aktivnosti na času.
Važno je napomenuti da se ogledi, kao što je navedeni profil Arhitektonskog tehničara, proveravaju kroz nekoliko generacija učenika i ukoliko su zadovoljavajući, uključuju se u obrazovni sistem države. Uostalom, oni pokazuju koliko je i da li je zamišljeni sistem reforme obrazovanja, čija su oni prethodnica, utemeljen. Uvođenjem ovog oglednog zanimanja u obrazovni sistem Republike Srbije započeta je, 2006, u progresivnom delu ZUOV-a, reforma nastavnih planova i programa na nivou četvorogodišnjeg obrazovanja u građevinskoj struci, pod vodstvom inž. Dragana Simića i Jelene Jakovljević, andragoga. Sa zadovoljstvom ističem pomoć u realizaciji ideje za Održivi razvoj od strane prof. hemije i ekologije Aleksandre Radusinović, kooautora programa, kao i ideje za pažljivo praćenje i usmeravanje od strane Slavice Mirović. Na kreiranju plana i programa oglednog profila radile su naše koleginice i kolege, Isidora Amidžić, Ljuba Matić, Irena Gospavić, Vesna Ristić, Vasko Nikolov, Svetlana Pešanović, Ljubinko Pavlović, Bibijana Lonco, savetovala je Ljubica Miličić, a dopunom tzv. DAKUM mape zanimanja, osnove u kreiranju plana i programa struke, učestvovale su kolege iz sveta arhitektonske i građevinske prakse: Slavica Vujović, Biljana Grbović, Miodrag Živković, Ankica Malinović, Milica Zličić, Darko Veselinović...
U sklopu cele ove priče važno je objasniti ukupan proces reforme srednjih stručnih škola. Reforma je u okviru Ministarstva obrazovanja Republike Srbije započela 2003, u vreme kada je resorni ministar bio Gaša Knežević, a dobila je novi zamah prošle godine kada je naprečac odlučeno da se dovrši tako što će se do kraja 2010. godine napisati nastavni planovi, a do kraja februara 2011 napisati i usvojiti programi za prve razrede (?) svih srednjih stručnih škola... (ovde o drugim nivoima i oblicima školovanja nije reč). Jasno je da postupak provere ogleda unutar sistema vremenski traje i da je potrebno sagledati mnogo elemenata, a još mnogo novih uvesti.
Proces razvoja programa je kružni proces koji započinje od analize potreba tržišta rada, preko razvoja standarda zanimanja, razvoja nastavnog plana i programa, implementacije i evaluacije kao krajnje ili početne tačke novog planiranja. Uostalom, do reforme dolazi kada se evaluacijom postojećeg sistema utvrdi da su iscrpljena njegova sredstva zbog neatraktivnosti nekih programa za privredu ili učenike, opterećenosti programa zastarelim tehnologijama, nepotrebnim sadržajima i metodama rada. Kada je obim izmena toliki da se one ne zadržavaju samo na nivou sadržaja pojedinih nastavnih predmeta, pristupa se potpunoj inovaciji nastavnog programa i zameni zastarelog programa novim.
Međutim, trebalo bi se zapitati šta je dovelo do naglog ubrzanja ovog procesa reforme, nakon nekoliko koraka napravljenih unazad, na koje je nepotrebno podsećati. Da li je na ubrzanje uticala vidna potreba za promenom sistema obrazovanja (koja je nesporna) ili kozmetički zahvati aktuelne politike, u želji za približavanjem Evropi? Da je u pitanju „kozmetika", moglo bi se zaključiti po načinu delovanja - nedostatku društvene strategije i stručnog pristupa. Deo (konzervativni/birokratski aparat) ZUOV-a, zadužen za reforme u ovom krugu, stručno je nepripremljen za ovu vrstu zadataka.
Planovi i programi modula, koji su usko vezani i od čije umešne uvezanosti zavisi kvalitet nastave, ovde se usko, tehnički posmatraju, kao da je svaki modul (niz tehnološko povezanih sadržaja koji čine jednu nastavnu celinu) potpuno nezavisan. Taj nadostatak analize, koja uz jasno planirane ishode za učenike, postavljene ciljeve za nastavnike, poštovanje svrsishodnosti društvenih i tehnoloških promena, mora prethoditi svakom koraku u kreiranju obrazovnih sadržaja, doveo je, nažalost, do banalizovanja ideje reforme školstva i sveo je na puku formalnost u kojoj suština ostaje nedodirnuta.
Primer za ovo je upravo Održivi razvoj, osnovna tema ovog razmatranja. Mlevenjem i pretapanjem sadržaja iz postojećeg ogleda Arhitektonskog tehničara po volji „konglomerata i breča" političkog i birokratskog obrazovnog sistema Srbije, iz dela Zavoda za unapređenje vaspitanja i obrazovanja, stiže poruka da je naziv modula nepodoban!? I tako je modul dobio novo stari naziv: Ekologija sa zaštitom građene sredine.
Usput rečeno, nije prošao ni novi naziv smera Arhitektonski tehničar, nadajmo se privremeno, do okončanja procesa posmatranja ogleda. Zakon ne dozvoljava isti naziv smerovima u redovnoj nastavi i paralelnom ogledu. Tako se smer i dalje zove Građevinski tehničar za visokogradnju. Ali, nažalost, to je neki drugi problem i, nažalost, proizlazi iz odnosa snaga u samoj struci. Verovatno bi se, kako je to lepo rekla koleginica prof. dr Ljiljana Aleksić i arhitektonski fakulteti mogli, po toj logici, nazvati „građevinskim fakultetima za visokogradnju".
Održivi razvoj sigurno nije kozmetika! Predmet mora da se zove Održivi razvoj - nikako Ekologija! Jer, ekologija je više biologija i priroda, a mi ovde govorimo o drustvenim, socijalnim i ekonomskim aspektima koji se prisutni u graditeljstvu. Kao što reče koleginica Slavica Mirović u jednom imejlu podrške, „u Srbiji su prisutna napredna razmišljanja i inicijative o energetskoj efikasnosti objekata, ekološkim materijalima, obnovljivim energijama, zagadjenju vazduha i upravljanju otpadom, zaštiti životne sredine, što predstavlja pozitivnu osnovu vrednovanja ekoloških parametara.
Međutim, prisutno je i odsustvo jednog sveobuhvatnog metoda i sistema vrednovanja ekoloških napora u srpskom građevinarstvu. Prisustvo jednog sveobuhvatnog sistema bi omogućilo jasniji uvid i efikasniju procenu ekoloških uspeha u gradjevinarstvu. A tu je uloga koncepta održivog razvoja u obrazovanju od ogromnog značaja. Ukoliko pogrešimo kod obrazovanja mladih kadrova, promašićemo i u ostvarivanju ciljeva kao društvo."
Pre nepunu deceniju smatrane kao „merenje nemerljivog" danas su uveliko razvijene metode koje mere održive preformanse objekata. Na svetskom tržištu su poznate metode kao EMS, BREEAM, LEED, Zelena zvezda i drugi. Da bi se odredilo šta održivi razvoj u graditeljstvu znači, najbolje je zaviriti u jednu od ovih metoda i upoznati se sa svim elementima...
Na primer: projektovanje punktova pijaće vode (ne sanitarnih čvorova!) su deo održivog razvoja (oblast ljudsko zdravlje i dobrobit), isto kao i prirodna ventilacija i dobro dnevno osvetljenje... Ako se ne govori o održivom razvoju ovi elementi bi sigurno izostali... a Ekološka arhitektura ili ekologija i zaštita životne sredine u graditeljstvu bi se svela na kućicu u cveću bez dnevnog svetla, dobre provetrenosti, s malim prozorima, ogromnom potrošnjom energije, bez zvučne izolacije itd... znači, nije u pitanju samo ono sto se dešava izvan kuće nego i to kako objekat živi u skladu sa svetom juče, danas i sutra, ekonomijom, socijalnim zahtevima... Arhitektonski tehničari razrađuju projekte ili rade na izvođenju objekata i trebalo bi da poznaju sve te aspekte!
Termin održivi razvoj je potpuno adekvatan i ukazuje na elemente sveobuhvatnog sistema upravljanja održivog gradjevinarstva. Termin „održivi razvoj u gradjevinarstvu" je prisutan u svim edukativnim prostorima Evrope, Istoka, Australije i nema razloga da to ne bude i u Srbiji. Integracija sa svetom upravo i počinje od terminološke integracije. Termin održivi razvoj takodje podstiče na dodatno obrazovanje profesora sa postojećim znanjem - motiviše prave ljude i obeshrabruje one koji to nisu.
Ali, kako to posmatra Slavica Mirović, „nerazumevanje na koje smo naišli nije lične/profesionalne prirode, već proističe iz čistog nepoznavanja oblasti koja je nova i veoma kompleksna". Zbog toga, smatrajući da je ovo ujedno i problem nastavnika stručnih predmeta u Srbiji, ZUOV-u je, na Konkursu za stalno stručno usavršavanje nastavnika, za akreditaciju, koji je raspisala TŠ „Mileva Marić Ajnštajn" iz Novog Sada, predložen je seminar iz održivog razvoja koji bi realizovali Darinka Radojević, koordinator projekta podrške sprovođenju Nacionalne strategije održivog razvoja Republike Srbije, Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije i Slavica Mirović, kao srpsko-britanski arhitekta, koja radi na održivom projektovanju i obrazovanju u srednjem obrazovanju i na fakultetu.
U istu svrhu sa učenicima srednjih stručnih škola, u saradnji sa Fakultetom tehničkih nauka, Departmanom za arhitekturu iz Novog Sada, a na nivou pokrajinske vlade u saradnji sa Sekretarijatom za obrazovanje, Sekretarijatom za energetiku i mineralne sirovine i Sekretarijatom za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo organizovana su, drugu godinu zaredom, dva tematska konkursa koji stimulišu aktivno bavljenje ovom oblasću, a od DaNS-a je zatražena podrška u organizaciji letnjeg kampa - radionice u Vojvodini za studente i učenike srednjih škola, sa održivim razvojem kao jednim od nezaobilaznih sadržaja. Svi ovi angažmani su podsticaji da ova oblast postane sastavni deo života naših učenika, budućih stručnjaka.
„Nažalost, kod nas je još uvek nastavnik u fokusu obrazovanja, a ne učenik, student. Ulaganje u mlade ljude, besplatno školovanje za sve, razvijanje konkurentnosti, otvorenost obrazovnih ustanova i merljivost znanja, to je ono što nedostaje našem obrazovnom sistemu danas. Na poslovima vezanim za akreditaciju programa, kao i obrazovnih ustanova treba da rade nezavisni eksperti. Tu i jesu problemi našeg obrazovanja", rekao je Refik Šećibović, profesor na Univerzitetu „Singidunum" i bivši pomoćnik ministra prosvete za srednje stručno obrazovanje u vladi. Treba li dodati da je i nama žao?! Utrošen toliki novac ni za šta, u siromašnoj državi koja bi svaki dobijeni evro pomoći morala „okrenuti" dva puta pre nego što ga pametno utroši, tupljenje politički moćnih, a sterilnih, neiskorišćeni, ignorisani potencijali mladih, dobronamernih, pametnih i nemoćnih...
I da završim sa navodom već pomenutog stručnjaka „opisani problemi govore o tome da smo zaboravili da se svet izvan Srbije razvija brzo, primenjujući nova iskustva i tehnologije. Nakon godina izolovanosti od Evrope i sveta i danas se, nažalost, više bavimo opravdanjem naših stavova, nego što se uključujemo u nove globalne procese. Mi ne volimo globalizaciju, ali je još tragičnije što je slabo izučavamo i ne razumemo."
Linkovi:
- Budućnost arhitektonske struke - koja vrsta obrazovanja garantuje ostanak u poslu? - link
- Obrazovanje i uloga arhitektonske profesije danas - link
- Najtraženiji zanati bez podmlatka - Politika istražuje problem radne snage u građevinarstvu Srbije - link
- Stručna literatura u građevinarstvu i arhitekturi - štampa vs. internet - link
