Zamrla prodaja stanova u Srbiji

Prodaja stanova u Srbiji je gotovo zamrla. Još se gradi jedino na mestu bivše kasarne Vojvoda Stepa Stepanović u Beogradu. Država je kao investitor tog kompleksa uspela da u protekla dva meseca nađe kupce za 326 stanova. Van ovog državnog projekta, kriza drma graditeljstvo, jer je u istom periodu, prema podacima Privredne komore Srbije, u Beogradu prodato svega dvadesetak gotovih stambenih jedinica. Prošle godine je u prestonici sagrađeno 1.610 stanova manje nego 2008, kada je počela globalna besparica. Na to će, veruju sagovornici novinarke lista Politika, kao so na ranu pasti odluka Narodne banke da uvede 20% učešća za stambene kredite.

Uprkos sve manjoj gradnji i potražnji stanova, padu cene kvadrata i do 30% u odnosu na 2008. godinu, upućeni u tržište nekretnina smatraju da novog pojeftinjenja nekretnina neće biti. A red za stambene kredite biće sve kraći.

Tvrdnju, da se investitorima ne isplati da dodatno snize cene, Nedeljko Malinović, direktor agencije za nekretnine Legat, objašnjava činjenicom da su oni svoje projekcije pravili pre krize, kada su troškovi gradnje i potražnja bili veći, ali i profit deblji. "Preduzimači, koji su pre tri godine započinjali projekte na Vračaru, u zamenu za plac vlasnicima udžerica, davali su 30% izgrađenih kvadrata. Ali tada je kvadrat bio 3.000 evra, a sada je 2.000 i opet ne mogu da ga prodaju. Gomilu objekata koji su započeti, besparica je zaustavila ili odložila. Sada se mahom podižu oni koji su dobili dozvole po starom zakonu", ističe Malinović.

Najdrastičniji pad cena osetile su nepokretnosti, čija je vrednost pre krize bila naduvana, dok su one realnije pojeftinile do 20%. Ni to za većinu građana nije uteha, jer im je mala kupovna moć, a mera NBS-ajoš jedna otežavajuća okolnost, smatra Malinović. "Besparica dugo traje i ljudi su i do sada imali problem da obezbede 10% učešća, ali su do njega lakše dolazili tako što su pozajmljivali od rodbine ili prijatelja. Međutim, sada za stan od 100.000 evra treba 20.000 evra učešća, što je daleko teže zajmiti, a kamoli uštedeti. Možda će veće učešće moći da podnesu kupci u unutrašnjosti Srbije, jer, na primer, u Čačku za 40.000 evra može da se kupi trosoban stan, a za te pare u Beogradu samo garsonjera", kaže Malinović.

Ko ima novac da pazari stan, on će ga uzeti na kredit ili za keš i nije toliko važno da li je učešće 10 ili 20%, mišljenja je Goran Milovanović, tehnički direktor građevinskog preduzeća Ratko Mitrović – Dedinje. "Plate jedva namičemo iako smo ih smanjili za 25%. Posao je prepolovljen, konkurencija velika. Zato smo prinuđeni da spuštamo cene izvođenja radova da bismo dobijali poslove. Ranije smo imali profit između 6 i 10%, a sada 4-5%. Poslednjih godina pristajemo da zarada bude nula samo da ne bismo stavili ključ u bravu", kaže Milovanović. Ukoliko ne bude velikih privatnih investicija za mnoge građevinske firme, ta opcija neće biti isključena.

Veliki broj preduzeća nije likvidan i zato što nemaju olakšice poput onih u Hrvatskoj, gde izvođači PDV plaćaju po naplati, požalio se Dragan Kopčalić, direktor GP Monterra. "Kod nas je apsurdna situacija da izvođači radova po završenoj situaciji, fazi posla, plaćaju državi PDV od 18%. Dotle su investitori poreza oslobođeni čim potpišu situaciju. I niko nam ne garantuje da će nam investitor platiti za godinu - dve. Čak i kada je država ulagač, a mi izmirili porez, ona nam duguje za završeni posao", ističe Kopčalić. "Zašto bi sada investitori ulazili u rizičan posao izgradnje kada kapital mogu da stave u banku i ubiraju kamate umesto da zidaju i pri tom nisu sigurni hoće li biti kupaca?", pita se Kopčalić.

Ako su se izvođači odrekli dela kolača, a kako kaže Milovanović, cena građevinskih radova se godinama drastično ne menja i iznosi oko 500€/m², investitori bi trebalo da se, barem privremeno, pomire sa činjenicom da ne mogu, kao pre četiri godine, da računaju na više od 50% zarade. Prema računici Milovanovića, na cenu radova potrebno je još 800€ da bi se kvadrat sazidao. U to ulaze troškovi pribavljanja zemljišta, projektovanje, komunalni priključci, cena kapitala, naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta. Tako se dolazi do 1.300€ za izgrađeni kvadrat u Beogradu.

"Sve više od toga je profit i nije jasno kome on ide. Sigurno je: ne ide jedino investitoru. Ako projektant naplaćuje 34 evra za kvadrat, a njegov kolega trostruko manje, ne znači da je on bolji. Reč je o tome da on lakše dođe do dozvole, brže pribavi saglasnosti, što projektantske kuće naplaćuju kroz projekat", objašnjava Milovanović.

Prema brzini izdavanja dozvola, na listi Svetske banke, Srbija se nalazi na 176 mestu od 183 zemlje. To je pad za dva mesta u odnosu na prošlu godinu. Da su procedure za dobijanje dozvola, ali i kredita i dalje duge, potvrđuje Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo PKS. "Udvostručavanjem novčanog uloga za podizanje kredita, tražnja gotovo da je zamrla. Zaustavlja se ionako mala izgradnja stanova, a bez nje nema pokretanja građevinske industrije. Na tržište Srbije ove godine biće isporučeno svega 1.200 stanova, dok će blizu 10.000 ostati nezavršeno", procenjuje Rodić.