Belgija je bila poznata po svojim dobro osvetljenim putevima, a skoro svaki metar autoputa u zemlji imao je noćno svetlo. Međutim, zbog ekonomske kize i potrebe za uštedom energije, Belgijanci će morati da se odreknu rasvete koja već deceniju osvetljava stotine kilometara auto-puteva u zemlji.
Sve je počelo 1950. godine kada su nadležne vlasti u Belgiji utvrdile da se više od polovine svih smrtnih slučajeva na drumovima dogodi noću, iako se tada odvija manje od četvrtine ukupnog saobraćaja. Lampe su bile uvedene iz bezbednosnih razloga, a energija je u to vreme bila jeftina, objasnili su u ministarstvu saobraćaja. Dvadeset godina kasnije, svi izlazi i ulazi na autoputeve bili su osvetljeni, a da se vozači ne bi izlagali stalnoj promeni osvetljenih i tamnih delova puta, odlučeno je da se osvetli ceo put.
Do sada je u Belgiji 335.000 lampi osvetljavalo autoputeve i magistrale. U Flandriji je, bar u nekom trenutku noći, bila osvetljena kompletna mreža puteva. U južnom regionu - Valoniji, koji je nešto manje ekonomski razvijen, 750 od ukupno 860km autoputa bilo je pokriveno svetlom. Takav luksuz je međutim izuzetno skup, pa je Valonija prošle godine potrošila 9,5 miliona evra i 105GW/h na osvetljenje puteva, što je jednako količini struje koja proizvede nuklearna elektrana za četiri dana.
Efikasnost tih mera osporava Belgijski institut za sigurnost saobraćaja. Naravno, osvetljenje dopronosi boljoj vidljivosti, ali ono takođe daje lažan osećaj sigurnosti kod vozača, a same bandere predstavljaju vrlo opasnu i često smrtonosnu prepreku prilikom saobraćajnih udesa, navode u institutu.
Poslanik evropskog parlamenta, nemački konzervativac Peter Lize (Liese) koji je radio u Briselu na sprovođenju politike uštede energije u EU, slaže se da se autoputevi u Belgiji ne mogu ostaviti u mraku, ali i podseća da su obične sijalice prošlost u očima evropskog zakonodavstva i da će se slične promene uskoro očekuju i uličnoj rasveti.
Belgija je bila jedna od retkih zemalja koja je sebi mogla da priušti luksuz da svaki metar puta ima noćno osvetljenje. Ipak, zbog fiskalnih mera štednje i potrebe za racionalizacijom potrošnje energije u svim sektorima, kao i povećanja cena električne energije, to više neće biti slučaj.
Pored Belgije, sličnu politiku osvetljavanja puteva ima i mali, ali bogati Luksemburg, koji ima rasvetu na svih 150km autoputa u zemlji.
Od 15. jula u regionu Flandrije na severu Belgije počeće da se isključuje ulično osvetljenje na autoputevima. "Svetla će biti uklonjena sa oko 50% puteva dok će ostali ostati trajno osvetljeni ili naizmenično u slučaju lošeg vremena, pojačanog inteziteta saobraćaja ili saobraćajnog udesa", rekla je regionalna ministarka za saobraćaj Sibel-Rojs Bijk (Cybelle-Royce Buyck).
Putevi u Belgiji u svakom slučaju ne sijaju više kao ranije. U Valoniji su oni bili osvetljeni 2.350 sati u 2008. godini prema 4.050 samo nekoliko godina ranije. Sa novim promenama i u Flandriji, Belgija će izgubiti svoj nekadašnji noćni sjaj.