Građevinske dozvole i dalje problem u Srbiji

U izveštaju o uslovima poslovanja u jugoistočnoj Evropi koji je 28. juna objavila Svetska banka, gradovi Srbije su najlošije rangirani u pogledu izdavanja građevinskih dozvola uprkos Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2009. godine kojim je taj proces pojednostavljen.

Situacija, međutim, nije ujednačena - najlošija je u Beogradu, u kojem se na građevinsku dozvolu sada čeka skoro godinu dana, 5 meseci duže nego 2008. godine, kada je objavljen prethodni izveštaj Svetske banke, koji meri napredak u reformama u 4 oblasti:

• procedure za pokretanje firmi
• procedure za izdavanje građanskih dozvola
• upis imovine
• sudsko izvršenje ugovora.

U konkurenciji 22 grada Srbije, Bosne Hercegovine, Banja Luke, Albanije, Crne Gore i Moldavije, Kruševac je za samo jedno mesto bolji od Beograda po izdavanju građevinske dozvole, Užice je na 16. mestu, a Vranje i Zrenjanin dele 13. poziciju. U Vranju, kako se navodi, dozvola sada može da se dobije za 6 meseci, što je 3 meseca brže nego pre 3 godine.

Ekonomista Svetske banke Tea Trumbić kazala je da je u ovoj oblasti nekoliko gradova ostvarilo napredak zahvaljujući Zakonu o planiranju i izgradnji, dok je u nekim drugim uočen problem u pogledu navikavanja agencija, ali i kompanija, na nove uslove. Na pitanje zašto je situacija i dalje loša uprkos usvajanju zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine kojim je trebalo da izdavanje dozvola bude pojednostavljeno, ona je objasnila da je za primenu zakona uvek potrebno vreme, a ukazala je i na nejasnoće u primeni odredbi o pretvaranju prava korišćenja u svojinska prava.

Gradovi u Srbiji su generalno gledano skupi kada je reč o građevinskim dozvolama, pa ti troškovi iznose tri četvrtine troškova svih procedura u protivvrednosti od 83.278 dolara.

Sa druge strane, u Zrenjaninu je najefikasniji sud u regionu za rešavanje privrednih sporova i izvršenje ugovora. Tamo je, kako se navodi, potrebno 10 meseci za tu proceduru, što je isto kao u SAD. "U Zrenjaninu se koriste informacione tehnologije kao pomoć sudijama pri upisu predmeta u upisnik i upravljanju sudom. Preduzetnici takođe mogu da se opredele za sistem alternativnog rešavanja sporova (medijacija), kojim je smanjen broj predmeta u radu", navodi se u izveštaju.

Da je dobar rezultat postignut zahvaljujući rešenjima koja su primenjena u toj lokalnoj zajednici pokazuje činjenica da se u Srbiji nalazi i jedan od najsporijih sudova u regionu - u Kruševcu, gde postupak može da traje i dva puta duže nego u Zrenjaninu.

"Srpski gradovi su rangirani različito u zavisnosti od indikatora. Kada je reč o pokretanju firmi, Srbija je oko proseka na donjoj strani liste, ali po izvršenju ugovora ima Zrenjanin koji je na vrhu", kazala je Trumbić i dodala da se "definitivno i u Srbiji može pronaći najbolja praksa".

"Opšta poruka izveštaja je da su svi gradovi napredovali u najmanju ruku u nekim od oblasti, pa su i u Srbiji mnogi gradovi ostvarili poboljšanje u nekim oblastima. Učinjen je napredak u pokretanju firmi kroz jedinstveni šalter (One stop shop), što smanjuje vreme i složenost postupaka za pokretanje poslovanja", rekla je.

"Velike razlike u privrednim propisima u regionu ukazuju na prostor za poboljšanja", navodi se u izveštaju.

Srbija je loša po vremenu potrebnom za upis nepokretnosti, budući da je potrebno 2-3 meseca. Međutim, kako se ističe, ulažu se napori da se taj proces ubrza. "Uz digitalizaciju katastarskih karata, ovim reformskim procesima vreme za upis nepokretnosti već je smanjeno za 30 dana u Zrenjaninu (sa 100 dana 2008. na 70 dana), za 25 dana u Vranju (sa 84 dana 2008 na 59 dana), za 20 dana u Beogradu (sa 111 dana 2008. na 91 dan) i za 17 dana u Užicu (sa 91 dan 2008. na 74 dana)", navodi se u izveštaju.

Međutim, po celokupnim uslovima za upis nepokretnosti, Srbija nije toliko loše rangirana - Vranje je na 5, Zrenjanin na 6, Kruševac i Užice na 10. a samo Beograd u donjoj polovini - na 16. mestu. Po lakoći pokretanja preduzeća, gradovi Srbije su uglavnom u donjoj polovini - Beograd na 11. mestu, Užice na 12, Vranje i Zrenjanin na 14. i Kruševac na 16. To je ujedno jedini pokazatelj po kojem Beograd nije najlošiji u Srbiji.

Dobijanje građevinske dozvole najlakše je u makedonskom gradu Bitolju, u kojem je za to potrebno 96 dana, po čemu se Bitolj našao na 27. mestu u svetu. Celokupna procedura izdavanja građevinskih dozvola najlakša je u Nikšiću u Crnoj Gori. Troškovi tog posla najviši su u Podgorici - 2.132% prihoda po stanovniku, odnosno 140.000 dolara, a najniži u moldavskom Baltiju - 110% prihoda po stanovniku, odnosno 1.852 dolara.

Po izvršenju ugovora najlošiji je grad Prizren, gde se nalazi jedini privredni sud na Kosovu. Najduža procedura zabeležena je u Mostaru - 4 godine.

Kosovo je u izveštaju dato odvojeno, a ispitivani gradovi su Prizren i Priština. U njima je najteže pokrenuti posao, ali su najjeftiniji po pitanju upisa nepokretnosti. Prizren ima jednu od najbržih procedura za izdavanje građevinskih dozvola - to traje 160 dana, a u Prištini dva puta više.

U svih 19 gradova koji su bili obuhvaćeni i izveštajem iz 2008. godine zabeležen je napredak u najmanje jednoj oblasti. Nijedan grad nije u svemu najbolji, ističe se u izveštaju, uz napomenu da u regionu postoje modeli dobre prakse na koje se zemlje mogu osloniti.