Arhitekta Dejvid Čajlds (David Childs) izgubio je kolegu u napadima 11. septembra 2001. godine, gledajući ceo taj događaj iz svoje obližnje kancelarije. Gospodinu Čajldsu, koji je nakon dve godine od ovog nemilog događaja izabran da projektuje novu, ikoničnu, zgradu Svetskog trgovinskog centra (STC), kome je taj događaj ostao urezan u sećanju, borio se sa zagonetkom koja je zbunjivala graditelje u prošloj dekadi: kako projektovati i napraviti neboder koji je bezbedan i siguran a da pritom ne izgleda kao bunker i bude ekonomičan.
"Objekat mora biti ponosan gest naše otpornosti", kaže Čajlds, partner u arhitektonskom birou Skidmore Owings & Merrill. "On mora biti odlično mesto za rad a pritom mora biti i bezbedan."
Jedan Svetski trgovinski centar mora biti dostojan svog mesta na njujorškoj panorami, i da služi kao simbol oporavka grada i nacije od tragedije kao i marker obližnjeg memorijalnog centra. I, s obzirom na njegov privlačnost kao mete, ovaj neboder visok oko 541 metar mora biti jedan od najbezbednijih u Sjedinjenim Američkim Državama.
Napad na kule bliznakinje promenio je način projektovanja, izgradnje i zaštite prominentnih njujorških nebodera. Policija, vatrogasci i profesionalci iz oblasti obezbeđenja sada imaju vitalne uloge, radeći zajedno sa arhitektama, izvođačima i inženjerima. Zajedno su formirali novu paradigmu bezbednosti koja upošljava ujedno psihičke i psihološke metode.
Oglas
Iako projektanti, izvođači i vlasnici objekata ne saopštavaju preterano mnogo detalja zbog opasnosti da planovi ne završe u rukama terorista, neki elementi novih mera su jasno vidljivi: stubići od metar koji oivičavaju nebodere, mnogobrojni članovi obezbeđenja, plejada kamera i rendgen mašina. Druge mere nisu tako primetne: jezgra i stubovi sastavljeni od ekstra debelih, čelikom ojačanih betona; pomoćni sprikler sistemi; i hektari neprobojnog stakla.
Zbog posledica nesreće, projektanti i izvođači su odgovorili na par pitanja oko toga šta treba da se inkorporira u projekat. Gradski pravilnik o gradnji, koji nije menjan od 1968. godine, nije puno pomoga u rešavanju ovih pitanja.
Izmenjeni proces planiranja
Kada je Leri Silverštajn (Larry Silverstein), koji je iznajmljivao Svetski trgovinski centar od Lučkih vlasti Njujorka i Njudžerzija, počeo da planira zamenu za STC, pozvao je Čajldsa i tim inženjera, kao i policijske i vatrogasne zvaničnike. Mnoge od karakteristika koji su korišćeni integrisani su u pravilnik o gradnji, koji je dopunjen 2004. godine, i potom ove karakteristike su se koristile i za gradnju svih ostalih nebodera.
Jedna od glavnih poboljšanja u okviru STC: Liftovi, stepenice u slučaju opasnosti i mehanički sistemi, locirani u centru zgrade, su obmotani betonskom ljuskom ojačanom čelikom debljine od 60cm. Ovi suštinski elementu, su pre ovoga, bili često sastavni deo zidova i u nekim slučajevima su se čak nalazili na perimetru objekta.
Jezgro nebodera ujedno sadrži i tzv. "repetitore", uređaje koji omogućavaju hitnim službama da komuniciraju između sebe tokom nesreće - što nisu bili u mogućnosti tokom 11. septembra. Slično tome, da bi sprečili gužve stanara koji se spuštaju niz stepenice a dok se vatrogasci penju uz njih, kraci stepeništa na STC su široka 1,67cm, 20% šira od propisane norme. Postoji i sistem koji isisava dim iz stepenišnog prostora, kao i svetleće trake na svakom stepeniku koji označava njegov položaj u slučaju da sva tri sistema koji održavaju svetlo u objektu prestanu da rade.
Da bi zaštitili zgradu, kao i njene stanare, od eksplozije bombe, stakleni paneli na četvorospratnom ulaznom lobiju su napravljeni tako da mogu da izdrže mehaničke i vazdušne udare i da budu više savitljiviji a manje krhki.
Visoko profilni (visoko rizični) projekti bilo gde u gradu, takođe, moraju balansirati između bezbednosti i estetike.
"Ne želite da napravite arhitekturu koja popušta pred strahom", kaže Ričard Kuk (Richard Cook), partner u birou Cook+Fox Architects, koji je projektovao kulu Američke Banke koja se nalazi u Brajant parku (One Bryant Park). "Naša ideja jeste bila da napravimo transparentnu zgradu koja se fokusira na prirodu i ima čist pogled na park pored nje", kaže on.
Toranj je okružen sa 149 čeličnih, metar visokih, stubića postavljenih svakih 1,5m na trotoaru. Svetlo prolazi kroz specijalno ojačano staklo u prostran, 14 metara visok lobi, čiji noseći stubovi mogu podneti dodatno opterećenje ako se neki od njih ošteti.
"Mislim da je zgrada i dalje otvorena i provetrena", kaže Višan Čakrabarti (Vishaan Chakrabarti), profesor na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta U Kolumbiji. "Nisam bio oduševljen postavkom stubića ali sam se navikao na njih."
Postoje i druge, neprojektovane mere bezbednosti, uključujući uniformisane čuvare koji patroliraju sa psima. "Mnoge od ovih stvari su psihološke", kaže Luis Espozito (Louis Esposito), šef oobezbeđenja organizacije Durst, koja je suvlasnik zgrade Američke Banke. "Želimo da loši momci znaju da pazimo".
Vidljivo ili ne, obezbeđivanje ovakvih objekata je skupo. Eksperti predviđaju da ono može koštati 5% do 20% od cene izgradnje, što može iznosti i do stotina milion dolara. Na primer, staklo otporno na udare košta oko 9 dolara za 0,1 metar kvadratni površine, što je 50% skuplje od običnog stakla. Dok šire stepenište i deblja centralna jezgra oduzimaju, preskup, prostor za iznajmljivanje.
Dodatni trud znači i dodatni trošak
Slično, lobi nove zgrade 11 Times Square, površine oko 100.000 metara kvadratnih, otvorene 2010. godine, projektovan je 30% veći nego inače ne bi li smestio sve promene koje dizajn nosi.
Stubići oko zgrade Američke Banke koštaju 16.000 dolara pojedinačno, i neboder ima pomoćni sistem sprinklera. "Da li je bolje imati tri pomoćna sistema nego dva?" Pita se gospodin Espozito. "Da, i četiri sistema su bolja nego tri, ali u jednom trenutku morate razmišljati o ceni svega toga."
Potreba za bezbednijim zgradama poklapa se sa trudom grada da stvori privlačne, živahne urbane ulice. Na primer, neke saobraćajnice su pomerene ne bi li napravile mesta za gradnju novog STC-a.
Uprkos bilo kojim ustupcima, neki se pitaju da li je zabrinutost oko bezbednosti previše uticala na projekat STC-a i napravila ga do te mere da je previše obezbeđen, posebno pri bazi.
2005. godine, Njujorška policija (NYPD) zahtevala je da se projekat nebodera promeni u cilju poboljšanja bezbednosti. To je sada kancelarijska zgrada koja stoji na 57m visokom betonskom bloku sa čelikom ojačanim betonskim stubovima projektovanih tako da mogu da izdrže do 6.350kg pritiska po kvadratnom inču, što je za 55% više od normalnog. Objekat je, takođe, povučen u odnosu na nivo ulice za 12m umesto predviđenih 7m.
Samo kada neboder bude završen 2013. godine znaćemo da li su projektanti uspeli da ga humanizuju, ali gospodin Čajlds kaže da je unapredio projekt iz 2005. godine. Na primer, fasada baze nebodera će biti od stakla umesto od metala.
"Staklo će stvoriti utisak otvorenosti", kaže Čajlds. "Davaće odsjaj ljudi, ulici, drveću."
Ipak, stvaranje tog otvorenog osećaja je imalo svoje izazove. Nakon što je potrošeno šest miliona dolara ne testiranje prizmatičnog stakla koje je Čajlds hteo da koristi, Lučke vlasti skoro su shvatile da se ovaj materijal i dalje lomi. Sada arhitekte podešavaju projekte radi korišćenja novog vrsta stakla.
"Nadamo se da će ono biti najpribližnije originalnom projektu", izjavio je predstavnik Lučkih vlasti grada Njujorka. "Nadamo se da će projekat i dalje biti lep i jedinstven".
Linkovi:
