Egipatski naučnik izumeo je moderni arhitektonski koncept zasnovan na drevnim principima samoventilacije zgrada bez upotrebe električne klimatizacije.
Ahmad Abd el Wahab Rizk koristi vetrove koji duvaju u Egiptu u toku toplih letnjih dana da bi u zgradi stvorio velike i duboke zone koje koriste i svežinu iz zemlje. Ovaj sistem treba da omogući, po njegovim rečima, smanjenje ukupnih troškova za struju od 5 milijardi egipatskih funti svake godine. Da ne govorimo o smanjenju freona (gasovitog zagađivača koji doprinosi globalnom zagrevanju) koji emituje električna klimatizacija.
Profesor arhitekture na Univerzitetu u Tantu izlaže svoju ideju objašnjavajući da se do sada većina istraživanja koncentrisala na iskorišćavanje brzine vetra sa severa za proizvodnju struje putem vetrenjača, pre svega na Crvenom moru, dok nije urađena nijedna studija u vezi sa ulogom vetra u hlađenju i ventilaciji objekata, bez obzira na to da li su u gradu ili selu.
Trenutno, uloga arhitekte pri projektovanju objekta po pitanju klimatizacije ograničena je na odabir mesta gde će biti postavljen klimatizacioni sistem i na razmišljanje o mogućnosti brze popravke u slučaju kvara, naročito tokom jula i avgusta, kada su najveće vrućine. Na taj način, arhitekta postaje deo opšteg zanemarivanja problema životne sredine.
Letnji vetrovi
Doktor Ahmad Abd el Wahab Rizk objašnjava: „Letnji vetar koji duva u Egiptu, bez obzira na toplo vreme, ima tu osobenost da je hladan jer nastaje kao rezultat hladnog vazduha koji se kreće iz Evrope ka jugu. Sredozemno i Crveno more, čija voda je hladnija u odnosu na okruženje, daju tom vetru brzinu od 6m/sec, te je temperatura vetra dovoljna da smanji toplotu u unutrašnjosti bilo koje zgrade i da proširi prirodno hlađenje i na stambene oblasti. Različita istraživanja potvrđuju kostantnu vrednost tih vetrova koja je dovoljna da se uzmu u razmatranje za osnovu stvaranja pravila u projektovanju zgrada. Ta pravila se sastoje od poštovanja putanja vetra stvaranjem otvora koji ih kanališu u promišljenu putanju kojom se dobija idealan rezultat.“
Egipatski naučnik predlaže da se prouče metode koje su već korišćene u Starom Egiptu u doba faraona. Naime, njima je već tada bio poznat efekat hlađenja putem vetra, te su koristili vertikalne otvore u zidovima svojih hramova za njihovo optimalno korišćenje.
Od doba faraona, na Arabijskom poluostrvu su građene *kule vetrova koje su koristile svoju vertikalnost i brzinu vetrova koji su u njih ulazili. Hassan Fathi, egipatski arhitekta svetskog glasa, koristio je ovu metodu za svoje projekte kod kojih su kupole opremljene mnogobrojnim otvorima. Arhitekta Ahmad Abdin razvio je ovaj koncept uvodeći ga na terase svojih zgrada kako bi napravio savršenu putanju koja sprovodi vetar.
* Kula vetrova je tradicionalni element arhitekture korišćen vekovima za stvaranje prirodne ventilacije objekata
Podzemni slojevi
Što se tiče korišćenja svežine zemljišta, koja je često primetna već na tri metra dubine, dr. Ahmad tvrdi da bi niska temperatura podzemnih slojeva trebalo da pomogne projektovanje (na galeriji ili čak u podrumu) prostora koji bi koristili, pogotovo tokom toplih delova dana, prirodno svežu temperaturu, u većoj ili manjoj meri što zavisi, naravno, od prirode tla i sadržaja vode. Faraonska i koptska civilizacija ovaj sistem su već koristile za izgradnju ostava za čuvanje hrane. Bilo bi dovoljno, dakle, da se iz ovih hladnih prostorija, podignu cevi povezane sa protokom vetrova kako bi se zgrada prirodno hladila.
|
|
|
Dve ideje se nadopunjuju
Istraživač precizira da ovakav nov projekat zgrade integriše zajedno dve ideje, sa jedne strane svežinu severnih vetrova i, sa druge strane, svežinu podzemnih slojeva, koji mehanički učestvuju u internoj klimatizaciji i obnavljanju vazduha bez struje. On ističe prednosti takvog združivanja i uticaj na kvalitet života stanara, kao i na očuvanje životne sredine.
Po njegovim proračunima, u zgradi koja koristi ove dve metode za hlađenje, obnavljanje vazduha vrši se do 51 put u toku jednog sata, što daje zdrav rezultat bez štetnog efekta, dok savremena klimatizacija ne može da postigne ni četvrtinu tog broja bez pogubne potrošnje struje i izazivanja različitih respiratornih i reumatskih oboljenja.
Dr. Ahmad na kraju dodaje da danas Egipat koristi 3 miliona uređaja za klimatizaciju, a ta cifra ne prestaje da raste. Porast temperature podrazumeva čudovišnu upotrebu električne energije koja već sada čini 21% ukupne električne energije Egipta (ili 4 elektrane). Da ne govorimo o ceni potrošnje koja poraste tokom velikih letnjih vrućina.
Korišćenje prirodnih mehaničkih procesa i arhitektonski trud koji može da se suprotstavi toj preteranoj upotrebi, deluju logično. Aktuelno povećanje potrošnje električne energije negativno se odražava na osvetljavanje ulica (manje se za koristi struja za to osvetljenje), što bi moglo da utiče na sigurnost i da stvori druge probleme.
Sve ovo brani tezu da bi arhitektura morala da igra važnu ulogu u očuvanju životne sredine i poboljšanju naših životnih uslova.
