Frenk Geri (Frank Gehry) je oduvek odbijao ponude za projektovanje zgrada u Las Vegasu, znajući da će grad, neizbežno, pretvoriti njegovu arhitekturu u još jednu od beskonačnih tema koje se tamo mogu videti. Tako da, kada ga je Leri Ruvo (Larry Ruvo), uspešni biznismen, zvao, Geri ga je zamalo odbio.
Ali Ruvo, poslovni čovek koji ne prihvata ne kao odgovor, pridobio je čuvenog arhitektu sa ponudom projektovanja Centra za izučavanje Alchajmerove bolesti u novonastalom delu Las Vegasa, Symphony Park-u, koji za cilj ima da revitalizuje centar grada, daleko od šljaštećih svetala Strip-a (glavne ulice u gradu koja smešta sve poznate kockarnice). Njih dvoijca su napravili dogovor. Geri će projektovati zgradu pod uslovom da Ruvo proširi delatnost instituta i uključi u njegov rad istraživanje o Hantingtonovoj bolesti.
Kako je Gari pristao, Ruvo - koji je izgubio svog oca, Lua (Lou), od Alchajmerove bolesti - tražio je instituciju koja će okupirati zgradu i voditi instraživanja. "Verujem da će sa veličanstvenom zgradom ljudi dolaziti," rekao je Ruvo. 2009. godine, dve godine nakon što je izgradnja započeta, bolnica Klivlend (Cleveland Clinic) je pristala da bude medicinska institucija koja će voditi sva istraživanja.
Oglas
Centralna zgrada novog naselja u Las Vegasu jeste, definitvno, Gerijeva zgrada, obučena i prevučena sa izlomljenom metalnom ljušturom, koja podseća na panele od šindre, i izbušena sa mrežom prozora. Ova volumetrijska struktura - koja služi kao prostor za prikupljanja sredstava za istraživanje kao i prostor za programe namenjene pacijentima - stoji na kičmi, ortogonalnog, četvorospratnog, funkcionalnog prostora koji ima funkciju klinike, istraživačkog centra, i sedišta neprofitne fondacije za borbu protiv belesti mozga.
Sa tehnološki izazovnim i ambicioznim projektom, Geri beži od arhitektonskog promiskuiteta grada, gde je arhitektura stvar dekorisanja šupa sa osvetljenjem. "Sastao sam se sa gradonačelnikom, Oskarom Gudmanom (Oscar Goodman)," priča Geri. "On mi je rekao, - Frenk, morate da uradite nešto što nije u Vegasu. Ajfelov Toranj je ovde, Njujork je ovde. Napravite nešto čega nema u Vegasu. - Tako da smo imali običaj da kažemo da smo pravili miša koji zna da reži." I prema direktoru centra "Lou Rivo" Džefriju Kamingsu (Jeffrey Cummings), centar inspiriše sve koje uđu u njega: "Kada idemo na posao u skulpturalno remek-delo, imate osećaj da želite da ispunite sva očekivanja koja su prezentovana izgledom ovog zdanja."
|
|
|
Kompozitni kompleks od oko 5.500 metara kvadratnih je, u principu, sastavljen od dve, radikalno, različite zgrade spojene parcijalno oklopljenom strehom od čelika. Gosti i pacijenti parkiraju ispred klinike, koja se sa svojom fasadom nalik liticama od staklenih i štuko kocka, deniveliše sa svakim spratom. Prolaz kroz osnovu klinike vodi ka ulazu u nju i do dvorišta i centra za aktivnost koji se nalazi iza.
Unutrašnjost klinike zahtevala je od Gerija puno promišljanja i zadavala mu je muke, ne bi li izbegao, klasičan, bolnički, izgled. Projektom je osigurao da se sva unutrašnja stolarija izradi od jele, sa svojom karakterističnom svetlo-žućkastom bojom. Ovo je isti materijal koji je koristio u koncertnoj dvorani Volt Diznija u Los Anđelesu (Walt Disney Concert Hall, Los Angeles), tamo da stvori psihološki efekat konekcije sa publikom, ovde da stvori umirujuće obeležje prostora. Zakrivljeni hodnici stvaraju pažljivo projektovane linije vidika ne bi li se na taj način smanjila interakcija između pacijenata u različitim stadionima bolesti.
Sa obzirom na Gerijev opus, projektovanje ovog kompleksa kuje novu teritoriju za njega. Geri obično pakuje zgrade u fasadu, ali ovde on razdvaja omotač od podstrukture ne bi li stvorio slobodno-stojeću strukturu koja obuhvata svodove prostora koji podseća na katedrale, sa krivudavim i zavodljivim linijama koje obuhvataju prozore - posebno je uspešan ovaj način oblikovanja u Las Vegasu gde se arhitektura smatra zabavom i gde je autentičnost uglavnom irelevantna. Pošto je odvojio omotač od strukture glavne klinike, Geri ih povezuje sa strehom od čelika čudnog izgleda. Elevacije sa strane otkrivaju da klinika ostaje zatvorena forma koja se odupire omotaču. Nijedno ne vrši invaziju na drugo.
Geri je dostavio arhitektonsku vrednost koju je Ruvo zahtevao. "Za mene, arhitektura je neophodan marketinški alat," kaže Ruvo. "Želeli smo zdanje koje će pokazati koliko smo ozbiljni u lečenju bolesti i koje će pokazati doktorima i istraživačima da imamo dovoljno novca u fondovima." Ruvo koristi arhitekturu kao simbol koji sakuplja donacije i volontere, dok centar za aktivnosti ima stalni prihod, zahvaljujući iznajmljivanju svojih prostorija društvenim događajima, kao što su venčanja, balovi (uključujući i onaj od fondacije) i drugi događaji.
"Rekao sam Frenku da ću uposliti njegov talenat i slavu ne pravi način. Način koji će pomoći u lečenju hroničnih bolesti mozga," rekao je Ruvo. Frenk Geri je razumeo njegovu potrebu. "Kompleks je veoma uspešan zato što je doneo pažnju javnosti fondaciji, povezao gospodina Ruvo-a sa Klivlendskom bolnicom, i pomogao mu da dobije donacije. To se ne bi desilo da je bilo drugačije," kaže Geri.
