Barijere za zaštitu od saobraćajne buke

05.05.2011. | U.S. Federal Highway Administration

Buka se definiše kao neželjeni zvuk. Brojna istraživanja ukazaju na to da je saobraćaj sveprisutan izvor buke. Saobraćajna buka sa autoputeva postala je dominantan izvor buke kako u urbanim tako i u seoskim sredinama. Od smanjenja buke korist imaju obližnja stambena, poslovna i javna mesta u smislu boljeg životnog okruženja, smanjenja iritacije i boljeg zvuka.

Generalno, saobraćajna buka rešava se na jedan od tri načina: kontolisanje buke na njenom izvoru, usmeravanje zvuka ili korišćenje regulatornih pravila i kontrola. Usmeravanje zvuka se uspešno sprovodi izgradnjom barijera za zaštitu od saobraćajne buke.

Barijere za zaštitu od saobraćajne buke

Barijere za zaštitu od saobraćajne buke su čvrste prepreke sagrađene između autoputa i objekata uz autoput. One ne blokiraju potpuno svu buku već smanjuju nivo preterane buke. Efikasne barijere obično smanjuju nivo buke za 5 do 10 decibela na taj način smanjujući jačinu zvuka saobraćnajne buke za čak polovinu. Na primer, barijera za zaštitu od buke koja postiže smanjenje buke za 10dB može sniziti nivo zvuka koji proizvodi kamion koji prolazi na nivo zvuka koji proizvodi automobil. 

Bez bilo kakve barijere, buka nalazi direktan put do primaoca zvuka. Prisustvo barijere dovodi do odbijanja, prelamanja i prenošenja različitih delova zvučne energije. Smanjeni deo zvučne energije i dalje se direktno širi zbog transmisije. Oštre ivice barijera prelamaju ili dele zvučne talase u različitim pravcima i smanjuju njihov intenzitet. Ponekad, barijere su opremljene višestrukim ivicama kako bi se dodatno prelomila zvučna energija. Čak i u zoni senke, do primaoca dolazi prelomljena buka.

Po važećem saveznom propisu SAD-a, nivo buke u naseljima uz puteve ne sme da prelazi 65dB. Generalno, intenzitet buke varira između 70 i 90dB na prometnim putevima i autoputevima. Smanjenje nivoa buke za 5 do 25dB putem odgovarajućeg izbora akustičnog materijala i izgradnje barijera u velikoj meri ublažava problem. Po zakonu koji je na snazi u EU, postoji potreba za postavljanje barijere protiv saobraćajne buke u oblasti kod koje na rastojanju od 100m postoje 4 „crne“ tačke, tj. gde je buka na 4 mesta veća od 60dB.
(Primed. redakcije portala Gradjevinarstvo.rs)

 

Barijera za zaštitu od saobraćajne buke smanjuje zvuk koji dolazi do naselja od strane autoputa apsorbujući zvuk, transmitujući ga, odbijajući ga nazad preko autoputa ili prinuđujući ga da putuje dužim putem preko i oko barijere. Barijera mora biti dovoljno visoka i dovoljno dugačka kako bi blokirala pogled na autoput iz oblasti koja treba da bude zaštićena. Barijera može da postigne smanjenje od 5dB kada je dovoljno visoka da speči pogled na autoput. Nakon što spreči vidljivost, sa svakim dodatnim metrom svoje visine, barijera postiže oko 1,5dB dodatnog smanjenja buke.

 

Da bi efikasno smanjila buku koja dolazi preko njenih krajeva, treba da bude makar 8 puta duža od rastojanja između primaoca i barijere. Otvori u zvučnim barijerama za prilazne veze ili raskrsnice uništavaju njihovu efikasnost. Zvučne barijere su po pravilu efikasnije u smanjenju buke u oblastima koje su u krugu od oko 60m od autoputa.

Vrsta materijala

Barijere za zaštitu od saobraćajne buke mogu biti napravljene od zemlje, betona, opeke, drveta, metala i drugih materijala. Da bi efikasno smanjio transmisiju zvuka kroz barijeru, izabrani materijal mora biti čvrst i dovoljno gust (najmanje 20kg/m2). Svaka vrsta materijala podjednako eje fikasna po pitanju zvučne izolacije ako ima ovu gustinu.

Zemljane barijere imaju veoma prirodan izgled i obično su veoma atraktivne. One snižavaju nivo buke za oko 3dB više nego vertikalni zidovi iste visine. Međutim, zemljane barijere zahtevaju dosta zemlje za izgradnju, naročito ako su veoma visoke. Zidovi zahtevaju manje prostora, ali su obično ograničeni na 8m visine iz konstruktivnih i estetskih razloga.

   

U SAD-u ne postoje savezni zakoni kojima se određuje materijal koji treba koristiti za izgradnju barijera uz autoputeve. Uobičajeno je da se izbor zasniva na drugim faktorima kao što su izgled, trajnost, održavanje, troškovi gradnje i želje javnosti.

Reakcije stanovništva

Generalno, reakcije javnosti na barijere pored autoputeva su pozitivne. Ipak, specifične reakcije dosta variraju. Stanovništvo uz same barijere primećuje da je razgovor u domaćinstvima olakšan, da su bolji uslovi za spavanje, okruženje opuštenije, prozori se češće otvaraju, a dvorišta se leti češće koriste. Stanovnici takođe primećuju indirektne pozitivne efekte, kao što su povećana privatnost, čistiji vazduh, lepši vidik, zdravije zelenilo.
Negativne reakcije stanovnika odnose se na ograničen vidik, osećaj zatvorenosti, smanjenje cirkulacije vazduha, gubitak sunčeve svetlosti i osvetljenja, loše održavanje barijera. Vozači su se ponekad žalili na nedostatak vidika i pejzaža i osećaja da su zazidani kada putuju uz barijere.

Estetika barijera

Najveća briga kod projektovanja barijera za zaštitu od buke jeste njihov vizuelni uticaj na okolinu. Visoka barijera blizu jednospratnih porodičnih kuća u izdvojenom stambenom naselju može imati negativan vizuelan efekat. Rešenje za prilagođavanje veličine vizuelnom kvalitetu jeste da se postave nizovi horizontalnih elemenata na barijeri koji će umanjiti vizuelni uticaj sadnjom zelenila koje će se naći u prvom planu. Preporučuje se sadnja lokalnog bilja.
Vizuelne karakteristike barijera za zaštitu od buke u odnosu na njihovo okruženje treba pažljivo razmotriti. Generalno, poželjno je da se barijere postave na udaljenosti od naselja jednakoj veličini od oko četiri njihove visine i da se obezbedi uređeno zelenilo blizu barijere kako bi se izbegla vizuelna dominacija.
Barijere za zaštitu od buke treba da odražavaju, koliko god je to moguće, svoje okruženje. Uvek je poželjno da se sačuvaju u najvećoj mogućoj meri lepi vidici i pejzaži.

   

Kod projektovanja i izgradnje barijera  treba uzeti u obzir i psihološki efekat koje će imati na vozače. Barijere za zaštitu od buke u gusto naseljenim, urbanim područjima, treba da budu projektovane drugačije u odnosu na barijere u otvorenijim prigradskim i seoskim oblastima, i treba da budu projektovane tako da se izbegne izazivanje monotonije kod vozača. Pri normalnim brzinama na autoputu, vozači primećuju opšti izgled - formu, boje i teksturu barijera. Osnovni cilj barijera trebalo bi da bude da se izbegne efekat tunela za vozače. Ovo može biti postignuto korišćenjem različitih oblika, materijala i završnim obradama površina barijera.

Grafiti mogu predstavljati problem. Jedno od rešenja može biti korišćenje materijala koji se lako čiste ili farbaju. Pejzažno uređenje prostora oko barijera može se takođe koristiti kako bi se sprečilo crtanje grafita, a i kako bi se doprinelo lepom vizuelnom efektu.

Povećanje nivoa buke sa suprotne strane autoputa

Stanovnici koji stanuju uz autoput ponekad osećaju da se nivo buke značajno povećao zbog izgradnje zvučne barijere sa druge strane autoputa. Međutim, istraživanja na terenu pokazala su da to nije istina. Ako bi se sva buka koja se odbija o barijeru odrazila na drugoj strani autoputa, rast bi bio teorestski ograničen na 3dB. U praksi, sva akustična energija se ne odbija na drugu stranu. Deo energije odlazi preko barijere, deo se odbija ka drugim stranama, a ne ka kućama na suprotnoj strani, deo je rasut po biljnom pokrivaču (kao što su trava i žbunje), a deo je blokiran vozilima na autoputu. Pored toga, deo reflektovane energije se izgubi zahvaljujući dužoj putanji koju zvuk treba da pređe. Merenja koja su izvedena kako bi se izmerilo ovo reflektivno povećanje nikada nisu pokazala povećanje veće od 1 do 2dB, što je povećanje koje prosečan čovek ne može da primeti.

Izgradnja barijera za zaštitu od saobraćajne buke sa obe strane autoputa

Višestruka refleksija buke između dve paralelne ravne površi, kao što su zvučne barijere ili potporni zidovi sa obe strane autoputa, teoretski može da umanji efikasnost pojedinačne barijere. Međutim, istraživanja u vezi sa ovim pitanjem nisu otkrila probleme u vezi sa ovom vrstom reflektivne buke. Sva izmerena povećanja nivoa buke bila su manja od onih koje ljudsko uho može da registruje, tj, manja su od 3dB. Istraživanja su pokazala da bi za izbegavanje smanjenja efikasnosti paralelnih barijera za zaštitu od saobraćajne buke odnos širine i visine dela autoputa i barijera trebalo da bude makar 10:1. Širina je rastojanje između barijera, a visina je prosečna visina barijera iznad autoputa. To znači da bi dve paralelne barijere visine 3m trebalo da budu udaljene najmanje 30m da bi se izbeglo smanjenje efikasnosti. Ove istraživanja su takođe ukazala na to da bi se svako smanjenje perfomansi izbeglo korišćenjem barijera sa visokim stepenom apsorbcije zvuka.

Drvoredi kao zaštita od buke

Vegetacija, ako je dovoljno visoka, široka i gusta da se preko nje i kroz nju ne može videti, može smanjiti saobraćajnu buku. Širok drvored pored kojeg je zasađeno veoma gusto nisko rastinje snižava nivo buke. Vegetacija širine 30m može smanjiti buku za 5dB. Ipak, nije izvodljivo posaditi dovoljan broj drveća i druge vegetacije uz autoput da bi se postiglo toliko smanjenje. Drveće i druge vrste zelenila mogu biti posađene zbog psihološkog efekta, ali ne i da se snizi realan nivo buke.

Većina stanovnika naselja blizu barijera oseća da su barijere za zaštitu od saobraćajne buke efikasno smanjile saobraćajnu buku i da su dobre strane barijera daleko nadmašile njihove nedostatke. Iako barijere za zaštitu od saobraćajne buke ne eliminišu u potpunosti buku, one je značajno smanjuju i poboljšavaju kvalitet života ljudima koji stanuju uz autoputeve.

Povezani tekst: 

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


PROMO TEKSTOVI /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Darko 09.09.2019.
Po zakonu za sve nelegalno izgrađene objekt...
Miodrag 27.08.2019.
Jedno pitanje. Šta ako je investitor NN lic...
Mladen 20.08.2019.
Mogao je put za Cacak i preko Panceva, srec...
Nikola K. 12.08.2019.
Oni koji to rade nisu normalni. Taj kip je ...
Goran 10.07.2019.
Kada ce da se uradi put Sremska gazela u Do...