Dve trećine građevinskih firmi u Srbiji je nelikvidno i većina nema uslove da učestvuje čak ni u državnim projektima poput izgradnje stanova na mestu Kasarne “4. juli” na Banjici, kažu u Privrednoj komori Srbije.
|
|
|
Izuzeci su građevinske firme koje posluju sa profitom |
Najavljenim boljim godinama raduje se jedva 30 odsto firmi koje su potpuno operativne.
Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da su i u 2010. građevinske firme sa profitima bile retkost i najčešće su vezane za poslove u inostranstvu i na izgradnji puteva.
Gubitke u 2010. zabeležili su nekadašnji giganti “Trudbenik” (113,96 miliona dinara) i “Partizanski put” (676,89 miliona dinara) dok je jedno od najuspešnijih preduzeća “Putevi Užice” smanjilo svoj neto dobitak za oko 44 miliona dinara u odnosu na 2009. U “Energoprojektu” su nedavno izašli sa podacima po kojima je neto dobit za 2010. iznosila 639,16 miliona dinara, ali deo kompanije koji se bavi građevinom je godinu završio u minusu.
- Gubitak u oblasti građevinarstva je iznosio oko pet miliona evra, a pozitivne rezultate smo ostvarili u drugim oblastima. Gubitku u građevini je doprineo manjak investicija, a najveći projekti su urađeni van granica Srbije - rekao je Vladimir Milovanović, generalni direktor “Energoprojekta”.
U Privrednoj komori kažu da su firme koje posluju sa profitom izuzeci. - Pozitivno posluju firme koje su dobile poslove u sferi infrastrukture ili su bliske s određenim političkim krugovima. Na račun ekspanzije do 2008. firme su dizale kredite za mehanizaciju i opremu, a sada ne mogu da ih vraćaju jer su pozajmice veoma skupe. Država odmah naplaćuje PDV, a građevinskim firmama se s plaćanjem kasni i po nekoliko godina. Pogotovo je država neuredan platiša - kaže Aca Popović, savetnik u Privrednoj komori za građevinu.
Prema njegovim rečima, država može i mora da uradi još mnogo toga da bi oživela domaću građevinu. PKS predlaže odlaganje plaćanje PDV-a sve dok firma ne naplati svoj posao.
- Svi ugovori koji se potpisuju moraju da imaju jasne rokove plaćanja. Mora da se uredi i nastup stranih firmi jer ako firma dobije tender, onda ona mora da ima svoje ljudstvo i mehanizaciju. A kod nas strane firme angažuju domaće kompanije da im rade kao podizvođači sa umanjenom cenom 20 do 30 odsto. U ugovorima mora da se definiše klizna skala i valutna klauzula - zaključuje Popović.
| Strane firme kao kod kuće Kompanije iz inostranstva, po mišljenju Dragana Kopčalića, vlasnika firme „Montera”, koja je po prvi put godinu završila sa gubitkom, u potpuno su povlašćenom položaju u odnosu na domaće kompanije. "Njihove države im daju subvencije i stimulacije za učešće na stranom tržištu, a tamo je i mnogo niža cena kreditiranja. Primera radi, u Nemačkoj ne možete da učestvujete na tenderu ako je nezaposlenost veća od pet odsto. Priče da će država da oživi građevinu nisu realne jer ona nije tako moćna da pokrene tržište za koje strane firme nisu zainteresovane", kaže Kopčalić. |
Iz vizure države situacija nije tako crna, a napredak je vidljiv već u 2010. godini. - Tokom 2008. i 2009. skoro se ništa nije radilo, a recimo prošle godine samo na projektu Kasarne “4. juli” je angažovano oko 50 firmi. Tako će biti i na ostalim projektima - kaže za “Blic” Dragan Grujić, direktor Građevinske direkcije Srbije.
Oglas
Kroz program vanredne pomoći građevinskoj industriji u uslovima svetske ekonomske krize odobrena je realizacija 241 projekta za koje će biti izdvojeno 18 milijardi dinara. Odobren je 121 projekat iz Srbije, 110 iz Vojvodine i 10 iz Beograda.
Po mišljenju Duška Vukovića, predsednika Sindikata radnika građevinarstva, ambijent je loš i zakonska regulativa nije najsrećnija, ali država je situaciju pokrenula sa mrtve tačke.
- Iz ugla sindikata država mora da se umeša, što i radi angažovanjem u projektima izgradnje jeftinih i socijalnih stanova, stadiona, bolnica i bazena i samo se tako može uposliti operativa. Zalažemo se da se u lokalnim projektima angažuju upravo lokalne firme kako bi se što više preduzeća oživelo. Međutim, negde ne postoje lokalna građevinska preduzeća, jer nisu uspela da prežive krizu, Takođe, nedostaje makar jedna banka koja bi na nešto konkretniji način pomogla domaćim preduzećima - zaključuje Vuković.
