Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni glasnik RS broj: 101/05) koji je donet 2005. godine stavio je van snage do tada važeći Zakon o zaštiti na radu. Novi zakon je pored nove terminologije doneo i dve veoma značajne novine koje imaju za cilj da pojačaju preventivne mere koje treba da smanje rizike od povređivanja i oboljevanja zaposlenih. Pomenute novine su institucija lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu (BZR) i akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini.
Da krenemo od akta o proceni rizika. Svaki poslodavac mora da izradi Akt o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini. Ovaj akt mora da sadrži sve elemente predviđene Pravilnikom o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini (Službeni glasnik RS broj: 72/06 i 84/06 ispravka) od kojih je najvažnije da se identifikuju sve opasnosti i štetnosti koje mogu da se jave na određenom radnom mestu, da se izvrši procena nivoa identifikovanih rizika i da se daju mere za smanjivanje rizika.
Obaveza svih poslodavaca u Srbiji jeste da odrede lice zaduženo za BZR. Ovu obavezu poslodavci mogu da izvrše na dva načina: da nekog od zaposlenih ko ima položen stručni ispit iz bezbednosti i zdravlja na radu odrede za lice za BZR ili da angažuju pravno lice ili preduzetnika koji ima licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu koji će ove poslove obavljati uslužno. Poslovi lica zaduženog za BZR definisani su članom 40 Zakona. Obe varijante imaju svoje prednosti i svoje nedostatke. Ukoliko nekog od zaposlenih pošaljete da položi stručni ispit, morate da platite troškove obuke i polaganja stručnog ispita, a taj zaposleni uvek može da ode iz preduzeća, jer ga uverenje čini konkurentnijim na tržištu rada, i time poslodavca vrati na početak. Ukoliko za lice za BZR angažujete kuću sa licencom, dobićete kvalitetniju uslugu, ali ona podrazumeva fakturu na mesečnom nivou. Naravno da visina novčane nadoknade zavisi od visine procenjenih rizika i od broja zaposlenih kod poslodavca.
U građevinarstvu je i po starim propisima veliki značaj davan preventivnim merama BZR. Primer koji govori u korist ove konstatacije jeste obaveza svakog izvođača radova da izradi elaborat o uređenju gradilišta u kojem se navode mere za bezbedan i zdrav rad koje se moraju sprovoditi na tom gradilištu. Posebno treba istaći veoma obiman Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (Službeni glasnik RS broj: 53/97) u kojem su nabrojane sve mere koje treba sprovoditi kako bi se smanjili rizici od povređivanja zaposlenih.
Kako je građevinarstvo oblast u kojoj su prisutni najveći rizici, normalno je da se, čitajući sam zakon, može videti da se u najvećoj meri odnosi na ovu granu privrede, što je u neku ruku i mala mana ovog zakona jer su neke odredbe teško primenjive u drugim delatnostima. Međutim, veliki broj povreda u građevinarstvu, često i sa smrtnim ishodom, naterao je zakonodavca da dodatno pooštri mere prevencije. Samo u 2010. godini u Srbiji se u građevinarstvu dogodilo 14 smrtnih, 170 teških, 10 kolektivnih povreda na radu kao i 8 teških povreda na radu sa smrtnim ishodom. |
Pooštravanje mera se ogleda u donošenju Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima (Službeni glasnik RS broj:14/09). Ova Uredba je doneta 13.2.2009. godine, a sa punom primenom trebalo je da počne 1.1.2011. godine. U međuvremenu je puna primena odložena za 1.7.2011. jer nije proizveden dovoljan broj koordinatora.
Uredba je deo obaveza vezanih za bezbednost i zdravlje na radu prebacila na investitore građevinskih objekata. Do sada, po našem zakonodavstvu, investitori nisu imali obaveze vezane za bezbednost zaposlenih na gradilištima, već su sve obaveze snosili izvođači radova. Kako ovakva situacija nije dovela do željenog poboljšanja uslova rada, bilo je neophodno određene obaveze preneti na investitore.
Po ovoj uredbi, između ostalog, investitor je dužan da angažuje koordinatora za izradu projekta i koordinatora za bezbednost i zdravlje na radu u fazi izvođenja radova. Ova uredba proizilazi iz direktive Evropske unije koja je doneta davne 1994. godine. Ova direktiva je obavezala investitora da izvođača radova prilikom ugovaranja upozori i zahteva od njega da savesno, odgovorno i stručno primenjuje mere bezbednosti i zdravlja na radu. Na osnovu ove direktive, zakonsko rešenje slično našoj uredbi postoji u većini zemalja EU.
Koordinator za izradu projekta dužan je da izradi plan preventivnih mera. Plan preventivnih mera i tehnička dokumentacija za izgradnju objekta u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji, čine osnovu za procenu rizika od nastanka povreda i oštećenja zdravlja na radnim mestima i u radnoj okolini na predmetnom gradilištu. Koordinator za izvođenje radova se stara da se mere iz ovog plana sprovode pri izvođenju radova.
I, za kraj teksta, informacije o kaznenim odredbama koje možemo sažeti u jednu rečenicu. 800.000 do 1.000.000 dinara je kazna i po zakonu i po uredbi za neispunjavanje najvećeg dela odredaba. Vrlo je kratak spisak prekršaja za koje su propisane manje kazne. Ove kaznene odredbe na prvi pogled deluju preterane, ali, s obzirom na podatke date u ovom tekstu, i nisu tako visoke.