Dejvid Čiperfild (David Chipperfield) pripada generaciji britanskih arhitekata, grupi koja posle posmodernizma na novi način interpretiraju klasični modernistički trend. Odlike ove grupe ljudi je konvertovanje svih prostornih struktura Korbizije-eve konceptualne arhitekture. Još jedna komponenta unutar njegovog rada je posebno argumentovana tradicionalnom i savremenom japanskom arhitekturom, redukovanim meditativnim prostorima i preciznošću Tadao Anda.
Iskustvom sticanom sa „High Tech“ arhitekturom Fostera i Rodžersa, konstruktivne karakteristike i jasnoća vizije ovog autora dolaze do izražaja. Nijedan od stilskih uticaja nije primenjen direktno ili isključivo, oni radije izranjaju zasebno, minimizirajući dojam stilskog idioma. Za Čiperfildovu arhitekturu sastavljenu od prostora, svetlosti i „tradicionalnih“ materijala (suma arhitektonske istorije), ova troelementna forma fundamentalno određuje pravac i stil.
Prostor se razvija iz „respektivne“ funkcije, koja se eksponuje od najvećeg mogućeg savetovanja do stvorenog prostora, preko naturalističkih materijala sa kojima je sve koordinirano. Njegovi teoretski početci pokrivaju sebe sa praktičnim stvarima, koje je započeo kao mehanizam modne industrije i time postigao svoj prodor u svetsku arhitekturu.
Studije: Saradnik u arhitektonskom birou Daglasa Stefensa, Ričarda Rodžersa i Normana Fostera u Londonu.
1984. godine - osniva sopstvenu firmu „D.C. Architects“ u Londonu
1987. godine - osniva firmu u Tokiju
Gostujući profesor na Harvard univerzitetu; Kembridžu; Napuljskom univerzitetu; Kraljevskom koledžu umetnosti u Londonu; Univerzitetu u Grazu; Politehničkom institutu u Lauzani; Tehničkom univerzitetu u Štutgartu.
|
Priznanja i nagrade: 1981. – „Schinkel Price“, Berlin; „Financail Times Award“; „Italstad Europe Award“; „Price for the best building“, Okajama, Japan Oglas
|
„Design Store“, Kjoto, Japan
Prvi objekat javne namene britanskog arhitekte Dejvida Čiperfilda, radnja za japanskog modnog dizajnera Iseja Mijakea, dovela je do serije sličnih objekata širom Japana, uključujući i „Design Store“ u Kjotu. Njegove ideje dizajna koje imaju fokus na prostoru, svetlu i umetnosti (umeću) doimaju se japanskoj senzitivnosti koja gleda na dizajn izgrađene okoline na sličan način.
Iako izgrađeno delo ima estetske sličnosti sa delom Tadao-a Anda (pogotovo u dominantnom korišćenju betona, čelika, stakla i drveta), Čiperfildove teorije o arhitekturi su jednistvene, posebno u pristupu idejama pomenutih iznad.
Odbacujući tipičan proces kojim arhitekte zaveštavaju projekte, izdižući taj rad do sklada sa planom, Čiperfidove zgrade se smatraju sekcionalne (sukcesivne) i eksperimentalne pre nego što plan i elavacija postanu artefakt.
Rane skice daju projektu pravac, tipično pokazujući ne samo osećaj za prostor i materijal već ujedno zemaljske, svakodnevne aktivnosti koje se dešavaju unutar prostora. Ova osnova u realnosti informiše kreaciju njegovih prostora. Umesto dizajna koji se zaustavlja na elavaciji u okvirima odluka u dizajnu (kojima je dat karakter specifiranjem produkta i komponenata), senzitivni aspekti uzimaju maha. Materijal i osvetljenje su oblikovani u jednom intuitivnom, i konačno, intelektualnom maniru.
Čiperfild usklađuje svoj stav prema humanom oblikovanju fizičkog sveta sa umetnicima, kao što su Ričard Sera i Džozef Bevis, koji su pokušali da ožive fizički svet sa idejom i intelektualni svet sa fizičkim. Kako arhitekte oblikuju fizički svet više nego iko očigledno je da je pažljivo razmatranje između ideja i fizičkog u nedostatku.
Onih malo, međutim, su inspiracija i stvaraju set (poprište, pozornicu) u kome naši životi postaju bogatiji, raznovrsniji i ugodniji. Upravo preko pažljive koncetracije i obzira kroz projektni proces ka stvaranju prostora, svetlosti i umetnosti, Dejvid Čiperfild postiže svoj cilj.
„Design Store“ reflektuje većinu ideja u Čiperfildovom dizajnu sa promišljenom sukcesijom prostora, kako spoljašnjeg tako i unutrašnjeg. Ne podseća nas toliko na prostor za prikazivanje stvari za kupovinu, već kao kontemplativna sredina koja transcedentuje svoj „tip“.
Kontrola prirodne svetlosti je dominantna, posebno u isticanju pravog kvaliteta materijala (opet principijalno beton, čelik, staklo i drvo), zauzvrat stvarajući i uticajući na raspoloženje i karakter prostora.
Kao Ando, Dejvid Čiperfild radi sa ograničenom paletom, stvarajući tako moćne, sadržajne prostore koji su rođeni iz pažljivog obzira njihovih efekata na ljudsko iskustvo i razumevanje.
Iz ovog početka, Čiperfild dolazi do svog cilja, cilj koji je moguć posredstvom (kroz) materijal, osvetljenje i volumen koji egzistiraju u centru arhitektonske veštine.
„Sve počinje sa prostorom. Praviti prostor je prva motivacija, prva odgovornost, prvi problem. Prostor daje formu, prostor daje plan. Plan nije tvorac, on je dijagram za prostorne ideje.“ Dejvid Čiperfild
„Mislim da postoji dva načina za ocenjivanje arhitekture: jedan je njen izgled; drugi je koje su joj ambicije.“ Dejvid Čiperfild
Manifestacija misli
Jedan od najinteresantnijih delova Čiperfildovog opusa, i oblasti u kojoj je ostavio trag devedesetih, je spašavanje ideja arhitektonske istorije i tipologije od modernističkog funcionalizma i od upotrebljivosti postmodernizma. Njegov rad izbegava upotrebu gracioznih oblikovanja, i okarakterisana je upotrebom apstraktnih domaćih formi, kao što je iskrivljeni krov „Henley river & Rowing Museum“ ili dvorišta njegove zgrade za Tojotu u Kjotu u Japanu.
„Tehnologija projekta je prevođenje zamišljenog u realno. Arhitektonska forma rezultat je odnosa ideja o samoj formi i načinu njenog nastanka". Hercog i De Muron
Građevina je manifestacija misli, kao što je forma način vizuelne komunikacije. Forma fiksira momenat viđenja i daje objektu moć odupiranja vremenu i navici. Dejvid Čiperfild je uspeo da obezbedi svojim delima moć odupiranja vremenu i navici.
„Stvari moraju da imaju značenje. Nije mi bitno kako nešto izgleda, ali ono mora da znači nešto. Ne samo intelektualno značenje ; nije samo tekst koji neki pametni arhitekta napiše zašto je uradio ono što je uradio, već je metod kojim neko delo može značiti nešto izvan arhitektonske zajednice.“ Dejvid Čiperfild
Linkovi:
- David Chipperfield - http://www.davidchipperfield.co.uk/
- Tema jeseni 2007 - RIBA Stirling Prize - link
