Od tradicionalne do savremene seoske kuće na obroncima Zlatibora

U Podrinju i Šumadiji posle 1820. godine razvija se kuća od drveta, brvnara. Ona u ovo vreme gubi oblike ranijih brvnara, i stvaraju novi tip, tzv. "Osaćanke", po majstorima iz bosanskog sela Osat. Po ugledu na gore opisane „osaćanke“ nastala je modifikovana tradicionalna seoska kuća prilagođena savremenim tokovima života.

Glavna razlika se ogleda, svakako, u primeni savremenih materijala i moderne tehnologije građenja.

Tradicionalna seoska kuća 

U Podrinju i Šumadiji posle 1820. godine razvija se kuća od drveta, brvnara. Ona u ovo vreme gubi oblike ranijih brvnara, koje su gradili seljaci, svaki za sebe, i po ugledu jedni na druge.

Stvara se novi tip, takozvane „osaćanke“, nazvane po majstorima, graditeljima iz bosanskog kraja Osata. Po nekim tumačenjima, brvnara „osaćanka“ se razvila iz grube šumske lubare, postepenom konstruktivnom i prostornom evolucijom.

Suri ton stare hrastovine od koje je izgrađena, ostavlja na posmatrača ozbiljan, strog, gotovo surov prvi utisak. Visoki krov na kome se ocrtavaju horizontalni redovi šindre pokriva dubokom strehom niske zidove od brvana. Okomite spojnice na pokrivaču odudaraju od vodoravnih spojnica na zidovima. Plastične drvene veze brvana na uglovima jasno ocrtavaju oblik zgrade.

Nad visokim slemenom kuće ponekad se nadvija i dimljak sa „kapićem“. Sve to deluje usklađeno jer je reč o čistom izrazu građenja u drvetu, u koje se nije uvukao ni najmanji uticaj sa strane, niti se oseća ma kakva izveštačena težnja za posebnim izrazom. Kuća je prilagođena raznim tipovima terena. Zidovi se uzdižu nad kamenom stopom i formiraju, najčešće, jednoprostor. Daljim razvitkom dolazi do udvajanja prostora čime se dobija prostorija namenjena spremanju i čuvanju hrane, kao i odvojeni prostor namenjen spavanju.
                       
Što se konstrukcije otvora tiče, razlikujemo dve vrste ugradnje vrata. Prvi se odnosi na postupak izrade otvora u kamenoj gradnji, dok se drugi odnosi na tesarski postupak, tj. obezbeđivanja otvora za vrata u drvenoj gradnji. Po istom principu rađeni su i otvori za prozore. Veličina prozora odrećivana je empirijski, iz razloga surove zimske klime.

Savremena seoska kuća

Po ugledu na gore opisane „osaćanke“ nastala je modifikovana tradicionalna seoska kuća prilagođena savremenim tokovima života. Glavna razlika se ogleda, svakako, u primeni savremenih materijala i moderne tehnologije građenja. Temelji su izrađeni od armiranog betona za razliku od tradicionalne kuće gde su temelji od kamena.

Zidovi su rađeni od opekarskih proizvoda sa savremenim termoizolacijama i finalnom obradom malterom (bavalit fasada). Krov je rađen po etno motivima tradicionalne seoske kuće  na šta ukazuju približni nagibi krovnih ravni kao i prisustvo „kapića“. Krovni pokrivač obložen je crepom savremenih karakteristika koji štiti od niskih temperatura i vlage.

Otvori u zidovima su rađeni po savremenim načinima ugradnje vrata i prozora. Primetno je da je broj prozora, kao i njihova površina veća , što je moguće uraditi zbog primene savremenih izolacionih materijala. Radi zadržavanja etno motiva savremene seoske kuće stolarija je rađena od drveta, kako bi potsećala na ranije tesano hrastovo drvo.

Postament kod tradicionalnih seoskih kuća rađen od kamena ,dok je ovde prikazan kao deo fasade obrađen u rustičnom kamenu, ističući tako povezanost sa prošlošću. Dimenzije objekata savremene seoske arhitekture su veće zbog potreba savremenog života.

Funkcionalna organizacija kuće sastoji se iz najmanje dve zone, dnevne i noćne. Neretko zoniranje dnevne i noćne zone se vrši po etažama, gde je dnevna zona u prizemnom delu kuće,  dok je noćna zona na spratu.