Zelena zgrada je bolja zgrada, a bolja zgrada košta više. Priprema i podnošenje zahteva za sertifikaciju i kvalitetnija izrada specifičnih detalja zgrade predstavljaju dodatne troškove, ali ovi će troškovi u određenom vremenskom intervalu biti nadoknađeni.
Sa druge strane, troškovi zgrade koja nije građena po ovim principima nastaviće da rastu uzlaznom krivom tokom celog veka upotrebe objekta.
Autor teksta, arhitekta, Ann V. Edminster, direktorka je u firmi Design Avenues, Pacifica, Kalifornija, link na kraju. |
Kada god držim predavanje o zelenim zgradama, neko iz publike uvek postavi neizbežno pitanje: „Koliko one koštaju?“. Nakon što sam bezbroj puta odgovarala na ovo pitanje, shvatila sam da se cela priča vrti oko tri pitanja:
- Koliko košta dobijanje sertifikata za zelene zgrade?
- Koliki su troškovi obrazovanje i usavršavanja na ovom polju?
- Koliko bi koštao prelazak na nove standarde gradnje?
1. Platite za sertifikat – dobijate dokaz o kvalitetu
Prvo pitanje jedino je na koje postoji jednostavan odgovor. Zeleni sertifikat košta onoliko koliko kaže telo koje taj sertifikat izdaje. To je obično zaista mali deo ukupne cene projekta i kreće se od nekoliko stotina do nekoliko hiljada dolara.
Ovo zavisi od tipa objekta, lokacije, rokova, i naravno, količine tehničke podrške za pripremu dokumenata za sertifikaciju koja vam je potrebna (što više iskustva sa sertifikacijom imate to će vam trebati manje konsultacija).
Ono što se često previđa jeste da najveći deo ove cene odlazi na inspekciju građevine na licu mesta. Sa druge strane, ovo je osnovna aktivnost kojom se potvrđuje kvalitet gradnje. Upravo ovakva, stroga i detaljna kontrola izvedenih radova, jeste ono što najčešće nedostaje u građevinskoj praksi. Zato ovo predstavlja dobru investiciju.
2. Usavršavanje i obrazovanje na polju zelene gradnje
Drugi trošak, koji je najteže odrediti sa većom preciznošću, može se posmatrati i na način na koji će najveći broj poslovnih ljudi momentalno prigrliti: organizacije (firme) moraju biti sposobne da rutinski prevazilaze promene bilo koje vrste. Ovo je uobičajena cena za opstanak u poslu.
Ova uobičajena kriva troškova za usavršavanja pokriva nekoliko segmenata: izgradnja odnosa sa novim dobavljačem, pronalaženje i obrazovanje novih radnika, anlaiza novijh proizvoda i tehnologija, upoznavanje sa novim zahtevima propisa, itd. Svi ovi troškovi vrlo brzo povrate ulaganje.
Ono što je primetno kod troškova za usavršavanje jeste da se obično vezuju naročito za oblast zelene gradnje. Međutim, ukoliko rešite da prihvatite ovu vrstu ulaganja, svesni ste da je zelena gradnja pravac kojim se kreće industrija, i da ćete na taj način poboljšati svoje šanse na tržištu.
Ovi troškovi ne razlikuju se od uobičajenog procesa stalne edukacije, unapređenja literature za komunikaciju sa tržištem ili kreiranje novog sajta kompanije.
3. Koliko košta put od tačke A do tačke B
Treća grupa troškova može biti izračunata, ali ne postoji odgovor koji važi za sve. Visina troškova zavisi od tačke sa koje počinjete i tačke do koje želite da dođete. Građevinska praksa zasniva se na objektima sa punim spektrom kvaliteta – od onih koji ispunjavaju osnovne standarde (često na granici legalnog), do objekata koji ne troše energiju na godišnjem nivou (net zero). Zato je put od tačke A do tačke B uvek relativan.
Ovo je kao kada želite da fabrika automobila Zastava proizvodi automobile Fiat. Fabrici Pežoa ovo bi bilo jednostavno, ali za Zastavu su u tom slučaju potrebna ulaganja (parafraza portala Gradjevinarstvo.rs – u originalu su Hyndai, Honda i Hummer).
Slično ovome, oni koji grade obične kuće prema minimalnim standardima, ukoliko žele da grade zelene zgrade moraće mnogo da ulože u savladavanje novih zadataka. Sa druge strane, oni koji su već u poslovima izgradnje zgrada, sa iznalaženjem načina da postanu efikasniji moći će da grade zelene zgrade bez prevelikog opterećenja za poslovanje firme, koje će vremenom postajati sve manje.
Na primer, na početku je najjednostavnije za ovakve investitore da smanje neka ulaganje u objekat, ali da povećaju njegov kvalitet. Na primer, moguće je uložiti više u termoizolaciju, bolje prozore, više kontrole prilikom ugradnje i završne obrade (zaptivanja), ali time sa druge strane može da se uštedi na kapacitetu KGH sistema.
Čak i kada dođe do većeg početnog ulaganja može se izračunati period u kom će ono biti isplaćeno.
Zelena zgrada je investicija a ne trošak Dakle, odgovor na pitanje koliko košta zelena zgrada zahteva da kažete tačno koje ćete zelene tehnologije uključiti u projekat, koje ćete proizvode koristiti umesto dosadašnjih, i kolika je cena nove u odnosu na staru specifikaciju. Ovaj proces zasniva se na sakupljanju informacija od zaposlenih, konsultanata, podizvođača. Zatim se radi proračun troškova ali sa uključenom cenom povraćaja novca kroz uštede energije i vode. Ovakav proračun je naročito važan za projekte u kojima bordu investitora treba da se predstave ideje novog pristupa u realizaciji projekata. Kada je reč o manjim građevinskim firmama, jednostavno razumevanje koje promene treba napraviti da bi se došlo do zelene gradnje, dovoljno je. U svakom slučaju morate uvideti gde ste i gde želite da stignete na pomenutoj skali Zastava-Fiat-Pežo. Naravno, ukoliko rešite da unapredite liniju svoje proizvodnje ne možete očekivati da vas i proizvod košta isto, ili da ga možete prodati po istoj ceni. To više nije isti „automobil“ - sada je u višoj klasi. |
Linkovi:
- Design Avenues - www.designavenues.net
- Tržište zelene gradnje u SAD u 2011. godini - procene i očekivanja - klikni na link