Principi izgradnje deponija i logistika upravljanja otpadom

Izgradnja deponija po savremenim pravilima gradnje infrastrukture nije prosto kopanje velike rupe u zemlji ili određivanje parcele na kojoj će se slagati brdo otpada.

Osnove izgradnje deponija

Deponije moraju biti izgrađene tako da spreče bilo kakav kontakt odloženog otpada industrijskog, mineralnog ili organskog porekla sa zemljištem, to jest, one moraju biti u potpunosti izolovane. Zašto?

Istina je da mi ne znamo, niti možemo da pretpostavimo, kakva sve hemijska jedinjenja i koja količina teških metala može nastati kada se na jednom mestu nađu različite vrste otpada: kućna hemija, prehrambena ambalaža, supstance iz tehničkih uređaja, bojene tkanine, lepkovi, itd.

Atmosferska voda koja padne na deponiju ta jedinjenja može sprati i odvesti ih dalje u zemljište i vode čime negativan uticaj deponije postaje dugotrajan i nepredvidiv proces. Zato se lokacija predviđena za odlaganje otpada mora u potpunosti izolovati geomembranama, drenirati i ventilirati cevima.

Izolacija podrazumeva i korito deponije kao i njen pokrivni sloj nakon ispunjenja kapaciteta u jednom delu ili na celoj deponiji. Pored geomembrana važno je koristiti i geotekstile koji služe za filtriranje gasova i fluida koji nastaju u deponiji, to jest za zaštitu protočnosti cevovoda sistema za drenažu i ventilaciju. Naravno, u skladu sa tehničkim karakteristikama tla, najčešće primenjujemo i geomreže, naročito u pokrovnom sloju brane. 

Njima armiramo tlo da ne bi došlo do pojave klizišta usled nepredvidivih karakteristika jezgra deponije. Ovakvi slučajevi su se dešavali u Evropi i sanacija kolapsa deponije košta dva i više puta više od njene valjane izgradnje.

Takođe, dobrom drenažom osnove zemljišta na lokaciji deponije mora se osigurati da usled potiska podzemnih voda ne dođe do pojave klobučenja membrane na dnu deponije. Više o materijalima za izgradnju deponija pisali smo u broju 7 u rubrici fokus - Geosintetika.

Gasove koji nastaju u zapečaćenoj deponiji možemo sprovesti cevovodima i koristiti kao dopunsko gorivo u termoelektranama. Takođe, nakon dve do tri decenije od trenutka kada je deponija zapečaćena, zavisno od vrste otpada, ona postaje potencijalni izvor biogoriva i prava na njeno korišćenje u ove svrhe plaćaju se po istom principu kao i prava na eksploataciju rudnika, kamenoloma i drugih resursa.

Logistika upravljanja otpadom

Zbog kompleksnog sistema upravljanja otpadom koji treba da zahvata sve vrste zagađivača, kao i zbog velikih ulaganja u prateću infrastrukturu, važno je uraditi dobru procenu troškova logistike. Kao optimalni kapacitet jedne deponije uzima se brojka od oko 300.000 ljudi. S obzirom da većina naših gradova ne prelazi nekoliko desetina hiljada stanovnika, u Srbiji se primenjuje i koncept regionalnih deponija gde se sakuplja otpad iz većeg broja mesta.

Nekoliko ovakvih deponija kod nas trenutno je u različitim fazama izgradnje. Na primer, deponija u Kaleniću biće deveta u Srbiji sa regionalnim karakterom i opsluživaće 10 opština i grad Valjevo. Cena izgradnje ove deponije iznosiće oko 22 miliona evra (i zbog visine investicije jasno je da grešaka prilikom izgradnje ne sme biti). Strategijom o upravljanju otpadom, predviđeno je da u republici u narednih deset godina bude izgrađeno njih 24 (više na www.gradjevinarstvo.rs).

Međutim, problem sa zbirnim deponijama jeste transport, pa se mora uraditi detaljan proračun troškova. Da li je isplativije direktno sa ulica klasičnim kamionima za sakupljanje otpada vršiti i transport na deponiju, ili je bolje rešenje formirati lokalne centre za razvrstavanje, kompresovanje, vraćanje na ponovnu upotrebu ili reciklažu dela otpada, a zatim ostatak transportovati većim kamionima, rečnim putem ili železnicom?

Transport u velikoj meri utiče na potrošnju energije i zagađenje životne sredine (pogledati tekst o uticaju teških metala u ovom broju), te se u ovom sektoru upravljanja otpadom dobrim menadžmentom mogu napraviti značajne uštede.

I na kraju, ili na početku, izvor otpada – domaćinstva, industrija, privreda, po-ljoprivreda... Nemoguće je postići visok stepen efikasnosti u upravljanju otpadom (ili resursom) bez široko rasprostranjene svesti o njegovom značaju, vrstama, mogućnostima...

Relativno je jednostavno rešiti problem otpada koji dolazi iz sektora privrede i industrije: zakonima, propisima, kontrolama, rigoroznim kaznenim sistemom i efikasnim sudskim procesuiranjem prekršilaca. Naravno, mi i do tog nivoa imamo još mnogo da radimo, ali, sve i kada to postignemo nećemo biti ni na pola puta ukoliko ne uložimo u obrazovanje.

Nije dovoljno postaviti kontejnere za sakupljanje jedne ili više vrsta otpada. Ukoliko stanovništvo nije svesno i nije spremno da učestvuje u zaštiti resursa iz svog neposrednog okruženja, države i planete, kad-tad sistem koji se oslanja na zakonska ograničenja prestaće da bude efikasan.

Najvažnije ulaganje jeste ulaganje u obrazovanje, jer, ono što postignemo sa mladim generacijama danas biće najvažniji resurs u narednim decenijama. Oni će biti sudije, inspektori, kontrolori, projektanti, hemičari, vođe postrojenja... i naravno, učitelji i primeri narednim generacijama.

Linkovi:

• Mega-sistemi upravljanja otpadom - komunalni sistem grada Los Anđelesa - https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1205/820/mega-sistemi-upravljanja-otpadom-komunalni-sistem-grada-los-andjelesa
• Upravljanje otpadom – Smanjenje potrošnje, ponovna upotreba i reciklaža - https://www.gradjevinarstvo.rs/tekstovi/1204/820/upravljanje-otpadom-%E2%80%93-smanjenje-potrosnje-ponovna-upotreba-i-reciklaza