Građevinski roboti postali su standardna pojava na gradilištima širom sveta. Decenijama su uspešno radili u kontrolisanim uslovima u fabrikama, a sada su spremni za manje predvidiva okruženja na gradilištima.
Jaibot (Foto: Hilti)
Brojni su razlozi za ovu promenu - građevinski radovi su naporni ljudima i uključuju mnogo opasnosti, a sve nestabilnija klima smanjuje broj mogućih radnih sati na otvorenom. Uz to, automatske mašine mogu da nadomeste nedostatak radne snage ili rade dosadne zadatke koji uključuju mnogo ponavljanja.
Ipak treba uzeti u obzir da je rad na terenu zaista izazovan za robote, jer je građevinsko okruženje potpuno drugačije od fabričkog.
Oglas
Jiansong Zhang, docent tehnologije upravljanja građevinskim radovima na Univerzitetu Purdue, navodi da na gradilištu postoji mnogo faktora koji su robotu nepoznati, a mora efikasno da usvoji. Za to je potrebna naprednija tehnologija za senzorsko opažanje i rezonovanje od onih koje se obično koriste u fabrici.
Primena algoritama za računarsku viziju omogućava robotskim sistemima sofisticiraniju svest o svom fizičkom okruženju. Zahvaljujući ovome roboti mogu da prate prepreke i opasnosti dok ostaju u bliskoj usklađenosti sa podacima modelovanja informacija o građevinama (BIM). Ovakav napredak doveo je širenja spektra robota koji sada rade zajedno sa ljudima.
IronBOT i TyBOT
Advanced Construction Robotics ima dva robota koji tokom izgradnje pomažu u postavljanju armature. Njihov IronBOT može da pomera i postavlja na predviđena mesta uzdužnu i poprečnu armaturu. Sistem sa dizalicom može postaviti preko 2.200kg armature na sat u dužinama od 3 do 18m. Proizvođač navodi da je robot operativan već prvog dana na gradilištu jer mu nije potrebno prethodno mapiranje ili kalibracija.
Njegov partner TyBOT vezuje horizontalne spojeve armature pomoću žice i može izvršiti 1.200 vezivanja na sat. Oba robota mogu da rade 24/7, bez obzira na vremenske uslove, a u tandemu rade duplo brže od ljudi.
TyBOT (Foto: Advanced Construction Robotics)
Spot
Spot, antropomorfni android kompanije Boston Dynamics, je verovatno najpoznatiji građevinski robot. U pitanju je svestrana dinamička senzorska platforma koja može konstanto da patrolira gradilištem, uočava opasnosti i nadgleda opšte operacije.
Spot (Foto: Boston Dynamics)
Ova četvoronožna mašina ima potpuni sferni pregled i agilnost za navigaciju po neravnom terenu, a proizvođač ovo naziva atletskom inteligencijom. Može da ponese i do 14kg dodatne opreme, poput ruke koja može da otvara vrata.
Upravljanje robotima na gradilištu moguće je putem softverske platforme Orbit.
Jaibot
Jedan o napornih poslova koji zahtevaju preciznost takođe može biti prepušten robotima. U pitanju je bušenje koje iziskuje dosta ponavljanja i zamorno je naročito kada su u pitanju plafonske instalacije.
Zato je Hilti je napravio Jaibot, poluautonomnog robota koji označava i buši rupe za postavljanje unutrašnjih završnih obloga, a koristi se i za mehaničke, vodovodne i električne instalacije.
Programiranje ove mašine može da uključuje i detaljne informacije kao što su lokacije za bušenje rupa, prečnici i dubina, a ima i integrisan sistem za uklanjanje prašine. Jaibot koristi Autocad ili Revit fajlove, a bez punjenja može da radi osam sati.
FieldPrinter
Dusty Robotics FieldPrinter funkcioniše kao mobilna štamparska glava i tlo pretvara u nacrt dizajna. Ovaj mali robot u obliku kutije idealan je za unutrašnju gradnju, jer štampa linije, tačke i tekst iz DWG i CSV fajlova pravo na postojeću ploču.
FieldPrinter (Foto: Dusty Robotics)
Za različite građevinske sisteme mogu se upotrebiti prilagođeni stilovi linija. Po završetku rada, robot izveštava o sprovedenim aktivnostima.
FieldPrinter je korišćen za obeležavanje parking mesta na aerodromu LAX i zahvaljujući njemu ušteđeno je gotovo 7.000 radnih sati.
Rufus
Još jedan težak posao koji uključuje i rizik od pada je pokrivanje krovova. Kompanija Renovate Robotics proizvela je Rufus, robota koji postavlja asfaltne šindre na stambene krovove. Kada se postavi podloga i krov postane otporan na vremenske uslove, Rufus započinje rad.
Na uglovima kosog krova postavljaju se ankeri pomoću kojih se vezuju kablovi koje robot koristi za navigaciju. Rufus postavlja i zakiva pojedinačne šindre, tražeći dodatne zalihe kada je potrebno. Asfaltne šindre nalaze se na oko 75% krovnih projekata godišnje, pa bi Rufus mogao biti veoma tražen.
Zaključak
Na osnovu navedenih primera može se zaključiti da robotika nalazi široku primenu u građevinarstvu. Ove tehnologije zahtevaju ljudsku intervenciju, smanjuju fizički napor i opasnost pri radu. Ipak, otvaraju se važna pitanja o optimalnoj interakciji između ljudi i mašina, povećavaju se zahtevima za obukom, ali i privatnosti može biti ugrožena zbog kontinuiranog nadzora i praćenja.
U SAD se do 2030. godine očekuje porast korišćenja građevinskih robota za 17,5% i njihovo sve veće korišćenje je neminovno.
