Država razmatra model subvencionisanja termičke izolacije kuća, kako bi se smanjio utrošak energije i povećala energetska efikasnost.
To predstavlja jedan od pokušaja da država odgovori na krizu pa je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja koncept subvencija izložilo premijeru i ministru ekonomije.
Srbija troši po glavi stanovnika 40 odsto više energije za grejanje i hlađenja nego što je evropski prosek. Jedan od razloga je to što je, prema proceni, između 300 i 400 hiljada kuća u zemlji energetski neefikasno, jer nemaju izolaciju zidova - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji „Zelena ekonomija - put ka energetskoj nezavisnosti“ u organizaciji Danas konferens centra Oliver Dulić, ministar životne sredine i prostornog planiranja.
On je dodao da nikada nije stvoren osećaj i potreba da se kuće izoluju i učine energetski efikasnim, jer „nam grejanje i hlađenje nije bilo skupo“. Ministar Dulić je naveo da rešenje trenutno nije u povećanju cene struje, koja je još uvek socijalna kategorija. On je naglasio da je glavni problem u modelu subvencionisanja izloacije za kuće predstavlja način finansiranja, o kome bi trebalo da se razgovara i sa elektroprivredom.
- Na razdelu budžeta mog ministarstva postoji obezbeđeno dve milijarde dinara za subvencionisano finansiranje stanogradnje i moguće je da ćemo deo tih sredstava odvojiti i za ove namene. Za izolaciju jedne kuće od 100 metra kvadratnih, sa materijalima koji su isključivo domaće proizvodnje, potrebno je oko 2.500 evra što nije mnogo ako se posmatra ušteda energenata koja se postiže u periodu od nekoliko godina.Taj model subvencionisanja, pored uštede energije i povećanja energetske efikasnosti, pokrenuo bi proizvodnju građevinskog materijala i povećao zapošljavanje građevinskih radnika - naglasio je Dulić.
Ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol podsetio je da je prva velika naftna kriza nastupila 1973. godine a druga kada je barel „crnog zlata“ skočio na rekordnih 150 dolara po barelu što predstavlja neospornu činjenicu da je fosilnih goriva sve manje i da nafte jednog dana više neće biti.
Zbog toga ali i svog geopolitičkog položaja Izrael izdvaja dosta sredstava za razvoj obnovljivih izvora energije. Ta zemlja je već dugi niz godina lider u proizvodnji OIE a zahvaljujući zakonskim izmenama omogućena je njihova izgradnja i na teritoriji Izraela.
Tako se sada koristi solarna energija i drugi izvori OIE a energetska efikasnost je unapređena u recilklažom otpada.
Izrael je zemlja koja obraća veliku pažnju na zaštitu životne sredine s obzirom na veliku gustinu naseljenosti pa je shodno tome sklopljen ugovor sa francuskom kompanijom Reno o proizvodnji električnih automobila. Prvi primerci tih vozila u Izrael će biti upućeni već početkom sledeće godine.
Reč je o vozilu Reno fluens. Izrael će ujedno postati i prva zemlja u kojoj će se razviti mreža stanica na kojima će vozači moći da razmene baterije za svoje automobile.
Pavle Banić, direktor divizije Bilding tehnolodžis Simens Srbija ističe da je ta kompanije veoma energetski svesna što pokazuje i u praksi.
On je istakao da je u vlasništvu Simensa fabrika za proizvodnju komponentni za vetrogeneratore Loher elektro Srbija smeštena u Subotici koja zapošljava oko 1.000 radnika.
Prema njegovim rečima Simens na svetskom nivou proizvodi oko 60 odsto komponenti za sve vetrogeneratore i izrazio je nadu da će u Suboticu u budućnosti biti rađene komponente za vetrogeneratore i za one koji budu hteli da koriste energiju dobijenu iz vetra u Srbiji.
Banić je podsetio da je u vlasništvu Simensa i kompanija za proizvodnju sijalica OSRAM koja proizvodi štedljive sijalice koje su energetski mnogo efikasnije od običnih i znatno manjoj meri emituju staklične gasove.
Rade Pribićević, predsednik Upravnog odbora Sekopaka obavestio je prisutne na konferenciji da je ta kompanija postala prvi operater sistema upravljanja amabalažnim otpadom u Srbiji. Ministrastvo životne sredine i prostornog planiranja izdalo je dozvolu Sekopaku na pet godina.
U tom periodu Sekopak će vršiti sakljupnje svih vrsta ambalažnog otpada (plastiku, papir, staklo, metal i drvo), i u saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim sakupljačima graditi sistem za upravljanje ambalažnim otpadom.
Sekopak je do sada potpisao ugovore o saradnji na polju upravljanja ambalažnom otpadom sa lokalnim samoupravama i komunalnim preduzećima u Nišu, Leskovacu, Čačaku, Gornjem Milanovacu, Subotici i Somboru.
Milan Belin, generalni direktor Reno nisana Srbija istakao je da ta kompanija razvila proizvodni program električnih automobila i da je već pimljeno 13 hiljada narudžbi za automobil nisan lif koji bi u prodaji u Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama trebalo da se pojavi do kraja ove godine a u nekoliko evropskih država početkom 2011. Do kraja godine reno će proizvesti još tri modela vozila na struju.