Most Hong Kong-Žuhaj-Makao (HZMB), koji se prostire na 55 kilometara, predstavlja jedno od najvećih građevinskih dostignuća modernog doba. Ovaj spektakularni infrastrukturni projekat, vredan 18,8 milijardi dolara, uključuje tri viseća mosta, podvodni tunel i četiri veštačka ostrva. Osmišljen je da izdrži ekstremne vremenske uslove, od intenzivne sunčeve svetlosti do korozije izazvane morskom vodom, kao i razorne tajfune koji svake godine pogađaju obalu Kine.
Most Hong Kong-Žuhaj-Makao (Foto: YouTube/The B1M/screenshot)
Međutim, ono što posebno privlači pažnju jeste inovativna upotreba bambusa, prirodnog i ekološki prihvatljivog materijala, u izgradnji veštačkih ostrva ovog mosta. Sa čak 20.000 kvadratnih metara bambusovih panela, projekat dokazuje da održivi materijali mogu izdržati ekstremne uslove i igrati ključnu ulogu u modernom građevinarstvu.
Bambus – obnovljiv resurs sa ogromnim potencijalom
Kina je vodeći svetski proizvođač bambusa, sa proizvodnjom koja je 2022. godine premašila 4,22 milijarde stabala. Ovaj brzorastući resurs koristi se u različitim industrijama – od nameštaja i tekstila, do inovacija u građevinarstvu.
Oglas
U 2023. godini, ukupna industrijska vrednost bambusa u Kini dostigla je 74,2 milijarde dolara, što ukazuje na njegov rastući značaj u održivoj ekonomiji.
Zahvaljujući svojoj izdržljivosti, lakoći i ekološkoj održivosti, bambus sve češće postaje ključni materijal u velikim infrastrukturnim projektima. Njegova primena u mostu HZMB pokazuje kako inovativne tehnologije mogu da produže vek trajanja prirodnih materijala i učine ih otpornim na nepovoljne vremenske uslove.
Otpornost bambusa na vremenske neprilike
Od otvaranja mosta 2018. godine, bambusovi paneli na veštačkim ostrvima pokazali su izuzetnu otpornost. Uprkos jakom suncu, morskoj soli i tajfunima, oni i dalje izgledaju gotovo netaknuto. Ova dugovečnost postignuta je zahvaljujući posebnoj tehnici obrade bambusa, koju je razvio tim istraživača sa Univerziteta za šumarstvo u Nanđingu.
Profesor Lou Zhicao objašnjava da bambus, iako brzo raste, prirodno sadrži hranljive materije koje ubrzavaju njegovu razgradnju. Kako bi se to sprečilo, naučnici su razvili posebnu termičku obradu koja uklanja ove supstance, ali pritom zadržava strukturalnu čvrstoću bambusa.
Ova metoda značajno smanjuje vreme obrade i omogućava materijalu da odoli vremenskim neprilikama najmanje pet godina, bez dodatnih tretmana protiv plesni i truljenja.
Održiva budućnost građevinarstva
Pored termičke obrade, istraživači su osmislili i ekološki prihvatljiv lepak sa niskim emisijama formaldehida i fenola, čime se smanjuje negativan uticaj na životnu sredinu.
Profesor Lou ističe da je Kina ne samo najveći proizvođač bambusa, već i lider u njegovoj obradi i tehnološkim inovacijama. On naglašava da industrija treba da se usmeri ka automatizaciji i pametnoj proizvodnji, kako bi zadržala globalnu konkurentnost.
Primena bambusa u građevinskim projektima poput mosta HZMB potvrđuje da održivi materijali mogu biti i funkcionalni i dugotrajni. Kineski inženjeri pokazuju kako se tradicionalni resursi mogu prilagoditi modernim potrebama, čime se otvara prostor za još širu upotrebu prirodnih materijala u budućnosti.
Jedna od interesantnih karakteristika kineskih gradilišta jeste i primena bambusovih skela.
