Naučnici sa Univerziteta u Mančesteru tragali su za materijalom koji bi mogao da se koristi za gradnju na Marsu i Mesecu i tako napravili materijal sličan betonu koji su nazvali StarCrete.
StarCrete je duplo jači od običnog betona (Foto: Aled Roberts)
Ovaj građevinski materijal bio bi napravljen od regolita sa Marsa ili Meseca, soli i krompirovog skroba napravljenog za ishranu astronauta.
Prvi prototipovi materijala stvoreni su od soli, krompirovog skroba i simulirane Marsove prašine formirane od vulkanske stene. Istraživači navode da je ovako dobijeni materijal duplo jači od običnog betona.
Oglas
Smatraju da bi on bio pogodan za zidanje zgrada koje bi mogle odoleti surovim uslovima u svemiru. Aled Roberts, jedan od istraživača, ističe da su za zaštitu od solarnih vetrova, kosmičkih zračenja i meteorita koji se kreću brže od metka, iako veličine zrna graška, potrebni izuzetno debeli zidovi i plafoni.
On navodi da je StarCrete idealan jer se lako pravi, a svi sastojci su dostupni.
Tim ističe da je izgradnja infrastrukture u svemiru izuzetno skupa i teško izvodljiva. Zato je njihov cilj stvaranje pristupačnog građevinskog materijala koji se u svemiru može napraviti pomoću minimalne opreme.
Sastojci (Foto: Aled Roberts)
Kompanija Exolith Simulants, specijalizovani proizvođač materijala, pravi imitaciju prašine sa Marsa koja je korišćena u istraživanjima. U pitanju je prah stvoren eksplozijom vulkanske stene koji liči na regolit - nekonsolidovani materijal koji pokriva temeljnu stenu na Marsu.
StarCrete se sastoji od oko 5 odsto krompirovog skroba i 95 odsto simuliranog marsovskog tla, zajedno sa "prstohvatom soli".
Testiranjem materijala sa simuliranom Marsovom prašinom utvrđena je čvrstoća na pritisak od 72 megapaskala, a to je više nego duplo jače od običnog betona, naveo je tim istraživača. Međutim, verzija u kojoj je korišćena prava Mesečeva prašina imala je snagu od 91 megapaskal.
Interesantno je da su ovi naučnici pre upotrebe skroba probali da kao vezivno tkivo koriste krv astronauta. Dobijeni materijal imao je čvrstoću na pritisak od oko 40 megapaskala, ali su istraživači zaključili da ova opcija nije baš izvodljiva. S obzirom na činjenicu da će se skrob proizvoditi kao hrana za astronaute, njegova upotreba je bila logična.
Roberts ističe da je cilj projekta pronalaženje načina da se StarCrete na Zemlji koristi kao alternativa betonu u cilju smanjenja emisija štetnih gasova.
