„Živi gradovi“ je novo brendiranje u okviru integrisane ideje građevinske kompanije Arup o održivim gradovima koji uključuju prirodu kao zelenu infrastrukturu, a koje je pokrenuto u okviru novog izveštaja i knjige „Cities Alive: Rethinking Green Infrastructure“ (Živi gradovi: preispitivanje zelene infrastrukture). Knjiga je napisana kao kombinacija izjavne vizije i manifesta od strane timova „Foresight + Research + Innovation“ kompanije Arup, i ona je podržana od strane Instituta za pejzažnu arhitekturu i Kraljevskog botaničkog društva Velike Britanije.
Knjiga pokazuje kako stvaranje povezanih gradskih ekosistema i inkorporiranje zelene infrastrukture sa maštovitim dizajnom može da pomogne u stvaranju zdravijih, sigurnijih i prosperitetnijih gradova. Ona predstavlja poziv projektantima i političarima kako bi zelena infrastruktura imala mnogo više uticajniju ulogu u projektovanju i planiranju gradova i urbanih sredina.
Zelena infrastruktura obuhvata sve od otvorenih prostora, prirodnih područja, šuma i parkova; zelenih ulica, trgova i javnih prostora; održivih sistema za odvodnjavanje i zdravih vodotokova, biciklističkih i pešačkih staza unutar gradskih sredina; do zelenih krovova, zidova i fasada manjih obima.
„Profesija mora temeljno da preispita ‘zeleno’, ne kao opcionalni dodatak, poželjno unapređenje ili savesno naginjanje ka biodiverzitetu, već kao osnovni deo rešenja“, kaže Sju Ilman (Sue Illman), predsednica Instituta za pejzažnu arhitekturu Velike Britanije. „Mi težimo tehnologiji za rešavanje naših problema, ali sada moramo jednako da shvatimo i prihvatimo moć sa kojom priroda može da doprinese urbanoj tehnologiji i nauci.“
Dokument poziva na pet ključnih uslova koji karakterišu žive, ili regenerativne, gradove:
- Priznavanje da je ozelenjavanje gradova više od estetskog razmatranja, već osnovni deo urbanog ekosistema koji poboljšava društvenu interakciju i fizičko i mentalno zdravlje;
- Pejzaži moraju biti napravljeni tako da obavljaju višestruke zadatke - od prostora za socijalnu interakciju do sredstva za ublažavanje posledica klimatskih promena;
- Mnogo više mašte među projektantima i dizajnerima u predviđanjima strateških projekata za grad i osmišljavanje upotrebe postojećih malih prostora;
- Širu upotrebu tehnoloških napredaka za merenje vrednosti koje nam priroda pruža putem usluga ekosistema;
- Integrisani pristup isporuke koja razbija barijere između odeljenja radi povezivanja politike i postizanja dugoročnih koristi.
„Uloga zelene infrastrukture u rešavanju izazova 21. veka se ne može potceniti“, rečeno je u istraživanju „Zelena infrastruktura“ koje je prošle godine objavio Institut. „To je prirodna infrastruktura koja je često više isplativija, otpornija i više sposobnija da ispuni društvene, ekološke i ekonomske ciljeve od takozvane ‘sive’ infrastrukture.“
Merik Tomson (Merrick Thompson), viši član Instituta, pišući u toj publikaciji, je dodao: „Ljudi žele da budu ponovo povezani sa prirodom i oni žele da transformišu slabo korišćeno zemljište u zelenu oazu koja proizvodi čist vazduh i čistu vodu, dobru mikroklimu i dobru hranu.“
Ilustracija onoga kako bi takav grad mogao izgledati u budućnosti predstavlja 25 posebno identifikovanih karakteristika:
- Razvoj transporta
- Deljenje bicikala i razvoj biciklističkih staza
- Automatizovani javni prevoz
- Podzemni putevi
- Automatizovani privatni automobili
- Zelena infrastruktura
- Vertikalne bašte
- Zeleni krovovi, zidovi i fasade
- Gradski parkovi
- Opsežna zelena mreža
- Zeleni mostovi
- Odlagališta ugljenika kao što je drveće
- Zeleni koridori za divlje životinje
- Podzemni parkovi
- Svetleće drveće koje koristi bioluminescenciju
- Prilagođavanje javnog prostora
- Urbane močvare
- Javni prostori, ulice i trgovi
- Prilagodljivi javni prostori
- Zabava u javnim prostorima
- Interaktivni prostori
- Izmenjena stvarnost sa pametnom tehnologijom
- Kontrola vremenskih uslova
- Zdrave ulice
- Svetleći trotoari
- Propusno asfaltiranje
- Održivi urbani drenažni sistemi
- Zarobljavanje kišnice
- Solarni paneli
Ekološke i ekonomske prednosti uključuju efikasnije i jeftinije sisteme upravljanja kišnicom, pošto su trotoari izgrađeni od propusnih materijala (kao što je sada slučaj u nekim gradovima sveta), a tu su takođe i zeleni krovovi, parkovski prostori i rezervoari za skladištenje vode koji doprinose ekološkim i ekonomskim prednostima.
Druge ekonomske koristi dolaze iz domena energetske efikasnosti i ekonomičnosti raspolaganja resursima – primeri koji su pruženi opisuju koliko kombinacija drveća, održivih drenažnih sistema, zelenih zidova i krovova i uzgajanje hrane može da doprinese. Takođe je značajan potencijalni podsticaj za lokalnu ekonomiju – kao u slučaju grada Brajtona u Velikoj Britaniji, gde su lokalna preduzeća imala koristi od povećanog broja pešačkih i biciklističkih staza, dok je smanjenje upotrebe motornih vozila donelo poboljšanje zdravlja ljudi i smanjenje zagađenja vazduha.
Dokument rezimira dodatne pogodnosti zelene infrastrukture i alata koji pomažu u postizanju tog cilja, uključujući i detalje o „Biotopskom faktoru područja“ (Biotope Area Factor) korišćenom u Berlinu, koji zahteva da se određeni deo građevinskog zemljišta ostavi netaknutim kao zelena površina.
Sistem „iTree“, alat za procenu ekosistemske vrednosti drveća, je pominjan u manifestu „Živi gradovi: preispitivanje zelene infrastrukture“ jer prikazuje novčanu vrednost stabala u pogledima uštede energije, atmosferskog smanjenja ugljen-dioksida, poboljšanja kvaliteta vazduha i smanjenja oticanja atmosferskih voda. Šeststo hiljada uličnih stabala pružaju godišnju korist od 122 miliona američkih dolara, što je više od pet puta veća cifra od one potrebne za njihovo održavanje, navodi se u „iTree“ evaluaciji drveća u njujorških pet opština.
Preporuke za ostvarivanje „Živih gradova“ kroz pružanje projektovanja usmerenog na zelenu infrastrukturu su praćene odeljkom strategija za same projektante. Prilog 1 u knjizi „Živi gradovi: preispitivanje zelene infrastrukture“ ima listu za pejzažne arhitekte i urbaniste, dok Prilog 2 pruža izabrane činjenice i brojke o zelenoj infrastrukturi.
Manifest zelene infrastrukture obiluje mnogim postojećim primerima implementacije gore navedenih inicijativa u različim gradovima širom sveta, a ovde ćemo vam predstaviti samo neke od njih:
Projekat Madrid Rio
Gradske vlasti Madrida su iskopale 43 kilometara tunela u koje su smestile izlazne puteve i šest kilometara dugu trasu obilaznice. Arhitektonski biro „West 8“ je u saradnji sa tri madridska biroa projektovao urbanistički projekat za rekuperirane obale i nove urbane površine. „Salón de Pinos“ je ključni deo ovog projekta, zamišljen kao linerani zeleni prostor koji povezuje postojeće i nove urbane prostore međusobno duž obale reke Manzanares. Zeleni prostor je skoro u potpunosti smešten iznad tunela autoputa, i krasi ga interesantna „koreografija“ od 8.000 zasađenih borova. Ovaj novi zeleni urbani prostor je postao sastavni deo grada, nudeći bogat i zdrav parkovski prostor ispunjen sa širokim spektrom sportskih terena, igrališta i kulturnih objekata.
Projekat Hammarby Sjöstad
„Hammaraby model“ je postao primer ekološkog razvoja grada širom sveta i on je najveći urbanistički građevinski projekat u Stokholmu. Kada bude završen 2017. godine, ovde će živeti 26.000 ljudi u 11.500 stanova. Naselje je projektovano korišćenjem ekološkog pristupa i ima za cilj da prikaže ekološki osetljivo projektovanje i izgradnju.
Olimpijski park Kraljice Elizabete u Londonu
Projekat Olimpijskog parka Kraljice Elizabete u Londonu postavlja nove standarde tkanjem biodiverziteta i prirode u sam srž projekta korišćenjem pristupa projektovanju koji favorizuje zelenu infrastrukturu u gradskim sredinama.
Projekat High Line u Njujorku
Ovaj projekat je zaokupirao maštu javnosti i pomogao u redefinisanju i globalno je uticao na to šta zeleni prostori mogu biti; on je prikazao kako kvalitetan gradski prostor može pozitivno koristiti zastarelu gradsku infrastrukturu i takođe kako projekat ovog obima može uspešno biti upravljan od strane lokalne zajednice.
Zaključak
Možda bi poslednju reč trebalo prepustiti Piteru Hedu (Peter Head), koji se navodi u izveštaju iz njegove knjige „Novi pristup sredstvima“ (A New Approach to Resources) iz 2013. godine:
„Naš trenutni način razmišljanja jeste da ekonomski uspeh zahteva veću potrošnju - umesto toga, mi bismo trebali da vrednujemo procese koji smanjuju potrošnju - umesto da se fokusiramo na rast bruto društvenog proizvoda, trebali bismo da više cenimo unapređenje zdravlja, obrazovanja i kvaliteta života“.
