Pre 20 godina u Srbiji je prvi put organizovano takmičenje Saint-Gobain Architecture Student Contest, koje je od 2005. godine dobilo međunarodni status i svake godine okuplja više od 1.300 studenata iz celog sveta, sa 167 univerziteta i iz 30 zemalja. Mnogi nekadašnji učesnici danas su vrhunske arhitekte sa značajnim karijerama. To je bio povod našeg razgovora sa nekima od njih, tokom kojeg su se prisetili svog učešća na takmičenju ili članstva u žiriju.
Dobitnici nagrada - Lisabon (Foto: Saint-Gobain)
Docent na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu dr Bojana Zeković je kao student dva puta bila takmičar, potom je bila član žirija i mentor, i godinama podržava ovo takmičenje i bodri studente da se prijave. Smatra da su takmičenja značajna u cilju povezivanja akademskog rada i privrede i da doprinose razvoju mladih u arhitekturi.
"Takmičenje SG ACS je dugi niz godina razvijano i unapređivano, tako da je danas na većini univerziteta koji učestvuju na njemu prepoznato kao multidisciplinarna platforma za povezivanje akademskog rada i tendencija razvoja privrede u smeru održivih arhitektonskih koncepata i tehnologija. Zadatak je svake godine dosta kompleksan i zahteva podršku studentima kako od mentorskog tima tako i od predstavnika kompanije, pogotovo za učešće odabranih radova na internacionalnom nivou. A opet, i pored strogih kriterijuma, ostavljeno je prostora i ohrabruju se ekperiment i inovativnost, koje nosi studentski konkurs", smatra dr Bojana Zeković.
Zašto su za studente važna takmičenja kao što je Saint-Gobain Architecture Student Contest?
"Mislim da su to jako važna iskustva. Smatram da su arhitektonski konkursi važna disciplina u profesionalnom kontekstu, a samim tim studentski arhitektonski konkursi predstavljaju mesto gde se na neki način "trenira" za učešće na profesionalnim konkursima. Izuzetno je važno da studenti steknu realnu sliku o svojim sposobnostima i kapacitetima, kako u nacionalnim okvirima tako i u internacionalnim. Još jedan bitan aspekt učešća na konkursima je timski rad, neizostavan deo bavljenja arhitekturom, za koji je potrebno razviti dosta organizacionih i komunikacionih veština. Dobro je da se te veštine steknu u periodu studiranja, kroz rad na zadacima koji nisu nužno deo nastave, za šta konkursi predstavljaju idealan poligon."
Njena koleginica prof. dr Miljana Zeković sa Departmenta za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu ohrabruje studente da učestvuju na konkursima, jer je to prvi korak ka praksi i stvarnom osamostaljivanju i stabilizaciji mladog arhitekte. Kao nekadašnjeg člana žirija ASC, pitali smo je kako pristupa ocenjivanju.
"Ocenjivanje radova je zapravo neopravdano mistifikovan proces. Naravno da mnogo toga zavisi od postavljenih kriterijuma za ocenjivanje i, sa druge strane, od kvaliteta grupe radova koji se ocenjuju, ali evaluacija konkretnih projekata uglavnom nije neka volšebna manifestacija stavova i afiniteta evaluatora. Postoje racionalni pokazatelji kvaliteta rada, od čega se, logično, evaluira odnos prema temi, lokaciji, programu, savladavanju konteksta, doprinosima po raznim nivoima i slično. Naravno da u arhitektonskim projektima postoji i jedan neuhvatljiv i često neopisiv kvalitet ostvarenih ambijentalnih i estetičkih vrednosti, ali bilo ko - ko je u nastavnom procesu studija arhitekture proveo nekoliko godina - može sa sigurnošću da ih prepozna i evaluira."
Druženje u Lisabonu (Foto: Saint-Gobain)
Da li smatrate da studenti treba da budu više angažovani, da učestvuju na takmičenjima, i šta je prema Vašem mišljenju dobra strana tih takmičenja?
"Učešćem na arhitektonskim konkursima studenti se približavaju praksi. To je odličan model prevođenja "sigurnih" nastavnih procesa u jednu kreativnu, a opet drugačiju ravan. Studenti se tom prilikom susreću sa nepoznatim evaluatorima i dobijaju objektivne povratne informacije o svom radu i svom načinu razmišljanja, i smatram da je to prvi korak ka stvarnom osamostaljivanju i stabilizaciji mladog arhitekte. Takođe, razvoj sposobnosti da se čuje i, posebno, da se razume kritika, jeste nešto što arhitektonski konkursi donose, a što omogućava mladima da sagledaju svoj kreativni proces iz drugog, često možda nemilosrdnog, ali objektivnog ugla posmatranja", smatra dr Miljana Zeković.
Dragan Marković danas je na poziciji development menadžera za dva izuzetno značajna portala u arhitekturi - Gradnja i Dizajn enterijera. Tokom studiranja je 2011. godine sa svojim timom osvojio treće mesto na nacionalnom nivou studentskog takmičenja i stekao nova iskustva i poznanstva u Pragu na internacionalnom takmičenju, ali je bio i član žirija. Napravio je poređenje takmičenja iz ugla studenta i člana žirija.
"Biti član stručnog žirija nikad nije lako, jer je odluku potrebno obrazložiti i racionalizovati. Međutim, kriterijumi učešća na ASC takmičenju su jasno postavljeni i kvantifikovani, što je značajno olakšalo proces odlučivanja. Odluka nikad nije laka, pošto se uvek nađe nekoliko projekata koji su u konkurenciji za prvu nagradu. Mišljenje drugih članova žirija je tu takođe važno. Čuju se različiti stavovi i vrednosti. Razrada i prezentacija projekta tu igraju ključnu ulogu. Kao student, imao sam utisak da žiri favorizuje određenu vrstu radova zbog ličnog afiniteta. Kao član žirija, shvatio sam da je proces daleko kompleksniji i da se pristigli radovi zaista vrednuju na osnovu navedenih kriterijuma", obrazložio je Marković.
Važno je napomenuti da nacionalni žiri odlučuje o dobitnicima nagrada 26.4.2024. godine i da će nas pobednički tim predstavljati na međunarodnom nivou takmičenja "Saint-Gobain Architecture Student Contest 2024", koje će biti održano od 10. do 12. juna 2024. u Helsinkiju u Finskoj.
