Tiho stanovanje uprkos buci

Čak i unutar kuće (ne samo stana) buka koju stvaraju najmiliji, zna ponekad da ide na živce. Kod pravovremenog projektovanja mogu se iskoristiti mnogobrojne prilike za realizaciju tihog i mirnog doma. Ako je budući stanar upoznat s njima, popodnevni san je osiguran uprkos dečjoj galami!

Buka koja dolazi sa sprata često je ona na koju se većina ljudi žali, a najčešće je posledica koračanja. Postoji više načina kako da se ona ublaži. Kod montažnih objekata plafoni su u pravilu izrađeni od drvenih greda i zvučna izolacija koju pružaju je minimalna. Plafoni od drvenih greda su u pravilu izrađeni u nekoliko slojeva pa kombinacija određenih slojeva može itekako povećati zvučnu izolaciju.

Najpoznatija metoda je „plivajući estrih". Estrih se u tom slučaju polaže između dve zvučne izolacije i kod toga mora da se pripazi da ne dira okolne zidove, već da ti prostori budu ispunjeni ivičnom izolacijom jer se na taj način prekida prenos zvučnog talasa na okolne zidove i njegovo širenje na ostatak objekta.

Stepenice se mogu pričvrstiti uz pomoć posebnog zaštitnog utora koji smanjuje buku.
Fleksibilna pena oblaže spojnice i istovremeno ih izoluje sprečavajući stvaranje zvučnog mosta.

Uz takav postupak ublažava se buka tokom penjanja i silaženja  stepeništem.

Vrlo često i nedostatno znanje samih stanara uzrokuje lošu zvučnu izolaciju: često samo povlačenje i nameštanje ormara koje utiče kako na pod tako i na zidove, prenosi buku. Dalji korak u sprečavanju širenja buke je izolacija pojedinih građevinskihelemenata.

Tako se na primer vi seći plafoni, koji su u normalnim okolnostima direktno letvicama pričvršćeni na plafonske drvene grede te na taj način čine zvučni most, mogu pričvrstiti uz pomoć opružne šipke. Na taj način se dodirna površina jako smanjuje. Razumljivo samo po sebi je da će se slobodan prostor koji preostaje ispuniti izolacijom sa dodatnim toplotnim izolacijskim i, naravno, zvučno izolacijskim svojstvima.

Zaštitna kutija od aluminijumskih profila kod roletni i dodatno ispunjavanje penom sprečava prodor buke iz spoljašnjeg sveta.

Sledeći korak je plafonske drvene grede opteretiti betonskom pločom ili punom ciglom što za još jedan stepen ublažava buku, no svaki dodatni sloj znači i dodatne troškove, što na kraju rezultira većom cenom samog objekta. Bolja zvučna izolacija može se postići i tepihom koji svojom strukturom ublažava korake. Zvučna izolacija plafona mora da iznosi 56 db – ova vrednost za razliku od vazdušne izolacije koja pokazuje koliko dobro građevinski deo može sprečiti prenos buke, pokazuje koju količinu buke plafon može da propusti u prostoriju ispod. Zato je kod povećane zvučne izolacije vrednost od udarca dopušteno 46 db, tj. ta vrednost je manja.

Još jedan izvor buke o kojem se baš često ne vodi računa je sistem sanitarnih cevi koji prolazi objektom. Ako su cevi postavljenje unutar zida, buka koju stvara voda može se preneti na celu površinu objekta. Posebni izolovani deblji instalacioni zidovi znatno redukuju nastalu buku i savetuju se na mestima gde spavaća soba graniči sa kupaotilom. Doduše, takva izolacija baš ne znači puno ako se tuširanje odvija noću ili ako mašina za veš radi kasno u noć – jer kada je sve tiho, čuje se i najmanji šum nezavisno od zolacije.

Unutrašnji zidovi ne bi smeli da izlaze iz estriha što je posebno važno kod uređenja potkrovlja u vlastitom aranžmanu. Kada estrih prolazi direktno ispod unutarnjih zidova, prenosi se buka iz prostorije u prostoriju. Pod uslovom da je estrih odvojen, smanjuje se fleksibilnost zidova pa se ne mogu premeštati bez određenog napora, ali takvi potezi se ionako retko događaju unutar porodičnih objekata. Između prostorija zvučna izolacija zida treba da iznosi 40 – 46 db.

Kod projektovanja stepeništa takođe je važno da se znaju neke stvari. Konstrukcije koje su učvršćene gore i dole, same sebe nose. Filigranski izrađena ili spiralna stepeništa podložna su oscilacijama što pojačava buku tokom penjanja. U principu bi stepenice trebale biti izolovne posebnim neoprenskim postoljem koji sprečava prenos vibracija tokom penjanja i silaženja, a dodatna zvučna izolacija svake stepenice samo je dobrodošla. Ako je stepenište pričvršćeno za zidove, držači takođe moraju da budu dodatno izolovani.

Spoljašnji zidovi imaju dvostruku ulogu: mogu prenositi, ali i ublažiti buku. Višeslojna gradnja i ovde doprinosi dostatnoj izolaciji, a debljina izolacije pri tome mora da iznosi najmanje 15 cm kod zidova drvene konstrukcije da bi uopšte mogli konkurisati onim masivnim. Kod montažne gradnje je sve to puno jednostavnije jer postoje propisane norme koje se moraju zadovoljiti. Obloga od teških sirovina kao što su npr. drvene ploče ili ploče vezane cementnim vlaknima, tako dobro apsorbuju spoljašnju buku da se postiže vrednost zvučne izolacije od 50 db pa naviše. Najniža propisana vrednost u stambenoj četvrti iznosi 35 db, a dobra zvučna izolacija kreće se između 40 i 50 db. Kod kupovine montažnih objekata treba se informisati da li je moguća dodatna zvučna izolacija od one propisane i koliko za nju treba doplatiti.

Velike staklene površine i gladak parket na podu omogućuju reflektovanje buke koja se prenosi posvuda.

Galerija u dnevnom boravku? Otvoreno stepenište?
Oni koji vole mir i tišinu trebali bi dobro da razmisle pre nego li se odluče za ovakvu konstrukciju.

Vrlo visoke cene zvučne izolacije mogu se preduhitriti pravovremenim planiranjem i projektovanjem. Velike staklene površine se trebaju planirati samo tamo gde  su zaista neophodne i gde imajusmisla. Izlaz iz dnevnog boravka u baštu je prihvatljivo rešenje jer je prenos buke na takvom mestu prilično slab. Alternativno rešenje je i postavljanje tzv. pufer prostorija (ostava, prostorija za domaćinstvo, WC za goste) na stranu objekta okrenutu prema ulici.

Kada su moderni objekti u pitanju, vrlo su omiljeni objekti sa staklenim zidovima ili velikim udelom stakla. Pri tome se mora imati na umu da takvi objekti zahtevaju najbolju moguću zvučnu izolaciju spoljašnjih zidova pogotovo u slučaju kada je zvučna izolacija stakla loša. Udeo stakla i zidova mora biti ujednačen, a buka koja može proći kroz staklo redukuje se većim razmakom između staklenih površina, različitom debljinom stakla i upotrebom specijalnog plina koji se umeće između okna. Za ljude posebno osetljive na buku preporučuju se roletne posebnih zvučno izolacionih svojstava koje se mogu spustiti noću osiguravajući dodatnih 6 do 8db mira.

Ako su dnevni boravak i trpezarija smešteni na bučnom mestu, nadogradnja zimske bašte može ublažiti buku. Posebnu pažnju treba voditi o razmeštanju prostorija u potkrovlju. Najnepovoljnije rešenje je smeštanje dečjih i roditeljskih prostorija direktno jednu do druge. Isto tako niko ne želi da spava direktno do kupatila pa se u tom slučaju garderoba može iskoristiti kao pufer. Otvorena stambena galerija optički izgleda odlično, a prostorno je lepo rešenje ako se dnevni boravak ili trpezarija protežu slobodno do vrha krova.

Pojedini slojevi plafona od drvenih greda međusobno su tako složeni da prenos buke svode na minimum.

Pitanje je samo da li će pomladak moći u miru da spava kada se taj prostor ispuni bučnim gostima kao i da li će se roditelji moći u miru odmarati ako deca skaču po galeriji. Ima li takav objekt uz sve nabrojano još i fasadu od stakla i keramičke pločice kao dominantni pokrov,prenosu buke ne stoji ništa na putu!

Na isti način treba razmisliti o otvorenom stepeništu unutar dnevnog boravka koji prostorno (ali i zvučno) povezuje gornji sprat i prizemlje. Vredi pravilo: svaka porodica za sebe mora da razmisli što im smeta i koju količinu buke su u stanju da tolerišu kao i koliko sredstava su spremni da ulože u dodatnu zvučnu izolaciju. Ali, na umu treba imati važnu činjenicu, a ta je da se buka ne može sprečiti, nego samo ublažiti.

LEKSIKON Vazdušna buka: zvučni talasi (govor, muzika i sl.) šire se vazduhom i preko zidova i plafona prenose na susedne prostorije. Telesna buka: ovaj oblik prenosi se mehanički telom preko čvrstih površina kao što je npr. udarac u zid i često se čuje svuda u objektu. Buka od udarca: hodanje ili pomeranje nameštaja koje se direktno odražava na pod ili stepenište te se odatle širi svuda po objektu. Merenje buke: vrednost koju registruje ljudski slušni aparat. Izražava jačinu buke i meri se u decibelima (db). Količina buke: izražava se u decibelima i svedoči o tome u kojoj meri neki građevinski deo može da spreči prodor buke.