Šta Srbija dobija od „Beograda na vodi”

06.02.2014. | Politika

Kolika će biti dobit od projekta „Beograd na vodi” i kako će Srbija i arapski investitor raspodeliti profit, kao i vlasništvo nad zemljištem – zvaničnih informacija o tome još nema. Jedino što je procurelo iz našeg pregovaračkog tabora jeste da je na stolu i ideja da će naša zemlja prvi novac videti kad partner iz Ujedinjenih Arapskih Emirata počne da prodaje stambene i poslovne kvadrate koje će graditi fazno u narednih šest godina.

Sudeći po rečima „Politikinog” sagovornika iz Srpske napredne stranke, to bi moglo izgledati ovako: Srbija bi uložila 66 miliona evra u raščišćavanje dela zemljišta od koloseka i magacina u priobalju i u pripremu nekoliko potrebnih projekata, a placeve bi bez naknade ustupila partneru, koji će potrošiti oko tri milijarde dolara na izgradnju objekata i naći im kupca. Trećina novca od prodaje izgrađenih kvadrata pripala bi Srbiji.

Prema toj zamisli, koja ne mora biti u konačnom dogovoru, na isti način bi se delilo i zemljište. Naše javno preduzeće „Beograd na vodi”, koje tek treba da se formira, i „Igl hils” Muhameda el Abara osnovaće zajedničko preduzeće. Vrednost srpskog uloga u budućoj firmi – zemljišta koje dajemo na jednoj od najatraktivnijih lokacija – procenila bi Poreska uprava, navodi sagovornik iz SNS-a.

Zemljište, koje je sada vlasništvo države, izuzev manjeg dela koji tek treba da bude eksproprisan, bilo bi prepisano na zajedničko preduzeće „Beograda na vodi” i „Igl hilsa”. U celokupnoj imovini buduće firme, uključujući i placeve, dve trećine vlasničkog udela imali bi Arapi, a ostatak Srbija, kaže naš sagovornik.

Da se o takvoj ideji pregovaralo, Siniša Mali, predsednik privremenog veća Beograda, nije izričito ni demantovao ni potvrdio. Rekao je za „Politiku” da je on jedini zadužen za finansijsku stranu pregovora s Emiratima i da su sve ostalo spekulacije, kao i da je previše rano da se odgovara na takva pitanja. U intervjuu za portal „Telegraf” Mali je, međutim, potvrdio da je plan da Srbija uloži zemljište a arapski investitor novac, dok bi se profit delio u procentu o kojem se trenutno pregovara.

On je naveo i da ostaje pitanje „ko će investirati u prateću strukturu na zemljištu”, o čemu se takođe vode pregovori. Drugim rečima, ne zna se ko će finansirati izgradnju ulica, komunalne mreže i svih priključaka koji su neophodni objektima. Te troškove grad podmiruje novcem od naknade za uređenje građevinskog zemljišta, koju plaća investitor. U ovom slučaju, investitor će placeve dobiti bez naknade, tako da tog novca neće biti. Pošto grad teško da ima para za komunalno opremanje 90 hektara zemljišta, rešenje bi moglo biti da to plate Arapi a da procenat profita koji će pripasti Srbiji bude umanjen za tu svotu.

Bez odgovora je za sada i pitanje da li je u pregovorima razrešeno hoće li ugovor obavezati investitora da izgradi svih 1,5 miliona stambeno-poslovnih kvadrata u određenom roku. Druga varijanta je da se ugovor potpiše samo za izgradnju prve faze, dok se sledeća može odložiti dok investitor ne bude siguran da će moći da proda objekte koje bi sazidao. Zbog toga je važno i da li će svih 90 hektara zemljišta u Savskom amfiteatru biti odjednom preneto u vlasništvo budućoj zajedničkoj firmi „Igl hilsa” i „Beograda na vodi” ili će se na nju za početak prepisati samo neki placevi.

Pre nego što dođe do tih pitanja, država će za naredne tri godine, kako je najavljeno, morati da obezbedi 66 miliona evra. Ta suma bi, osim raseljavanja dela objekata koji zakrčuju Savski amfiteatar, trebalo da obuhvati i izradu projekata mosta kod Vinče i železničke stanice u Zemunu, kao i završetak prve faze nove glavne železničke stanice u Prokopu. Sve je to potrebno kako bi se nadomestio pružni sistem koji će biti izmešten s desne savske obale.

Kako ćemo podići glavno zdanje nove stanice u Prokopu, jer novac iz kuvajtskog kredita pokriva samo izgradnju sistema šina i perona, još nije rešeno. Moguće je da nas ona ništa neće koštati. To bi bilo izvodljivo ukoliko bismo se, govorilo se nezvanično, dogovorili sa neimenovanom turskom firmom, koja bi možda bila voljna da sagradi tu stanicu u zamenu za koncesiju. Taj dogovor nije izvestan jer se u javnost puštaju i informacije da bi Kuvajt mogao pristati da kreditira i izgradnju zgrade stanice u Prokopu.

Za oslobađanje Savskog amfiteatra neophodno je, osim Prokopa, završiti još jedan decenijski san – obilaznicu oko Beograda.

Tržni centar kod Gazele

Osim tržnog centra planiranog u blizini mosta Gazela, koji će biti najveći u regionu, i tornja visokog oko 180 metara, u Savskom amfiteatru nići će hoteli visoke kategorije, poslovna i stambena zdanja, parkovi, zelene površine i fontane.

Zgrada „Pošte”, glavne železničke stanice, njene ložionice iz 19. veka i Beogradska zadruga biće pretvoreni u muzeje, a stari železnički most postaće pešački, s kafićima i restoranima.

Napomena: Tekst je u potpunosti preuzet sa internet portala Politika.rs, i njegovi autori su Vlada Vukasović i Daliborka Mučibabić.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
M 14.02.2017.
Kako pre dve godine? Zgrade su se nakrivile...
Nermin 13.02.2017.
Ovo izgleda veoma zanimljivo, samo mi nije ...
franja 06.02.2017.
Gde je zavrsio granit????
Gile 27.01.2017.
Kada se radi projekat, da li se za očekivan...
Zex 27.01.2017.
Proverite jos jednom podatak o broju kisnih...