Kako arhitektura „uništava“ ekonomiju

25.11.2013. | DAZ

Proteklih godinu, dve, odvažni arhitektonski koncepti budućih sedišta velikih kompanija, posebno iz domena IT industrije predstavljaju se po medijima. Još uvek velike arhitektonske zvezde projektuju impresivna korporativna zdanja za firme kao što su Apple, Google ili Facebook. Koja je tajna veza arhitekture i ekonomije, odnosno ekonomskog ponora?

Godine 1999, Andru Lorens (Andrew Lawrence) je predstavio koncept nazvan Skyscraper index (Indeks nebodera). Nikad u potpunosti znanstveno usvojen, indeks dovodi u direktnu korelaciju gradnju visokih nebodera s ekonomskim sutonom i nagoveštajem recesije. Gradnja ikoničnog njujorškog nebodera Empire State Building počela je upravo 1929. godine. Iste te godine dogodio se i najveći pad berze – Black Friday – kojim je započela najveća svetska recesije do tada.

Kada su završeni danas istorijski Twin towers, također u Njujorku, u poviju je bila velika naftna kriza, veliki rast cena nafte i bankrot kompanije Bretton Woods. Međutim ne moramo ići tako daleko u prošlost, prisetimo se samo Burj Khalife, najveće zgrade na svetu, građene od 2004. do 2010. u Dubaiju, čije tržište nekretnina se nedugo zatim urušilo, a spas za Dubai pronađen je u multimilionskoj finansijskoj pomoći od bogatog Abu Dabija.

Skyscraper index

Tu su još i primeri Petronas nebodera u Kuala Lumpuru i azijske krize, kao i pucanje dot.com mehura i „koincidencija“ sa gradnjom neboder Taipei 101 u istoimenom gradu. Može se reći da nabrojani projekti svojom veličinom neminovno iziskuju duže investicijsko razdoblje čime preklapanje s recesijom ne može biti izbegnuto, no činjenica je i da se u ovakve projekte često ulazi na vrhuncu ciklusa, nakon kojeg može uslediti samo pad.

U članku za Financial Times, Edvin Hitkot (Edwin Heathcote) analizira uzročno posledičnu vezu između korporativnih nebodera i ekonomskih ciklusa. U manjim merilima, od navedenih, imamo nedavne primere zgrade New York Times-a Renza Piana. Po završetku zgrade, prihodi novina su pali, pa je firma bila prisiljena prodati svoj udeo u zgradi. Uzimajući sve ovo u obzir, trebamo li, još uvek jednom nogom u recesiji, biti zabrinuti usled nagoveštaja gigantskih projekata internet divova, kao što su Facebook ili Google, kao i nezaobilazni Apple.

Frenk Geri - Menlo Park (Facebook)

Apple, kompanija koja svoj uspeh velikim delom duguje upravo dizajnu, planira realizovati novo sedište u kalifornijskom Kupertinu po projektu lorda Normana Fostera. Takozvana staklena krofna (na fotografiji skroy gore) kojeg je naručio još pokojni Stiv Džobs je sa svoje početne cene od 3 milijarde dolara narastao na čitavih pet milijardi. A u kontekstu, ne samo recesije, prema Hitkotu problematična je i „defenzivna“ simbolika objekata zatvorenog prema spoljašnjosti i distancirana od okoline, poput Pentagona.

NBBJ - Googleplex, Kalifornija

Na drugoj strani zaliva Facebook je angažovao Frenka Gerija za svoj novi kampus – Menlo Park. Kompleks bi trebao da funkcioniše kao grad u malome, a od arhitekta je tokom projektovanja zatraženo skromnije i manje upadljivo arhitektonsko rešenje, na šta je Geri odreagovao uklapanjem u prirodni kontekst.

I Google je arhitektonski zauzet ovih dana predstavivši projekte za dva centra, prostrani kalifornijski centar, delo biroa NBBJ i urbaniji, londonski King's Cross centar, projektovanog trezvenije od strane biroa AHMM. Biro NBBJ je i autor kompleksa za kompaniju Amazon koji se proteže kroz tri gradska bloka u Sijetlu. Dok je veći deo projekta relativno konvencionalan, pažnju privlače tri staklene kupole, koje pružaju zeleno utočište tokom hladnih severnih zima.

NBBJ - Amazon kompleks u Sijetlu

Ako neboderi govore o stanju u ekonomiji, šta je poruka ovih „prizemnih“ korporativnih sedišta? Da li svaka uspešna kompanije dosegne točku u kojoj se rodi potreba za arhitektonskim ovekovečenjem ili je ovo samo promena korporativne politike iz virtualnog u fizički svet? Možda i ovom slučaju arhitektura preuzima ulogu proricanja postupnog kraja jedne ere.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Da li će projekat "Beograd na vodi" značajno pokrenuti građevinarstvo u Srbiji?
M 14.02.2017.
Kako pre dve godine? Zgrade su se nakrivile...
Nermin 13.02.2017.
Ovo izgleda veoma zanimljivo, samo mi nije ...
franja 06.02.2017.
Gde je zavrsio granit????
Gile 27.01.2017.
Kada se radi projekat, da li se za očekivan...
Zex 27.01.2017.
Proverite jos jednom podatak o broju kisnih...