Zaptivanje spojeva: Zalepiti? Zapečatiti? Iskitovati?

22.10.2012. | Building Green

Mnogo građevinskih proizvoda nude pomoć u održavanju vazduha, vode i toplote u našim objektima, ali bez posvećivanja preko potrebne pažnje na sastave, gubi se kritični kontinuitet u barijerama, tj. omotaču objekata.

Poteškoća ili izazov broj jedan u zaštiti od vremenskih uslova objekata jeste kontinuitet vazdušnih barijera i izolacionih slojeva, naručito na prodorima, prelazima i marginama građevinskih sistema.

Mnogi od nas ove probleme odmah rešava sa lepkovima, zaptivnim masama, trakama i membranama kako bi postigli kontinualnu barijeru, ali postoje jaki razlozi za primenu tri strategije: preklapanje, mehaničko pričvršćivanje, a zatim selektivna, zadatku specifična upotreba zaptivača i sličnih materijala.

Osnovna zaštita od vremena: preklapanje

Ne traba da gledamo dalje od opreme bilo kog ribara kako bismo razumeli ovu strategiju. Od oboda šešira do cipela, mnogi prepusti, ivice za curenje, i zdrava, gravitacijsko otežana preklapanja razlivaju vodu nadole i dalje od ribara.

U zgradama preklopi su temelj zaštite od vode i oni ne smeju biti ignorisani. Mnoge zgrade pate zbog nedostatka prepusta, siromašnih detalja na omotaču i sličnih pitanja. Međutim, ova fundamentalna zaštita ne može biti dovoljna ako vetar duva dovoljno jako ili je objekat dovoljno visok da čak i mali vetar može da gura ili privuče vodu preko preklopa protivno gravitaciji. Takođe, upravljanje vazduhom i toplotom u objektima zahteva mnogo više od preklopa.

Ojačanje: Mehaničko pričvršćivanje

Kada vreme postane gadno, preklopi na odeći ribara mogu biti ojačani sa kaiševima, učkurima i rajfešlusima. Obezbedite da sve ovo bude dovoljno čvrsto i fizičko zaptivanje može postići neprekidni ili gotovo neprekidni kontakt jednog elementa barijere sa sledećim, držeći vodu van odela čak i kada vetar privlači i gura svaki preklop posebno.

U zgradama možemo prikovati izložene ivice naših barijera sa spojevima, dihtunzima i krutim šipkama ili stegama, čineći preklapanja fizički zatvorenim, ili makar približno tom stanju. Na visokim poslovnim objektima ili stambenim zgradama veoma izloženim vremenu, mehaničko pričvršćivanje ili "zarobljavanje" izloženih ivica barijera treba da bude rutina.

Zaptivanje hemijskim sredstvima

Zaptivne mase i lepkovi (zajedno sa materijalima koji ih koriste, kao što su trake i membrane) oslanjaju se na površinsku hemiju kako bi "držali" jedan materijal na drugi i na taj način stvorili barijeru. Za razliku od preklapanja i mehaničkog pričvršćivanja, kvalitet veze zavisi od prirode osnovnih materijala, kao i uslova primene: Obično je idelano kada su materijali čisti, suvi i umereni u temperaturi.

Mi koristimo neverovatno širok spektar ovih materijala kako bi barijere bile u kontinuitetu ali kako da znamo koje da koristimo i koje kombinacije sa osnovnim materijalima čine dobru barijeru.

Definisanje opcija

Lepkovi

Lekovi su hemijska jedinjenja čija je jedina svrha da spoji dva supstrata - tj. da bude "lepljiva". Njihova performansa se uglavnom odnosi na snagu veze postignute između dve podloge (supstrata). Lepkovi su strogo dvodimenzionalni u funkciji i oni nisu izloženi vremenskim uslovima.

Lepkovi se klasifikuju prema tome kako očvršćavaju - fizičko kaljenje, hemijsko očvršćavanje, osetljivosti na pritisak - i njihova hemija - na vodenoj bazi, bazi rastvarača i dvodelno reaktivni. Sposobnost lepka da upravlja sa stresovima - temperaturni opseg, temperatura na kojoj se primenjuje, izloženost ultraljubičastoj svetlosti, širenje/skupljanje, vlaga (velike količine vode i para) i vremenom - može da se odnosi i na očvršćavanje i samu hemiju. Ekološki profil svakog lepka takođe može da se odnosi na očvršćavanje i hemiju.

Zaptivači

Ovi materijali imaju za cilj da premoste jaz između dve komponente objekta; oni su napravljeni tako da se pridržavaju podloge na obe strane rascepa. Oni imaju manju snagu nego lepkovi ali veće izduženje ili elastičnost. Njihova osnovna funkcija je da zapečate, kako bi držali vodu i vazduh van (ili unutra). Njihova funkcija je trodimenzionalna; oni su vrlo često izloženi vremenu.

Zaptivači se klasifikuju kao jednokomponentni, dvokomponentni, ili zaptivačka traka. Oni se takođe kategorizuju prema hemiji: akrilik, butil, lateks, polisulfidi, poliuretan i silikon. Kao i kod lepokova, svojstva performansi i ekološki profil zaptivača je često vezan za njegov hemijski sastav.

Kitovi

Kitovi su adhezivni materijali koji se ne isušuju, već umesto toga ostaju savitljivi tokom svog radnog veka. Oni su obično prilično dosledni, hermetički i vodootporni. Kitovi se obično nanose mistrijom ili se mažu, što ih čini "ravnom", taknom, trodimenzionalnom aplikacijom. Tipične primene uključuju KGH kanale, krovove i temelje.

Mase

Ovi materijali se koriste samo za punjenja, i imaju za cilj da prespoje praznine, ali ne pružaju zaptivenost od vode ili vazduha. Mnogi u građevinskoj industriji koriste termine mase i zaptivači kao sinonime, ali hemičari i proizvođači žele da naprave razliku između materijala za ispunjavanje i pravih zaptivača.

Ove definicije mogu izgledati osnovne i očigledne, ali koliko ste puta videli da se zaptivač koristi kao lepak, ili obrnuto? Kako bismo ispravno koristili sve materijale za zaptivanje potrebno je razumeti njihovu hemiju, kao i svrhu i namenu.

Komentari: 0

TEKSTOVI /iz kategorije/


PROMO TEKSTOVI /iz kategorije/


ISTAKNUTE FIRME /iz kategorije/


Anketa

Kojom vrstom toplotne izolacije je izolovan vaš stan/kuća?
Srbija je danas največi evropski investitor...
Josip 16.07.2018.
Da li se prije početka zidanja zida na beto...
solis 14.07.2018.
Novi Sad je malo ispod radara, ali gradi se...
w 11.07.2018.
Koliko MHE je izgradjeno u evropskoj uniji?...
Goran 07.07.2018.
Molim Vas da mi odgovorite da li neko u Srb...