Svaki zaptivač može dobro obavljati svoju ulogu pri pravoj primeni, ali znanje koji zaptivač izabrati je potpuno druga stvar. Predstavljamo vam naš vodič kroz zaptivače i kako da ih koristite.
Kada birate zaptivače, ove osobine su obično najvažnije:
-
tolerancija pokreta;
-
kompatibilnost podloge;
-
obradivost, posebno na osnovu temperature;
-
relativnu cenu;
-
životni vek;
-
sastav materijala i sadržaj opasnih materija.
Postoji sedam osnovnih tipova tečnih zaptivača, uglavnom na osnovu njihovih hemikalija i naknadnih prednosti i ograničenja. Pogodnost svakog zaptivača zasniva se primarno na osobinama učinka, svojstvi podloge i cene.
Lateks zaptivači
Lateks zaptivači su na bazi vode, lako su upotrebljivi, lako se čiste, mogu se farbati i relativno su jeftiniji od drugih vrsta zaptivača. Neki premijum lateks zaptivači mogu biti pogodni za spoljašnju upotrebu (odgovarajući životni vek). Lateks zaptivači najbolje odgovaraju za unutrašnju primenu.
Akrilni zaptivači
Akrilni zaptivači se takođe mogu farbati, ali su na bazi rastvarača i teže se sa njima rukuje. Oni se koriste više u komercijalnim aplikacijama i u eksterijeru nego lateks zaptivači i imaju veoma ograničen kapacitet pomeranja. Akrilni zaptivači se uglavnom koriste u komercijalnoj gradnji u zglobovima koji se malo pomeraju. Njihova cena se kreće u umernom opsegu.
Butilni zaptivači
Butilni zaptivači su na bazi rastvarača i od sintetičke gume koji pokazuju jaku adheziju na širok spektar podloga. Imaju odlične atmosferske karakteristike, ali imaju tendenciju da budu lepljivi i teško primenjivi. Oni uglavnom imaju ograničen kapacitet kretanja. Butilni zaptivači se ponekad koriste u sistemima fasada tipa zid-zavesa gde je adhezija sa gumenim materijalima potrebna. Troškovi butilnih zaptivaču su umerene.
Sledeća grupa se ponekad naziva zaptivački "visokih performansi" i najčešće se koriste u sklopovima komercijalnih zgrada.
Polisulfidni zaptivači
Polisulfidni zaptivači su posebno otporni na vodu i hemikalije ali ne tolerišu mnogo ciklično kretanje za zaptivače visokih performansi. Njihova upotreba u zgrada je najčešća kod bazena i na drugim lokacijam gde postoji voda koja mora biti tolerisana. Polisulfidni zaptivači često zahtevaju prajmer. Oni imaju tendenciju da budu relativno skupi.
Silikonski zaptivači
Silikonski zaptivali se koriste u širokom spektru u objektima zbog njihovih jakih karakteristika učinka: otpornost na UV zrake, otpornost na temperaturne razlike, najveći kapacitet kretanja, generalno dugi životni vek trajanja i kontinuirana fleksibilnost tokom vremena. Silikonski zaptivači mogu imati jak miris i potrebno ime je dosta vremena da u potpunosti očvrsnu. Oni se mogu konstruktivno koristiti kod zastakljivanja. Cena silikonskih zaptivača je u visokom opsegu. Čiste silikonske zaptivne mase ne mogu se farbati.
Poliuretanski zaptivači
Poliuretanski zaptivači su jaki, čak su i otporni na habanje. Za razliku od silikonskih zaptivača, oni se mogu farbati. Imaju odličnu adheziju i dobar kapacitet kretanja. Oni mogu biti kruti i teško primenjivi od silikonskih zaptivača i ne mogu se koristiti pri zastakljivanju. Kao jedan od zaptivača "visokih performansi" (uključujući polisulfidne i silikonske), poliuretanski zaptivači su relativno skupi.
"Hibridi" - MS polimeri
Hibridi su relativno novi u svetu zaptivača: oni imaju lance (silil) koji modifikuju silikonske i poliuretanske zaptivne mase (MS je skraćenica od modifikovani silil), kombinujući neke od prednosti svakog od njih. Njihovi hemijski profili su bolji zato što su bez rastvarača i izocijanata.
Dakle, koji bi trebalo da koristimo?
Kao i kod većine građevinskih materijala, odgovor je: "Zavisi". Informacije iznad, kao i one u našim drugim tekstovima, bi trebale da vam pomognu da pronađete najbolji zaptivač prema određenoj podlozi, aplikaciji i vašem budžetu.
