Kultni stadion „Tašmajdan“, posle skoro tri godine, konačno dobija konture kakve je imao 24. januara 1954. godine, kada je svečano otvoren. Ipak, njegova rekonstrukcija napreduje kao Skadar na Bojani, s obzirom na to da je prvobitno trebalo da bude završena za 15 meseci, odnosno krajem 2012. godine.
Ilustracija (Foto: Pixabay.com)
Međutim, od početka nije išlo po planu, pa su probijeni svi rokovi. Najavljivano je da će početkom 2013. proraditi klizalište, zatim je u opticaju bio kraj iste godine, u poslednjoj predizbornoj kampanji pričalo se da će deo objekta biti otvoren u aprilu 2014. a prema najnovijim informacijama, završetak je najrealnije očekivati u prvoj polovini 2015.
Do sada je završena prva faza radova, u kojoj su rekonstruisane dotrajale tribine, svlačionice, prolazi, poslovni prostor, kancelarije, a „zaustavljena“ je i stena koja je pretila da se obruši na teren.
U drugoj fazi, koja tek predstoji, na tribinama treba da se postave velike mermerne ploče. Završavaju se i radovi na elektroinstalacijama, mašinskim i instalacijama za vodovod i kanalizaciju. U istom periodu biće završeni i biletarnica i prilazni plato iz Ilije Garašanina. Druga faza obuhvata i grube građevinske radove u zoni restorana „Šansa“, kao i na mestu bivše hladnjače.
Predviđeno je da na stadionu bude mesta za 10.000 gledalaca – 7.000 na tribinama, a ostatak na terenu, kada se održavaju koncerti i slični skupovi. Podsećamo, ugovorena vrednost adaptacije i sanacije celog kompleksa je oko 5,5 miliona evra, a radovi na gradilištu u Ilije Garašanina povereni su firmi „MBA Miljković“.
Košarka, tenis, koncerti
Višenamenski stadion bio je 1954. domaćin Evropskog prvenstva za košarkašice. Tri godine kasnije na njemu je održano Svetsko prvenstvo u rukometu za žene, a 1956. teniska reprezentacija odigrala je mečeve Dejvis kupa. Dugo je „Taš“ bio domaći teren Zvezde i Partizana, a zbog specifičnog položaja i akustike na njemu su održani koncerti mnogih pevačkih zvezda.
Nema opasnosti od odrona
Za betonsku košuljicu oko stene Tašmajdanskog masiva izdvojeno je dodatnih 21.688.652 dinara. Uklonjena je i vegetacija, stabilizovan je i „usidren“ masiv, koji je pretio da se uruši na stadion. Stena je zaštićena i od atmosferskih uticaja. Pre nekoliko meseci, uklonjen je nadsloj zemlje na vrhu stene, koji je po oceni stručnjaka mogao da postane nestabilan, što bi moglo da dovede do odrona.
Domaći mermer
Ono što će biti drugačije nego pre šest decenija je izbor kamena kojim će se obložiti tribine. Pre dve godine gotovo je bilo dogovoreno da se kao i nekad koristi kamen sa Brača, ali je investitor iznenada odustao. Po jednoj verziji nije bilo dovoljno novca, po drugoj građevinski stručnjaci su bili mišljenja da je brački kamen lošeg kvaliteta. Na kraju, svodove stadiona pokriće mermer iz Aranđelovca.