Da bi neophodna pomoć stigla u svako poplavama ugroženo domaćinstvo, država prvo mora da osposobi komunalnu i saobraćajnu infrastrukturu. Struja, voda, kanalizacija, putevi, pruge. To je, kao prioritet, u četiri faze obnove, najavio i premijer Aleksandar Vučić.
Tek kada se voda povuče sa svakog potopoljenog kvadrata, stručnjaci će moći da daju procenu šta je sve uništeno, kolika je šteta i koliko će Srbiju koštati sanacija. Grubom računicom troškovi koji nas očekuju, mere se od nekoliko stotina miliona evra do čak dve milijarde za otklanjanje ukupne štete od bujica. Do kraja maja nadležni će izaći sa detaljnijim informacijama.
Na listi oštećene saobraćajne infrastrukture koja još nije zaključena, nalazi se više od 3.000 kilometara puteva, 38 deonica pruga, 250 mostova. Upravo će tu država najviše morati da izdvaji novca, jer treba sanirati i pomahnitala klizišta.
Stručnjaci tvrde da hitno moraju da se obnove magistralni putevi, i to na prioritetnih 400 do 500 kilometara, da bi pomoć mogla da stigne do ugroženih područja. Najoštećenije su saobraćajnice u drinskom slivu, jer su znatan deo njih razorila klizišta. Slede pravci ka Obrenovcu, Ubu, koji su neophodni za transport i pomoć. Moravska i deo putne infrastrukture na đerdapskoj i Ibarskoj magistrali, takođe, treba da se obnove.
- Štetu ne možemo još da sagledamo, jer postoje deonice kojima ne možemo ni da priđemo, pre svega na pruzi Ruma-Zvornik, koja je pod vodom – kaže, za „Novosti“, Nenad Stanisavljević, direktor medija centra „Železnica Srbije“. - Od ukupno 38 deonica gde je saobraćaj bio u prekidu, većinu pravaca smo popravili, a to je samo privremeno rešenje, jer vozovi saobraćaju brzinama od 10 do 20 kilometara na sat. Uz prugu Ruma-Zvornik, imamo i dve kritične tačke na pruzi Beograd-Bar, i to su Valjevo-Valjevski Gradac i Lazarevac-Lajkovac, gde su velika oštećenja. Zato vozovi ka Baru idu obilaznim pravcem, preko Lapova i Kraljeva, što produžava vreme vožnje za tri do četiri sata. Za obnovu tih kritičnih deonica na barskoj pruzi, potrebno je do mesec i po dana.
Grube procene pokazuju da je u poplavama uništeno ili oštećeno oko 2.500 stambenih i drugih objekata.
- Posle isušivanja stambenih objekata, komisija će proceniti štetu i napraviti listu zdanja za rušenje zbog bezbednosti i onih koja mogu da se saniraju – kaže Goran Rodić, potpredsednik „Građevinsko-industrijske komore“. - U brdsko-planinskim krajevima, zbog klizišta znatan broj objekata je neupotrebljiv i tamo treba poslati montažne kuće koje će se postaviti na bezbednim placevima. Sanacija objekata za stanovanje zahteva dostavu građevinskog materijala, i to razne vrste podova, unutrašnje i fasadne stolarije, termo i hidroizolacionih materijala, cementa, raznih vrsta građevinske hemije..
