Evropska komisija nedavno je objavila da će Evropa imati devet koridora. Ta vest je pokrenula lavinu spekulacija zašto našeg Koridora 10 nema na novoj evropskoj mapi Osnovne transevropske mreže saobraćajnica. Nadležni, međutim, objašnjavaju da je Srbija izostavljena, jer nije član EU i da to nema veze s tim što naš Koridor 10 još nije završen.
I da smo kompletno sagradili drumski i železnički Koridor 10 nas opet ne bi bilo na toj mapi, kaže Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja. Time nam, tvrdi Poledica, ne bi bile dostupne ni pare iz CEF fonda od 26 milijardi evra, koliko EU planira da uloži za finansiranje Osnovne mreže saobraćajnica u narednih šest godina.
Oglas
- Od te sume 11 milijardi evra odlazi za „kohezione zemlje EU“, to jest za zemlje čiji stanovnici imaju manja primanja od 90 odsto od proseka EU. Dakle sa ovim i nacionalnim budžetima pojedinih članica gradiće se transportna infrastruktura samo zemalja Evropske unije – naglašava Poledica.
Cilj njihove nove infrastrukturne politike je smanjivanje jaza između transportnih mreža država članica, uklanjanja uskih grla, koja još sputavaju nesmetano funkcionisanje unutrašnjeg tržišta, prevazilaženje tehničkih prepreka najviše u domenu železničkih standarda.
Nova Osnovna transevropska saobraćajna mreža puteva, železnica, aerodroma i kanala (TEN-T) zasniva se na devet glavnih osa: dva koridora sever-jug, tri istok-zapad i četiri dijagonalna koridora. Planirano je da tih devet pravaca budu okosnica saobraćaja unutar evropskog jedinstvenog tržišta, da bitno izmene veze između istoka i zapada Starog kontinenta i sadašnju rascepkanu mrežu pretvore u saobraćajno funkcionalnu kako bi privreda EU postala konkurentnija, a Evropa mogla da raste i napreduje.
Preko Balkana vode tri koridora, ali kroz Srbiju prolazi samo rečni dunavski Koridor 7. Na TEN-T mapi kroz našu zemlju obeležen je isprekidanom linijom, što znači da na tom delu neće biti finansiranja iz CEF fonda.
Drugi balkanski koridor je mediteranski, to je putni i železnički koridor koji povezuje jug Iberijskog poluostrva, ide preko španske i francuske mediteranske obale, prolazi kroz Alpe na severu Italije, ulazi u Sloveniju i dalje prema mađarsko-ukrajinskoj granici, a njegov sastavni deo je i pravac Rijeka-Zagreb-Budimpešta. Susedna Hrvatska biće spojena i na treći baltičko-jadranski putno-železnički koridor koji se proteže od Baltičkog mora i prolazi kroz Poljsku i ide preko Bratislave i Beča do severne Italije.
Cilj EU je da do 2030. godine realizuje sve projekte na osnovnoj TEN-T mreži, u koje će prema nekim procenama uložiti 250 milijardi evra, a planiranih 26 milijardi evra poslužiće samo kao „početni kapital“ za stimulisanje daljih ulaganja do 2050. do kada bi trebalo da se realizuju svi projekti na toj sveobuhvatnoj transportnoj mreži, kojoj pripadaju zemlje EU, ali i one koje sada nisu članice.
- Transportna mreža Srbije pripada Sveobuhvatnoj transportnoj mreži i dostupni su joj pretpristupni fondova EU (IPA). Što se tiče Srbije i ostalih zemalja regiona, koje ne pripadaju EU, urađene su Indikativne mape u regulativama EU, odnosno mape koje nagoveštavaju proširenje Osnovne TEN-T mreže na susedne zemlje od kojih Srbija ima najznačajnije mesto sa najvećom mrežom u regionu. Daljim približavanjem EU, koridori u Srbiji će definitivno biti sastavni deo Osnovne TEN-T mreže – tvrdi Poledica.
Ipak ne treba smetnuti sa uma da jedan od dva koridora iz TEN-T mreže koji povezuju južnu sa centralnom i severnom Evropom prolazi kroz Bugarsku i Rumuniju. Koridor 4, sa parama koje će mu biti na raspolaganju, jednim delom će preuzeti deo tranzitnog saobraćaja s našeg Koridora 10. Direktna šteta od izgubljene putarine na Koridoru 10 meriće se stotinama miliona evra godišnje, a indirektne su neprocenjive, jer naša privreda gubi konkurentnost koja se ničim ne može nadoknaditi.
