U poslednjih nekoliko godina, građevinarstvo u Srbiji je zamrlo. Oni koji žele da grade sporo dolaze do građevinskih dozvola i novca, a zidanje većine započetih objekata je stalo, konstatovala je struka na Sajmu građevine u Beogradu.
Proizvođači građevinskog materijala očekuju pomoć države, kako bi sačuvali posao ali i radna mesta zaposlenih.
Oglas
- Država bi trebalo da nam da neke pogodnosti po planu gasa, jer smi mi veliki potrošači gasa koji uvozimo iz Rusije. Sa druge strane, možda bi trebalo da se razmisli da se skine porez sa građevinskog materijala, i treće: da se smanje doprinosi za radnike koji rade u industriji građevinskog materijala – kaže Josip Sinković iz firme „Potisje Kanjiža“.
Proizvođači stiropora i drugih materijala za energetsku efikasnost traže bolje uslove i od banaka.
- U tim uslovima praktično kamate bi se kretale od dva do tri odsto na godišnjem nivou, gde krediti ne bi imali trgovački karakter, već namenski, uz naravno praćenje struke i nadzornog tela kako se taj kredit troši – kaže Perica Minović iz firme „Fima Mionica“.
Međutim, cigla, crep, mermer, industrijski podovi i izolacioni materijali pronašli su put do stranih investitora, pre svega zahvaljujući svom kvalitetu, ali i uspešnim menadžerima.
- Proizvodi od kamena i mineralne vune iz Srbije su stigli čak i do Kine, veliko tržište se otvara, kao potencijalno i Bliski istok. Naravno i zemlje u okruženju uveliko već kupuju proizvode iz Srbije – rekao je Goran Polić iz surduličke firme „Knauf Indsulation“.
- Uspeli smo da održimo naše kapacitete i povećamo tim inostrani aranžman. Mi smo sad jedan veliki objekat u Hrvatskoj ugovorili, to je nemački investitor koji ima nameru da dođe i u Srbiju – kaže Dušan Rajnović iz firme Industrijski podovi „Rinol“.
Izvoznu šansu pronašle su i srpske kuće, i to u Kanadi, gde je projekat stigao internetom. Za početak, dvojica Srba koji u toj zemlji žive već decenijama, izgradili su u svom dvorištu šumadijsku i moravsku kuću.
